Stranci — kako im možete pomoći?

NOVINAR Ginter Valraf (Günter Wallraff) prerušio se u turskog radnika i naporno radio u jednoj nemačkoj čeličani. Kad je objavio svoja otkrića s obzirom na postupanje prema stranim, ili gostujućim, radnicima, javnost je bila i šokirana i besna. On je dokumentovao slučaj za slučajem napadne diskriminacije i ponižavajuće predrasude prema stranim radnicima. Jednom prilikom je bio očevidac kad je turskim radnicima bilo naređeno da rade u opasnom području uprkos sirenama za opasnost i upaljenim crvenim svetlima. Kad se jedan čovek uplašio i želeo da napusti to područje, zapretili su mu da će izgubiti posao.

Valrafova iskustva slikovito su razotkrila položaj imigranata. Dok saosećajni građani postaju svesniji problema s kojima se stranci suočavaju, mnoge zanima šta bi mogli učiniti kako bi pomogli imigrantu i njegovoj porodici.

Prihvatite nas takve kakvi smo

Izbegavajte predrasude. Ništa tako brzo ne podiže zid sumnje i nesnošljivosti između domaćina i stranca kao opšta predrasuda. „[Kultura] iskrivljava naše gledište o tome kako drugi ljudi nešto čine, naročito onda kad se njihove navike razlikuju... od naših prihvaćenih normi“, kaže pisac Ben Levitas (Ben Levitas) u svojoj knjizi Tribal Life Today. Po njemu te razlike „nas često navode da budemo kritični prema načinu na koji drugi postupaju“. Helen, korejska imigrantkinja u Kanadi, još se jasno seća dana kad je njena učiteljica ljutito vikala na nju jer nije izvršila zadatak koji je bio postavljen razredu. „Ona nije bila svesna da je ja nisam mogla razumeti“, kaže Helen, koja se tada osećala jako povređenom.

Nerazumevanja i unapred stvorena mišljenja u pogledu drugih nacionalnosti često se temelje pre na fikciji nego na činjenici. Autori Mildred Sikema (Mildred Sikkema) i Agnis Nijekava-Hauard (Agnes Niyekawa-Howard) u svojoj knjizi Cross-Cultural Learning & Self-Growth, govore o jednom američkom profesoru koji je svoje nove strane studente podvrgavao ispitivanju pričajući im jednu šalu. Zatim bi pazio na njihovu reakciju. Ako se studenti ne bi nasmejali, bili bi odmah poslati na tečaj engleskog. „[Profesor] čini se nije bio svestan„, kažu autori, „da razumevanje američke šale zahteva dobro poznavanje američke kulture i jezika... Ono što ljudi jedne kulture mogu smatrati smešnim, [drugi] bi mogli shvatiti nečim neukusnim.“ Takvi dobronamerni postupci od strane meštana otkrivaju nedostatak uvida u ophođenju sa strancima.

Stranac će vam biti zahvalan ako ga prihvatite kao takvog, bez predrasude. Takav postupak je u skladu s vodećim  načelom koje je Isus izrekao: „Ljubi... bližnjega svoga kao samoga sebe“ (Luka 10:27). Jasuši Higašisava, pravnik u Tokiju, Japan, koji je imao mnogo posla sa strancima, preporučuje da je „bliski kontakt s ljudima drugih kultura najbolji lek protiv predrasude“. Takav kontakt otvara takođe mnoge daljnje mogućnosti da se imigrantu pomogne.

Praktična pomoć

Postoji mnogo toga što stranac želi saznati o svojoj novoj domovini — kako doći do stana, naučiti jezik, upisati decu u školu, koristiti zdravstvene i socijalne usluge. Vi ga možete poštedeti mnogih nepotrebnih briga i napora time što ćete mu preneti ono što vam je poznato.

Možete li, na primer, pomoći strancu da pronađe agencije ili organizacije koje će mu pomoći da se prilagodi jeziku i kulturi? Ili, možda možete pratiti imigrantkinju prilikom njenih prvih nekoliko odlazaka u kupovinu kako biste joj pomogli da prepozna prehrambene proizvode i kućne potrepštine? A šta je s davanjem saveta imigrantskoj porodici koja mora proći često komplikovane formalnosti u vezi s dozvolom o boravku, zapošljavanjem, ispunjavanjem izjava o porezu i tome slično? (Vidi fusnotu u okviru.)

Neko na koga se može osloniti

Uvek je korisno ako se pitamo: ’Kako bih želeo da se sa mnom postupa, kad bih se nalazio u drugoj zemlji?‘ „Sve... što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima“, rekao je Isus u poznatom zlatnom pravilu (Matej 7:12). Mnogi stranci bili bi veoma zahvalni kad bi se mogli sprijateljiti s nekim na koga se mogu osloniti u vreme iskušavajućeg iskustva prilagođavanja i uklapanja. Takva gostoljubivost od strane meštana donosi obostrane koristi. Drugo biblijsko načelo glasi: „Više je sreće u davanju, nego u primanju“ (Dela apostolska 20:35, New World Translation).

Najbolji dar, koji kao Jehovin svedok možeš dati strancu, je izgled da postane deo ujedinjenog bratstva. Gotovo je sigurno da ćete za stranca moći da nabavite neko izgrađujuće gradivo na njegovom jeziku.

Naravno, odgovornost za uspešnu migraciju prvenstveno leži na strancu. Ipak, s malo pažnje, postoji mnogo toga što biste vi mogli učiniti da se on oseća kao kod kuće, i na taj način omogućiti da njegovo iskustvo preseljenja bude manje traumatično, čak zadovoljavajuće.

[Istaknuti tekst na 11. strani]

„Mi pretpostavljamo da ljudi druge kulture... gledaju, osećaju i razmišljaju kao mi... Mnogo nerazumevanja stvara pretpostavka da su naše reakcije univerzalne“ (Cross-Cultural Learning & Self-Growth).

[Istaknuti tekst na 12. strani]

Jedan student je nakon provedenog vremena na ostrvu Guamu rekao: ’Postao sam tolerantniji prema novim ili drugačijim načinima kako se nešto može učiniti‘ (Cross-Cultural Learning & Self-Growth).

[Okvir na 12. strani]

Strancu možete pomoći da...

▶ se doseli tako da mu budete gostoljubiv sused

▶ stupi u vezu s vlastima ako se radi o dobijanju dozvole za boravak a

▶ popuni formulare za porez b

▶ stupi u kontak s organizacijama koje pomažu da se upozna lokalna kultura i nauči jezik

▶ dobije smeštaj

▶ koristi zdravstvene i socijalne usluge

▶ upiše decu u školu

▶ potrebnu robu kupuje po prikladnim cenama

▶ nađe zaposlenje

[Fusnote]