Mladi pitaju...

Kako mogu steći hrabrost da budem drugačiji?

„Ponekad zbog pritiska vršnjaka učinim nešto što smatram pogrešnim, ali pošto ispadam previše drugačiji ako to ne napravim, jednostavno kažem da“ (Džon).

„PRITISAK vršnjaka pogađa svaki aspekt našeg života.“ Tako kaže književnica Lesli Džejn Nonkin (Lesley Jane Nonkin). Vršnjaci ti pokušavaju diktirati kako da se oblačiš. Oni postavljaju pravila o tome kako ćeš hodati, govoriti i češljati svoju kosu. Individualnost se ne toleriše. Prilagodi se — ili trpi odbacivanje!

Mladi hrišćani, međutim, ne robuju prilagođavanju. Sledeći pravilo koje je Isus postavio u Jovanu 15:19, oni ’nisu deo sveta‘ bezbožnih ljudi (NW). a Ali, biti u svetu ali ne biti i deo njega predstavlja izazov. To je slično veslanju u čamcu na uzburkanom moru. Ti si na vodi i okružen si vodom, ali da bi ostao živ, nastojiš koliko je god moguće da ona ne prodre u tvoj čamac! Slično tome se mladi među Jehovinim svedocima trude da svetska bezbožnost ne prodre u njihov život.

To, međutim, nije uvek lako. Uzmimo na primer mladog Svedoka iz Japana po imenu Eičiro. Pritisak prilagođavanja je u toj zemlji vrlo jak, kako među mladima tako i među odraslima. Eičiro se priseća: „Zbog svoje savesti, u školi nisam mogao da učestvujem u ceremonijama koje su uključivale nacionalne simbole i pesme. Osim toga, nisam mogao učiti borilačke veštine, jer su one u suprotnosti sa biblijskim načelima.“ (Vidi Izlazak 20:4, 5 i Luka 4:8; Isaija 2:4 i Luka 10:27.) Zato se Eičiro isticao — možda na neugodan način — među svojim vršnjacima.

Mladi Svedoci širom sveta suočavaju se sa sličnim situacijama. „Najteže je kad su praznici“, kaže jedan mladi hrišćanin. „Sva deca pitaju: ’Zašto ti ne slaviš?‘“ Za jednu tinejdžerku najteži problem predstavlja „da li da izlazi sa mladićima“. Ali, drugi hrišćanski tinejdžer žali se na pritiske da se uključi u društveni život. On kaže: „Stalno te pitaju: ’Zar ne ideš na zabavu?‘“ Drugi mladi Svedoci izvrgnuti  su ruganju jer odbijaju da izostaju iz škole ili da varaju na testovima. Jasno je, dakle, da biti drugačiji zahteva mnogo hrabrosti, i ne misle svi mladi da je imaju.

Jedna mlada devojka je pisala: „Ja vodim dvostruki život — jedan u školi a jedan kod kuće. U školi se zadržavam sa svetskim mladima. Ali, ti mladi psuju gotovo svaki put kad otvore usta, a ja postajem baš kao i oni. Šta da učinim?“ Odgovor je jasan: Nađi hrabrosti da budeš drugačiji! Ali kako?

Izvor prave hrabrosti

Hrabrost je duševna ili moralna snaga za odupiranje opasnosti, strahu ili poteškoći. Nemaju je svi, ali ona se može zadobiti. „Jer nam Bog ne dade duha straha“, objašnjava apostol Pavle, „nego snage, ljubavi i mudrosti“ (2. Timoteju 1:7). Da, Bog ti može dati potrebnu snagu da se odupreš svojim vršnjacima (Filipljanima 4:13).

Ali, kako ćeš dobiti tu snagu? Jedan od načina je da jednostavno moliš za nju. „Ištite i primićete“, obećao je Isus u Jovanu 16:24. Naročito kad si suočen s iskušenjem da učiniš kompromis molitva treba da bude na tvojim usnama. „Molim Jehovu da steknem kontrolu uma i srca“, kaže jedna mlada hrišćanka.

Hrabri mladi u staro vreme

Još jedan način kako možeš razviti neustrašivost jeste čitanje i meditiranje o biblijskim izveštajima koji govore o hrabrim slugama Božjim. Na primer, da li se sramiš da drugima daš do znanja da si Jehovin svedok? U tom slučaju prouči izveštaj u 2. Kraljevima 5:1-5. On govori o otetoj izraelskoj devojčici koja je pred drugima hrabro izrazila svoju veru. Drugi uzbudljivi izveštaj zapisan je u Delima apostola 4:20. Tamo su apostoli odvažno rekli protivnicima: „Jer mi ne možemo ne  govoriti o onome što videsmo i čusmo“. Proučavanje ovih izveštaja može te podstaknuti da u govoru pokazuješ istu odvažnost.

Sledeća uzbudljiva priča govori o Danijelu i njegovoj trojici drugova tinejdžera, Šadraku, Mešaku i Abed-Negu. Ti mladići su se nalazili među nekolicinom elitnih jevrejskih mladića koji su bili zarobljeni i dovedeni u Vavilon. Vavilonski kralj je želeo da odgoji te mladiće za odgovorne državne službe. Da bi se lakše prilagodili vavilonskom načinu života, mladići su bili lišeni svojih jevrejskih imena i naučeni jeziku i običajima Vavilonaca. Njihovi porobljivači su nadalje pokušavali da ih oduče od jevrejskog običaja hraneći ih „jelom kraljevim“ (Danijel 1:7, 8).

Prema mišljenju Vavilonaca, ta je hrana predstavljala gurmanski užitak. Za bogobojazne Jevreje, vavilonska hrana je u religioznom pogledu bila odvratna. Ipak, očito je većina zarobljenih mladića podlegla iskušenju — svi osim Danijela i njegovih drugova. Zamisli pritisak koji su možda doživeli od svojih jevrejskih vršnjaka! Kako su ti mladići reagovali na takve pritiske? Pročitaj taj izveštaj koji jača veru iz 1. poglavlja Danijela. Možda će ti on pomoći da stekneš hrabrost i odbiješ ako bi ti neko ikad ponudio nedopuštene droge ili alkohol!

„Budite smeoni“

Nije dovoljno samo čitati o hrabrosti. Da bi razvio hrabrost koja će ti pomoći da se odupreš pritisku vršnjaka, moraš svaki dan slediti savet koji je Pavle dao muškarcima i ženama u korintskoj skupštini: „Stojte čvrsti u veri; budite smeoni i budite jaki“ (1. Korinćanima 16:13, The Jerusalem Bible).

Na primer, kad si izvan vidokruga svojih roditelja i članova hrišćanske skupštine, menjaš li odeću ili frizuru kako bi se prilagodio mladima u svetu? Ili se beskompromisno držiš hrišćanskih merila? „Ja odbijam da sledim svaki stil koji se pojavi“, kaže jedna smeona mlada hrišćanka.

Još jedno pitanje: Jesi li dovoljno smeon da svojim školskim drugovima daš do znanja da si Jehovin svedok? Ako ti to tvoja škola dozvoljava, nosiš li sa sobom svoju Bibliju i biblijsku literaturu? Ako u razredu iskrsnu pitanja koja uključuju evoluciju, rodoljubive ceremonije, ili transfuziju krvi, jesi li ’uvek gotov da odgovoriš svakome ko te zapita otkud ti tvoje nadanje?‘ (1. Petrova 3:15). Ili u svojoj klupi sediš u teskobnoj tišini? Isus Hrist je rekao: ’Ko se postidi mene i mojih reči... i ja ću se postideti njega‘ (Marko 8:38).

Daleko od toga da se srami, hrabar hrišćanin se hvali u vezi sa svojom na Bibliji temeljenom nadom! (Uporedi Jevrejima 3:6.) Eičiro, ranije spomenuti japanski mladić, naučio je da to čini. Često mu je bilo postavljeno pitanje zašto ne učestvuje u rodoljubivim ceremonijama ili borilačkim veštinama. Da li je bio zakinut zato što je bio drugačiji? „Ne“, kaže on, „sve sam to smatrao izazovom. Znate, morao sam pripremiti odgovore da bih odbranio svoje postupke, a morao sam se oslanjati i na Jehovinu pomoć. Tako su se konačno gubici pretvorili u dobitke.“

Nauči takođe da otvoreno govoriš kad si suočen s iskušenjem. U Poslovicama 1:10-15 stoji: „Mame li te, sine, grešnici, ne daj ti da te namame. Reku li ti „Idi s nama“... Sine moj, ne idi s njima, čuvaj nogu svoju od njihove staze“. Naravno to ne mora značiti da im održiš propoved. U svojoj knjizi How to Say No and Keep Your Friends, savetnica  Šaron Skot (Sharon Scott) napominje da ćeš ponekad želeti jednostavno da odeš, odbiješ poziv — ili da ga jednostavno ignorišeš. Ali ponekad možda nećeš imati mnogo izbora nego da se otvoreno izjasniš i daš drugima do znanja zašto im se ne možeš pridružiti. Savetnica Skot preporučuje da budeš čvrst: „Pokušaj da ne izgledaš pasivno... Podržavaj vizuelni kontakt... Govori čvrstim i sigurnim glasom.“

Možda ćeš još uvek podnositi ruganje ili ismejavanje zbog svog stava. Ipak, mnogi će ti se zavidno diviti. Majk, drugi tinejdžer, kaže: „Mnogi momci znaju da sam Svedok i cene me. Kad se spremaju da razgovaraju o nečem lošem, oni kažu: ’Majk, spremamo se da razgovaramo, zato ako želiš otići, idi.‘“ Neće ti svi mladi iskazati takvo cenjenje. Ali, Jehova će sigurno biti zadovoljan tvojim postupanjem (1. Petrova 4:3-6). Jedna mlada hrišćanka je tako rekla: „Ne brini o tome što druga deca misle o tebi!“ Važno je Božje mišljenje. Osim toga, on će te blagosloviti jer imaš hrabrosti da budeš drugačiji.

[Fusnota]

[Slika na 22. strani]

Kad ti se ukažu prilike da objasniš svoju veru, da li se otvoreno izjašnjavaš?