Kuća obožavanja u plamenu

NEDELJNOG popodneva, 4. oktobra 1992, banuo je razjaren čovek u malu Dvoranu Kraljevstva na drugom spratu u Vendžuu, Republika Koreja, koja je bila napunjena s preko 90 obožavalaca. Viknuo je nekoliko puta: „Izvedite mi ženu!“ Kad ga je čula, njegova žena je brzo otišla kroz zadnji izlaz za slučaj opasnosti.

Čovek je prolio kantu benzina na tepih ispred glavnog izlaza. Zatim je, uprkos molbama prisutnih, zapalio tepih. Benzin je doslovno eksplodirao, bacajući plamenove i crni dim ka plafonu, prema podijumu, a zatim nazad kroz celu dvoranu. Za nekoliko sekundi veliki broj publike bio je u vatri. Plamenovi i dim sukljali su iz svakog prozora.

Mnogi su pobegli kroz zadnji izlaz ili kroz prozore na uski sims. Odatle su se uputili na krov susedne zgrade i zatim dole na tlo. Drugi su jednostavno skočili s drugog sprata. Nakon što je sâm pobegao, palikuća je prezrivo šutirao povređene koji su skočili na tlo.

Putujući nadglednik, koji je držao specijalno javno predavanje, uzviknuo je „Brzo, spasavajte decu.“ Preživeli smatraju da su on i njegova žena mogli pobeći da nisu pokušali da pomognu drugima. Oni su bili između 15 preminulih; ukupno 26 drugih bilo je povređeno. Jedan drugi čovek, koji je kasnije umro u bolnici, rizikovao je svoj život pomažući starijima da izađu.

Oni koji su umrli bili su u prednjem delu dvorane. Putujući nadglednik i njegova žena bili su savladani gustim dimom i ugušili su se. Mrtvi su poticali iz devet porodica; troje su bila deca od 3, 4, i 14 godina. Skoro je čudo da nije više njih ubijeno ili povređeno, s obzirom da su prostorije bile prepune i da su plamenovi odsekli put za bekstvo kroz glavni ulaz.

Sedam vatrogasnih kola i 30 vatrogasaca brzo su stigli na mesto događaja, ali hitrina plamena već je uzela živote. Plamenovi su ugašeni u roku od jednog sata. Međutim, zbog intenziteta požara, identifikacija mrtvih bila je izuzetno teška, iziskujući više od dva sata.

 Kasnije je policija Vendžua uhapsila čoveka koji je zapalio vatru i optužila ga za ubistvo i podmetanje požara. Dok je držan u policijskom pritvoru, nije uspeo u pokušaju samoubistva.

Izdržala brutalno postupanje

Kad se žena palikuće zainteresovala za učenja Biblije, njegov običaj je postao da joj preti. Polovinom septembra, oko dve nedelje pre nego što je putujući nadglednik posetio skupštinu Jehovinih svedoka u Vendžuu, palikuća je tukao svoju ženu dok nije pala u nesvest. Zatim, nakon što se osvestila, on je prosuo razređivač za lak na nju i zapalio je. Ali čim je vatra počela, on je došao k sebi i žurno je ugasio.

Te tragične nedelje, tak čovek je zahtevao da njegova žena ne ide u Dvoranu Kraljevstva. Čak iako se razbesneo, ona nije dozvolila da je zaplaši. Osećala je da mora slušati Boga u ovoj stvari obožavanja pre nego bilo kog čoveka, uključujući i njenog muža (Dela apostola 5:29; Jevrejima 10:24, 25). Tako je ona prisustvovala sastanku.

 Nakon spaljivanja Dvorane Kraljevstva, mužev advokat je pokušao prisiliti ženu da potpiše izjavu u kojoj izjavljuje da je njen muž bio naveden da počini njegovo gnusno delo zbog toga što je ona odbila da napusti fanatičnu religiju i zbog toga što je propustila da mu bude dobra žena. Međutim, ona tu izjavu nije potpisala. Ona je odbila da kompromituje istinu ukazivanjem da je strašna tragedija na bilo koji način nastala usled njenog studiranja Biblije.

Vikend posle tragedije, na kongresu Jehovinih svedoka, žena je sprovela svoju odluku da se krsti u znak njenog predanja da služi Jehovi Bogu, Suverenu svemira (Psalam 83:19 [83:18, DK]).

Pomoć odsvuda

Čim je vest o tragediji stigla do kancelarije podružnice Jehovinih svedoka u Ansonu, nekih 100 kilometara od Vendžua, poslata je pomoć za povređene i njihove porodice, kao i za članove porodica preminulih. Nije obezbeđen samo novac već su poslate i hrišćanske starešine iz podružnice da utvrde koja bi daljnja pomoć mogla da bude potrebna.

Načinjene su pripreme da se skupština preseli u drugu Dvoranu Kraljevstva u Vendžuu, a i druge pripreme stavljene su na raspolaganje onima u potrebi. Pomoć je uskoro pristizala od suhrišćana iz cele Republike Koreje. U stvari, mnogi ljudi su došli iz drugih gradova i ponudili pomoć kratko posle nesreće. Tipičan je bio poklon u vrednosti od 1 200 američkih dolara jedne skupštine od 75 svedoka, a druga skupština od 87 osoba poklonila je u protivvrednosti 2 200 američkih dolara.

Hrišćanske starešine u skupštini gde se dogodila tragedija učinile su što su mogle da pomognu drugima, ali oni su bili među onima koji su pretrpeli najveće gubitke. Dva deteta predsedavajućeg nadglednika bila su među mrtvima, drugi hrišćanski starešina je izgubio sina, a lice jednog drugog starešine bilo je veoma gadno opečeno. Uprkos tome šta su ovi hrišćani izgubili, oni i skupština u celini sačuvali su prisebnost i ostali čvrsti u veri.

Nekoliko dana posle tragedije, predstavnik kancelarije podružnice održao je masovnu sahranu. Prisustvovali su mnogi Svedoci iz cele zemlje, pokazujući time svoju ljubav i brigu za svoje prijatelje. Izrazi saučešća čak su primljeni od mnogih kancelarija podružnica Jehovinih svedoka u različitim delovima sveta.

Šef obaveštajnog odeljenja lokalnog policijskog odseka prisustvovao je sahrani i bio je impresioniran ponašanjem Svedoka. Primetio je kako su bili tihi i mirni i kako su ljubazno postupali s drugima koji su pretrpeli gubitke u požaru. Direktor Uprave društva i industrije bio je takođe na sahrani. Kasnije, kada mu je rečeno za obzirne poklone koji su primljeni iz cele zemlje, rekao je da se bez vere to ne bi moglo učiniti. I zamenik gradonačelnika Vendžua pokazao je istinski interes. Rekao je da je lično impresioniran smirenošću, uzajamnom ljubavlju, i organizacionom sposobnošću Svedoka.

Ova tragedija jednostavno je daljnji dokaz da živimo ’u poslednjim danima s teškim vremenima‘ (2. Timoteju 3:1). Treba očekivati da će se takve užasne stvari kao ova događati. Ali Jehovini svedoci u Vendžuu nisu obeshrabreni. Oni su odlučni da nastave svoje obožavanje jedinog istinitog Boga, Jehove, i istraju u činjenju njegove volje. — Izvestio dopisnik Probudite se! iz Republike Koreje.

[Slike na 26. strani]

Desno: Dvorana Kraljevstva, i (ispod) spaljeni podijum gde su mnogi umrli

Ispod: Su, Sanok, koja je izgubila dva deteta u požaru, dok je teši jedan drugi Svedok, i Šim, Hjo-šin, hrišćanski starešina kome su povređena dva deteta