Pogled u svet

Deca i hranjenje iz flašice

Oko 25 posto japanske dece doživljava poteškoće u vezi s jedenjem. Uzrok može biti hranjenje iz flašice. Već više od 20 godina, izveštava Asahi Evening News, vaspitačice u obdaništu primećuju da neka deca imaju teškoće s hranom koja je tvrda za žvakanje. Neka deca imaju nevolju da je progutaju, drugi je ispljunu, a treći je još uvek imaju u svojim ustima posle svog popodnevnog spavanja. Doktori primećuju da su vilice ove dece slabe i njihove brade male. Zubar Naohiko Inoue (Naohiko Inoue) i patronažna specijalistkinja Reiko Sakašta (Reiko Sakashita) tvrde da su pronašli uzrok u ranom detinjstvu i okrivljuju hranjenje iz flašice. Izgleda da kad se bebe hrane iz flašica, one treba samo da sisaju bez pomeranja njihovih vilica. Međutim, kad se bebe doje, one energično koriste svoje vilice i jačaju baš one mišiće koji će im kasnije biti potrebni da žvaću hranu.

Unapred programirati televiziju?

„Za decu, bolje je manje TV-a, naročito nasilnog TV-a“, kaže Američka akademija pedijatrije u studiji objavljenoj u The Journal of the American Medical Association. Članak je izvestio da „odojčad stara samo 14 meseci opažaju i usvajaju ponašanja viđena na televiziji, što se može dokazati.“ Veliki deo onoga što vide je agresivno i nasilno po prirodi. U pokušaju da obnovi roditeljski autoritet, izveštaj predlaže korišćenje moderne tehnologije elektronske vremensko-kanalne brave na televizoru tako da programi, kanali, i vreme mogu unapred biti programirani. Na taj način, čak i kad roditelji nisu kod kuće, oni mogu da kontrolišu šta njihova deca gledaju na televiziji i kada je gledaju.

Loš vazduh

„Zagađivanje vazduha stvara rastuće ozbiljne zdravstvene probleme u nekim od najvećih svetskih gradova, i to je sada skoro neizbežan deo urbanog života svuda.“ Tako navodi nedavni izveštaj koji su zajednički objavili Svetska zdravstvena organizacija i Program UN za čovekovu okolinu. Izveštaj, zasnovan na naučnoj studiji 20 gradova, pokazuje da je saobraćaj motornih vozila glavni uzrok zagađenja vazduha. On takođe ističe da će se broj motornih vozila širom sveta, sa sadašnjih 630 miliona, verovatno udvostručiti u sledećih 20 ili 30 godina. Zagađivanje vazduha nepovoljno utiče na respiratorne i kardiovaskularne sisteme, vodeći do većeg broja bolesti, invalidnosti, i smrti.

Superatletičari bez superdobrog zdravlja

„Preterano vežbanje i emocionalna napetost koja prethodi nekom važnom takmičenju ima izuzetno negativan efekat na imunološke sisteme atletičara,“ izveštava O Estado de S. Paulo. „Rezultat može biti manjkavost u odbrani protiv infekcija umnogome slična simptomima side.“ Istraživanje koje su sproveli Dr Gert Ulenbruk (Gerd Uhlenbruck) i Dr Hajnc Lizen (Heinz Liesen) otkriva da profesionalni atletičari ili super istrenirani pojedinci imaju veću stopu malignih tumora i infekcija. Oni sugerišu da to može biti zbog stresa nametnutog „rigoroznim treniranjem i režimom takmičenja“. Izveštaj dodaje: „S druge strane, umereno upražnjavanje sportova jača organizam i pomaže mu ne samo da spreči rak već takođe i da produži život pojedinca.“

Neaktivan mozak rđa

Jesu li dugi periodi neaktivnosti korisni za mozak? Definitivno ne, rekao je profesor Bernt Fišer (Bernd Fischer) na Sajmu medicine u Dizeldorfu, Nemačka. Njegovi nalazi ukazuju da su „eksperimenti pokazali da se sposobnost razmišljanja osobe merljivo smanjila nakon samo nekoliko sati potpunog odsustva stimulansa,“ kao što je izvestio Der Steigerwald-Bote. Profesor je savetovao one čiji je idealni odmor lenja neaktivnost da razmisle još jednom. „Kao jedan neistrenirani mišić“, komentarisale su novine, „posle dugog odmora u neaktivnosti, pod nekim okolnostima mozgu je bilo potrebno čak tri nedelje da postigne svoj pređašnji nivo rada.“ Kaže se da sportovi, igre, i zanimljiv materijal za čitanje sprečavaju da mozak zarđa tokom odmora.

Operite ruke

Iako tehnički napreci moderne medicine čine mnogo u suzbijanju bolesti, naučnici kažu da je pranje vaših ruku običnim sapunom i vodom još uvek jedan od najefikasnijih načina da se spreči širenje mnogih infektivnih bolesti. Francuske novine Le Figaro izveštavaju da su u nedavnom ispitivanju higijenskih navika u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, i Švajcarskoj, istraživači nastupali kao majstori ili kao osoblje za čišćenje u javnim toaletima hotelâ, restoranâ, biroâ, školâ, i fabrikâ. Otkrili su da 1 od 4 osobe ne pere svoje ruke posle upotrebe toaleta i da četvrti od onih koji peru ruke ne koristi sapun. Naučnici kažu da širom sveta ljudske ruke izgleda ostaju jedan od najuobičajenijih načina širenja bolesti.