Religiozna sloboda u Bugarskoj
Religiozna sloboda u Bugarskoj
Šest autobusa iz Bugarske, koji su prevozili 300 delegata na Oblasni kongres „Ljubitelji slobode“, stiglo je kasno uveče u četvrtak 11. jula 1991. na područje izvan Soluna gde je trebalo da se održi kongres. Zbog građanskog rata u susednoj Jugoslaviji i time prouzročenog nemira u tom području, delegati sve do poslednjeg trenutka nisu mogli dobiti svoje vize.
U sredu popodne radilo je osoblje ambasade u Sofiji prekovremeno da bi mogli izdati vize. Tako su autobusi mogli upravo na vreme pokupiti delegate iz različitih delova Bugarske da bi ih odvezli na mesto održavanja kongresa uveče pre nego što je kongres počeo u petak, 12. jula.
U to vreme su Jehovini svedoci u Bugarskoj još bili pod zabranom. Kakvo uzbuđenje je zato za njih bilo slobodno uživati hrišćansko društvo u susednoj zemlji Grčkoj! Za posetioce iz Bugarske bila je pripremljena jedna dvorana na kongresnom području sa lepo dekorisanom pozornicom (vidi se na fotografiji). Kako su radosni i zahvalni posetioci bili što se gotovo celi program održavao na njihovom jeziku! Izuzetak je bila biblijska drama. Bio je održan govor od 15 minuta u kome je drama sažeta na bugarskom i tada su se delegati sastali sa svojom grčkom braćom da gledaju izvođenje drame.
Vrhunac bugarskog kongresa bio je govor za krštenje u subotu pre podne. Prisutan je bio najveći broj od 342 a 39 njih se krstilo (neki od njih mogu se videti gore kako stoje). Delegati su bili takođe uzbuđeni izdavanjem brošure Duhovi umrlih — mogu li ti pomoći ili ti naškoditi? Da li zaista postoje? i publikacije Moja knjiga biblijskih priča na njihovom jeziku.
Ali, najveće od svih uzbuđenja čekalo je delegate ubrzo nakon povratka kući u Bugarsku. Manje od nedelju dana nakon kongresa, 17. jula, priznata je aktivnost Jehovinih svedoka u Bugarskoj! Izvanredno je, da su skupštinski objavitelji sledećeg meseca proveli prosečno 21,2 sata u službi propovedanja. Kako srećni možemo biti što još jedna zemlja Istočne Evrope uživa religioznu slobodu!