Deca u krizi

Dečak od 12 godina teško radi 11 sati dnevno razbijajući kamenje u jednom indijskom kamenolomu. Zarađuje 85 centi (SAD) na dan.

Devojčica od deset godina prodaje svoje telo u jednom burdelju u Bangkoku. Nije tamo zato što to želi. Otac ju je prodao za 400 $.

Mlad vojnik, od deset godina, pomaže na barikadi na putu u jednoj afričkoj zemlji. Mitraljez mu visi o ramenu; vreme mu prolazi u pušenju marihuane.

TAKVE situacije prečeste su u zemljama u razvoju. Deca koja su u krizi broje se na milione. Sedam ih miliona vene u izbegličkim logorima; 30 miliona beskućnika luta ulicama; 80 miliona u starosti od 10 do 14 godina naporno radi na poslovima koji osakaćuju njihov normalni razvoj; znatno iznad 100 miliona suočava se u ovoj deceniji sa smrću usled nedostatka hrane, čiste vode i zdravstvene nege.

Osmotrimo samo nekoliko problema s kojima se suočavaju deca po celoj kugli zemaljskoj.

Bolest

Oko 8 000 dece umire svakodnevno jer nisu vakcinisana protiv takvih bolesti kao što su male boginje i veliki kašalj. Dodatnih 7 000 umire svakodnevno zbog toga što njihovi roditelji ne znaju šta da učine kad nastupi dehidracija usled proliva. Svakodnevno umire još 7 000 dece jer nisu dobila antibiotike u vrednosti od samo jednog dolara kako bi se mogla boriti protiv infekcije disajnih puteva.

Godinama su na raspolaganju lekovi i terapije za sprečavanje ili lečenje mnogih bolesti koje već dugo more ljudsku porodicu. Međutim, to ne dopire do miliona onih kojima je potrebno. Kao posledica toga, u poslednje dve decenije je oko stotinu miliona dece pomrlo samo od proliva i bolesti disajnih puteva. „To je kao kad bi se konačno pronašao lek za rak ali bi se u idućih 20 godina malo koristio“, žali se UNICEF’s State of the World’s Children 1990.

Uprkos toj užasnoj situaciji, napredak je ipak učinjen. Na primer, UNICEF i WHO (Svetska zdravstvena organizacija) preduzele su žustru kampanju imunizacije. Godine 1991. objavljeno je da je 80 posto dece sveta već imunizovano protiv šest bolesti koje se mogu sprečiti vakcinisanjem — malih boginja, tetanusa, difterije, dečje paralize, tuberkuloze i velikog kašlja. Zajedno s paralelnim nastojanjima u kontroli dijareičnih oboljenja, to je dovelo do spasavanja nekoliko miliona mladih života svake godine.

Međutim, poslednjih godina se još jedna bolest — sida — pojavila kao pretnja i  moguće čak obrnula celokupni napredak koji je u protekloj deceniji učinjen u preživljavanju afričkog deteta. U deceniji 90-ih možda će čak 2,7 miliona mladih pomreti od side samo u Africi. Do 2000. godine možda će daljnja tri do pet miliona dece u Centralnoj i Istočnoj Africi ostati siročad jer će im roditelji pomreti od side.

Neishranjenost

Svima su nam bolno poznate tragične slike izgladnele dece s telima poput kostura, nadutim trbusima i tupim očima koje zure ni u što. Ti patetični mladi predstavljaju samo vrh ledenjaka u problemu neishranjenosti. Širom zemalja u razvoju oko 177 miliona dece — svako treće — odlazi u krevet gladno. A njihov broj raste.

Trajna neishranjenost sprečava da deca dostignu svoj puni mentalni i fizički potencijal. Većina neishranjene dece slaba je, troma, mutnih očiju i apatična. Manje se igraju i sporije uče od dobro ishranjene dece. Takođe su podložnija infekciji, znatnom faktoru koji doprinosi oko trećini od 14 miliona smrtnih slučajeva dece u zemljama u razvoju svake godine.

Kao što je savremena nauka proizvela lekove za borbu protiv bolesti, tako je i omogućila da se proizvede i isporuči više nego dovoljno hrane da se nahrani svako na Zemlji. Međutim, ne postoje brze injekcije za neishranjenost. Ona se ne može eliminisati isporukama hrane i vitaminskim tabletama. Njeni koreni leže u neprekidnoj bedi, raširenom neznanju, nečistoj vodi, nehigijenskim uslovima i pomanjkanju obradive zemlje u područjima pogođenim siromaštvom.

Ekološki problemi

Dok se globalna ekološka kriza produbljuje, najranjivija su deca. Osmotrimo  zagađenje vazduha. Dete u starosti od tri godine dok miruje udahne proporcionalno dvaput toliko vazduha, i s njim dvaput toliko zagađenja, koliko udahne odrasla osoba dok miruje. A pošto deca nemaju još dovoljno razvijene bubrege, jetru i sisteme enzima, ne mogu preraditi polutante tako efikasno kao odrasli.

Deca tako pretrpe više štete nego odrasli od olovnih aditiva u benzinu i od gasova kao što su ugljen monoksid, azotni oksidi i sumpor-dioksid. Ta ranjivost direktno doprinosi smrtnosti više od 4,2 miliona dece ispod pet godina starosti koja svake godine umiru od infekcija disajnih puteva u zemljama u razvoju. Mnogi koji prežive odrastaju s oboljenjima disajnih puteva koja ih muče celog života.

Pošto još fizički rastu, deca su takođe ranjivija na posledice neispravne ishrane nego što su to odrasli. U zemlji za zemljom, dok se šume smanjuju, pustinje šire a previše obrađivana zemlja erodira, postaje manje produktivna i proizvodi sve manje hrane, na najvećem su gubitku deca. Samo u Africi 39 miliona dece zaostalo je u razvoju zbog slabe ishrane.

Problemu doprinosi i ozbiljna nestašica zdrave vode. U zemljama u razvoju samo polovina dece ima pristup čistoj pitkoj vodi, a još ih manje ima pristup sanitarnim prostorima za odstranjenje otpadaka.

Rat

U prošlosti su ratne žrtve većinom bili vojnici. Sada to više nije tako. Od drugog svetskog rata 80 posto od 20 miliona poginulih i 60 miliona ranjenih u raznim sukobima bili su civili — uglavnom žene i deca. U jednom razdoblju tokom 1980-ih svakog sata umiralo je 25 dece u Africi kao posledica takvih sukoba. Bezbroj dece je ubijeno, ranjeno, napušteno, pretvoreno u siročad ili uzeto za taoce.

Milioni dece koja sada odrastaju u izbegličkim logorima često su lišeni identiteta i nacionalnosti, kao i odgovarajuće ishrane, zdravstvene nege i obrazovanja. Mnogima je nemoguće steći znanja kojima će sebi osigurati mesto u društvu.

Međutim, deca nisu samo žrtve rata; ona su i borci u ratovima. Nedavnih godina je 200 000 mladih ispod 15 godina starosti regrutovano, naoružano i obučeno da ubija. Među njima su oni koji gube život ili udove slušajući naredbe da otvore put kroz minska polja.

 Iskorišćavanje dece

U zemljama u razvoju siromaštvo prouzrokuje da roditelji za vrlo male svote prodaju svoju decu kako bi sprečili glad ili otplatili dugove. Šta se događa s tom decom? Neka su naterana u prostituciju ili u ropstvo u prljave radionice gde ih iskorišćavaju. Neke čak za 10 000 dolara preprodaju posrednici ili agencije za usvajanje dece s bazom na Zapadu.

Svi pokazatelji da je prostitucija dece u porastu i da uključuje čak i mlađu decu, i to i dečake i devojčice. Misli se da samo u Brazilu ima 500 000 tinejdžerki-prostitutki. Dečja pornografija takođe cveta, a tome je doprinela lako dostupna video oprema.

Prioriteti

Teško je pojmiti kakva bol i teskoba stoji iza tih statistika. Srećom, mi sebi ne možemo patnje predočiti u milionima ili hiljadama. Ali, mnogi su od nas svesni toga kako je užasno posmatrati patnje ili smrt samo jednog deteta — osobe sa svojom vlastitom jedinstvenom ličnošću, duše dragocene Bogu, pojedinca s isto toliko prava na život i rast koliko ga ima i svako drugi.

Ne utrošivši mnogo vremena na razmatranje neprijatnog pitanja zašto je stanje s decom takvo kakvo je, delegati na Svetskom samitu o deci poverljivo su razgovarali o budućnosti i obavezali su se da više neće tolerisati to stanje. Njihovim „Planom delovanja“ odlučeno je, između ostalog, da će se do 2000. dostići sledeći ciljevi:

◻ Stopa smrtnosti dece ispod pet godina starosti smanjiće se za trećinu od stope smrtnosti iz 1990.

◻ Jaka i umerena neishranjenost među decom ispod pet godina starosti smanjiće se na polovinu od broja iz 1990.

◻ Posvuda će se omogućiti pristup pitkoj vodi i sanitarnim sredstvima za uklanjanje nečisti.

◻ Zaštitiće se deca koja su u naročito teškim okolnostima, posebno u situacijama oružanog sukoba.

Dodatni troškovi programa za ostvarenje ciljeva kojima bi se mogla sprečiti smrt 50 miliona dece u 1990-im procenjeni su na 2,5 milijarde dolara godišnje.

To u globalnim okvirima nije velik novac. Američke kompanije potroše u jednoj godini 2,5 milijarde dolara na reklame za cigarete. Svet u jednom danu troši 2,5 milijarde dolara u vojne svrhe.

Trenutno vojni troškovi — koje Ujedinjene nacije oprezno procenjuju na preko 1 bilion dolara — premašuju ukupan godišnji prihod najsiromašnije polovine čovečanstva. Kad bi se odvojilo samo 5 posto od te ogromne svote, bilo bi to dovoljno da se ubrza napredak ka dostizanju ciljeva postavljenih na samitu. Na primer, cena jednog jedinog F/A-18 lovačkog aviona (preko 30 miliona američkih dolara) jednaka je ceni vakcina koje bi bile dovoljne da se 400 miliona dece zaštiti od smrtonosnih bolesti.

Nacije mogu ostvariti ambiciozne ciljeve koji su postavljeni na samitu. Poseduju znanje, tehnologiju i novac. Ostaje pitanje: Hoće li ih ostvariti?

[Okvir/Slika na 6. strani]

Borba protiv neishranjenosti

Šest stvari koje bi roditelji morali da znaju

1. Majčino mleko jedina je najbolja moguća hrana za prvih četiri do šest meseci detetova života. Ono pruža kompletnu ishranu i stvara kod deteta imunitet prema uobičajenim infekcijama.

2. Detetu je u uzrastu od četiri do šest meseci potrebna i druga hrana. Uvođenje čvrste hrane ranije povećava opasnost od infekcije; njeno uvođenje kasnije dovodi do neishranjenosti.

3. Dete ispod tri godine starosti potrebno je hraniti dvaput češće nego odrasloga, i to manjim količinama energetski bogatije hrane.

4. Hranu i piće ne treba uskraćivati kad je dete bolesno ili ima proliv.

5. Nakon bolesti detetu treba nedelju dana davati dodatni obrok na dan kako bi nadoknadilo izgubljeni rast.

6. Preko je potrebno da između rođenja dva deteta prođe bar dve godine, zbog zdravlja majke i deteta povezanog s ishranjenošću.

[Izvori]

Izvor: Fond Ujedinjenih nacija za pomoć deci

UNICEF/C/91/ Roger Lemoyne

[Slika na 5. strani]

Samo polovina dece u zemljama u razvoju ima pristup čistoj pitkoj vodi

[Izvor]

UNICEF/3893/89/ Maggie Murray-Lee

[Slika na 7. strani]

Svako dete, sa svojom jedinstvenom ličnošću, dragoceno je Bogu i ima isto toliko prava na rast koliko i svako drugi

[Izvor]

Fotografija: Cristina Solé/Godo-Foto