Brak — zašto ga mnogi napuštaju

USREDSREĐUJUĆI se na razvod u Hongkongu, gde istočnjačke i zapadnjačke kulture postoje jedne uz druge, Asia Magazine je primetio: „Nedostatak komunikacije, nevernost, seksualne poteškoće i neusklađenost jesu faktori koji su obično u srcu bračnih sukoba i kineskih i zapadnjačkih parova.“ Priča je ista i drugde u svetu.

I muškarci i žene s mentalitetom ’prvo karijera‘, brzi su da žrtvuju svoje porodice radi svog posla. Na taj način, oni zatvaraju kapke na porodičnoj komunikaciji. Umoran posle radnog dana, muž se udubljuje u čitanje novina. Juniči i njegova žena vodili su tri restorana i radili od osam ujutro do deset naveče na različitim mestima. „Komunikacija između nas kao između muža i žene praktično nije postojala“, priznaje Juniči. Ovaj nedostatak komunikacije vodio je do ozbiljnih bračnih problema

Još jedan faktor koji vodi do kidanja bračnih veza jeste gledište ljudi na vanbračni seks. Seks van braka je danas toliko uzeo maha da je 20 posto muškaraca i 8 posto žena koji su se odazvali na anketu sprovedenu u Japanu priznalo da su u minulim godinama imali seksualne kontakte van njihovih monogamnih odnosa. Nije neuobičajen primer žene od karijere u Japanu koja je izlazila s drugim muškarcima osim njenog muža. Ona je letela od jednog čoveka ka drugom misleći, „Ako moj muž sazna, jednostavno ću se razvesti“. Moderno društvo zatvara oči pred takvim aferama.

To isto društvo unapređuje stav ’prvo ja‘, tako da i muž i žena postaju samoljubivi, što zauzvrat vodi do neusklađenosti, još jednog uzroka razvodâ. „Mi smo se kao par  mogli rastaviti bilo kad“, kaže Kijoko. „Čim smo se venčali, moj muž mi je rekao da budem robot i da radim kako mi se kaže. Kad su stvari za njega išle dobro, nije bilo tako loše, ali kad je krenulo loše, on ne bi priznao svoje greške i za sve bi krivio druge. I mene je trebalo kriviti, jer sam se obično bunila protiv autoriteta. Nalazila sam da mi je veoma teško da slušam svog muža kad bi bio nepravedan.“

Ostali uzroci razvoda su nasilje i pijanstvo, finansijski problemi, poteškoće s rodbinom, i mentalno zlostavljanje.

Šta je iza svega toga?

Koliko god da su uzroci razvoda različiti, postoji nešto više iza njegovog bujanja širom sveta. Iako Istok za svoje boljke okrivljuje uticaj Zapadnog društva, prihvatanje razvoda na Zapadu jeste nedavni fenomen. U stvari, razvodi su se u Sjedinjenim Američkim Državama utrostručili a u Britaniji učetvorostručili samo u proteklih nekoliko decenija. Endru Dž. Čerlin (Andrew J. Cherlin) iz Gradskog instituta (istraživačke organizacije koja ispituje socijalne i ekonomske probleme u Sjedinjenim Američkim Državama), iako priznaje da se uzroci porasta broja razvodâ ne razumeju dobro, navodi da su „rastuća ekonomska nezavisnost žena“ i „preokreti u stavovima čitavog društva“ među onim činiocima što uzrokuju taj trend.

Za žene u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i za one u drugim industrijalizovanim zemljama, biti udata i raditi van svog doma nije više neobično. Međutim, muževljev deo kućnih poslova veoma se sporo povećava. Nije čudo što neke žene mrmljaju: „Ono što svakoj zaposlenoj ženi najviše treba jeste jedna žena!“

Dok žene izgaraju od posla perući, čisteći, pripremajući obroke, i brinući se za decu, u Sjedinjenim Američkim Državama „mnogi muškarci lepo provode vreme u ’gluvarenju‘“, kaže knjiga The Changing American Family and Public Policy. To je primećeno po čitavom svetu, kažu antropolozi. U Japanu nije neobično da muškarci posle posla izađu u društvo. Oni tvrde da je to moranje radi glatkih međuljudskih odnosa na njihovom radnom mestu, a ignorišu glatke međuljudske odnose kod kuće. Pošto su muškarci, prema svojoj logici, hranioci, žene i deca ne treba da prigovaraju. Međutim, uz sve više zaposlenih žena, takvo razmišljanje se pokazuje kao puko izgovaranje.

Drugi glavni faktor koji doprinosi bračnom neuspehu jesu „preokreti u stavovima čitavog društva“ ili, kako to Journal of Marriage and the Family kaže, „nestajanje ideala o trajnosti braka“. Za mlade i mladoženje iz 1990-tih, tradicionalni bračni zavet „dok nas smrt ne razdvoji“ više nema to značenje. Oni dalje traže boljeg supružnika. Ako je to način na koji novovenčani parovi gledaju na svoju vezu, koliko će ona biti jaka?

Ove društvene promene uopšte ne iznenađuju istraživače Biblije. Ova inspirisana knjiga otkriva da od 1914. živimo u „poslednjim danima“, ’kritičnim vremenima s kojima se teško izlazi na kraj‘. Ljudi su „ljubitelji sebe,... nezahvalni, nelojalni, bez prirodne naklonosti, zatvoreni za bilo kakav dogovor“ (2. Timoteju 3:1-3, New World Translation). Dakle za ljude koji vole sebe više nego svoje supružnike, koji postaju nelojalni svojim bračnim drugovima, i koji ne mogu da dođu do bilo kakvog dogovora u svom braku, razvod postaje jedini izlaz iz njihovih bračnih problema.

Vrata za srećniji život?

U većini slučajeva, razvod se nije dokazao da predstavlja vrata za sreću. a „Razvod je varljiv“, kaže Džudit Valerstajn (Judith Wallerstein), istraživač mentalnog zdravlja, nakon petnaestogodišnjeg ispitivanja 60 razvedenih parova. „Zakonski to je samo jedan događaj, ali psihološki to je lanac — nekada beskrajan lanac — događaja, seljenja i radikalno menjajućih odnosa što  se nižu kroz vreme. „Njena ispitivanja pokazuju da jedna četvrtina žena i jedna petina muškaraca nisu vratili svoje živote u normalan kolosek deceniju posle razvoda.

Naročito su ranjiva deca razvedenih. Iz istog istraživanja Valerstajn je utvrdila da je praktično za svu obuhvaćenu decu, razvod imao „snažne i sasvim nepredvidive posledice“. Neka deca koja poriču bilo kakva negativna osećanja prilikom razvoda njihovih roditelja mogu iznenada da otkriju kako takve emocije izlaze na površinu kasnije u njihovim životima kada traže bračnog partnera.

Ovo ne treba da se podrazumeva kako sve žrtve razvoda nikada neće naći sreću, jer neke je nalaze. Kod njih, podiže se jedna preoblikovana ličnost, obično iz pepela stare. Na primer, kad je jednom svršeno sa šokom zbog razvoda i pratećom tugom i sumnjama u vezi sa sopstvenom vrednošću, nedužni supružnik može izaći iz tog teškog iskušenja kao jača, vitalnija, celovita osoba.

Jedna žena koju je muž ostavio radi druge žene objašnjava da nakon što bol i gnev počnu da jenjavaju, „otkrivaš da si drugačija iznutra. Tvoja osećanja su se promenila. Više nikad ne možeš biti osoba koja si bila ranije“. Ona savetuje: „Uzmi vremena da ponovo upoznaš sebe kao individuu. U braku supružnici uopšte obuzdavaju svoje sklonosti i želje priklanjajući se drugoj osobi, ali posle razvoda, treba uzeti vremena da biste pronašli šta su sada vaše sklonosti i nesklonosti. Ako zakopavate svoja osećanja, zakopavate ih živa. Jednog dana ona će se vratiti, i moraćete da se suočite s njima. Dakle, mogli biste se ionako suočiti s osećanjima i prebroditi ih.“

Zbog jačajuće svesnosti o tim problemima koje razvod donosi, on postaje manje atraktivan kao mogućnost izbora. Časopis Time izvešava da rastuća manjina savetnika sada ohrabruje parove u nevolji: „Ostanite zajedno“. Dejvid Elkajnd (David Elkind) sa univerziteta Tufts pisao je: „Iskusiti razvod je donekle nalik tome kad slomite nogu na skijanju: Bez obzira koliko je drugih ljudi u odmaralištu slomilo nogu, vaša slomljena noga ne boli ništa manje.“

Razvod nije lagodan izlaz iz bračnih problema. Koji je, onda, bolji način za rešavanje bračnih nesuglasica?

[Fusnota]

[Slika na 7. strani]

Danas parovi često ne mogu međusobno da komuniciraju