Pogled u svet

Pomicanje ’Sata Sudnjeg dana‘

Sa izdanjem od decembra 1991, velika kazaljka ’Sata Sudnjeg dana‘ na koricama časopisa The Bulletin of the Atomic Scientists pomaknuta je unazad više nego ikad pre — na 17 minuta pre ponoći. „Kao ikona hladnog rata“ koja se prvi put pojavila 1947, beleži U.S. News & World Report, „taj sat odražava nuklearnu napetost označavajući vreme do ponoći Harmagedona.“ Kad je izmišljen, sat je imao podelu na samo 15 minuta, jer su njegovi utemeljitelji mislili da će to biti dovoljno za njihov životni vek. Razvojem odnosa između Istoka i Zapada tokom godina, sat je pomican nazad i napred 13 puta, u rasponu od 12 minuta do ponoći do 2 minuta do ponoći. Sada, uz Ugovor o ograničenju strateškog naoružanja i povlačenje hiljada projektila kratkog dometa, izdavači Bulletina smatraju da se ušlo u novu eru, sa nadama za postizanjem „novog svetskog poretka“. „Međutim, svet je još uvek opasno mesto“, kaže Bulletin. „Još uvek ima blizu 50 000 nuklearnih bombi i bojevih glava.“

Zaštititi Antarktiku

„Antarktika je konačno postigla zaštitu svoje okoline“, beleži časopis New Scientist. Države Antarktičkog sporazuma su „potpisale protokol koji zabranjuje vađenje rude na kontinentu bar za 50 godina“. Odredbe protokola obuhvataju i pravila o zagađivanju i odlaganju otpada, zahtevajući da svaka nova aktivnost bude podvrgnuta studiji o uticaju na okolinu. Trenutno se smatra da je turizam najneposrednija pretnja ekosistemu Antarktike. Svaka država članica Sporazuma treba novoformiranom odboru za zaštitu okoline da pruži detaljne informacije s obzirom na svoje postupke za nadgledanje okoline, kao i za kontrolisanje zagađenja okoline. Protokol ne stupa na snagu dok ne bude ratifikovan od država članica, za što će trebati oko dve godine.

Kolumbovo nasleđe

Kolumbo i drugi istraživači nisu samo otkrili Amerike — korenito su ih promenili. Danas, piše istoričar Alfred Krozbi (Alfred Crosby), „botaničar lako može pronaći cele livade [u Americi] na kojima će teško pronaći vrste koje su rasle u američko pretkolumbovsko doba“. Kao što je nabrojano u Wilson Quarterly, među biljkama koje su prenesene iz Starog sveta su banane, kupus, krasuljak, livadska Poa pratensis, limuni, zelena salata, mango, narandže, breskve, rotkva, pirinač, šećerna trska, lopte suvog korova nošene vetrom i pšenica. Životinje koje su prenesene uključuju stoku, piliće, domaće mačke, magarce, pčele, konje, svinje, pacove, ovce, vrapce i čvorke. Ipak, najrazornije su bile prenesene bolesti. One su uključivale žlezdanu kugu, varičele, grip, žuticu, malariju, male boginje, meningitis, zauške, velike boginje, zapaljenje krajnika i veliki kašalj. Iako su i iz Amerikâ u Stari svet prešle brojne životinje i biljke, veruje se da je samo jedna bolest, sifilis, prenesena natrag.

Tragedija Crnog mora

„Vekovima je Crno more tako obilno davalo kože delfina, kavijar i ribe da niko nije mislio da bi takvo obilje ikada moglo prestati“, beleži The New York Times. To se sada promenilo. Ne samo što svaka industrija i grad duž njegovih obala koristi Crno more kao svoju kanalizaciju, nego iz područja koje obuhvata 160 miliona ljudi preko 60 reka donosi otpad u to more. Četiri najveće — Dunav, Don, Dnjepar i Dnjestar — protežu se kroz područje koje se smatra jednim od najzagađenijih u svetu, noseći tone otrovnih materija. I prekomeran ribolov uzima svoj danak, zajedno sa razmnožavanjem meduza koje jedu jaja i larve drugih riba. Kao posledica toga, danas se u komercijalnim količinama mogu pronaći samo 5 od 26 komercijalnih vrsta riba kojih je 1970. bilo u obilju, a školjke su potpuno nestale. „Čak i kad bismo kao čarolijom zaustavili zagađenje“, kaže biolog Juvenali Zajcev, „bilo bi nemoguće vratiti se u 1950-e. Priroda ima vlastite zakone.“

Imunizovana deca

Širom sveta danas je četvoro od svakih petoro dece imunizovano protiv šest smrtonosnih bolesti: difterije, malih boginja, dečje paralize, tetanusa, tuberkuloze i velikog kašlja, kaže Svetska zdravstvena organizacija. Pre deset godina, odnos je bio oko jedan na pet. Danas, uz troškove od samo dolar za svaku vakcinu, svake godine spašeni su životi oko tri miliona dece. Ipak, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, bolesti koje se mogu sprečiti još uvek svake godine odnose živote oko dva miliona dece.