Mladi pitaju...

Da li je pogrešno sanjariti?

Poslednja stvar koje se sećaš bio je glas tvog nastavnika kako jednolično govori o algebarskim jednačinama, ali ti više nisi u učionici; tvoj um odlazi do plaže koju je tvoja porodica posetila prošlog leta. Osećaš vreli pesak i toplo sunce. Čuješ zvuk talasa što se razbijaju o obalu, zvuk dece koja se igraju, zvuk... kikotanja školskih drugova? Da, tvoja prijatna uobrazilja se rasplinjava i na njenom mestu stoji razljućeni nastavnik, s rukom na kuku, tražeći odgovor na pitanje koje nisi čuo.

SANJARENJE — ono je tako uobičajeno među svim vrstama ljudi, mladim i starim, da ga je jedan prominentni istraživač nazvao „jednom od glavnih karakteristika ljudskog života“. Neki veruju da sanjarenje u nekom obliku zauzima čak trećinu vremena kad smo budni. Naučnici nisu potpuno sigurni kako se i zašto formiraju ove nestalne misli, niti se uopšteno slažu šta je sâmo sanjarenje. Jedan rečnik sanjarenje definiše kao „prijatnu zamišljenu... tvorevinu mašte“. Međutim, mnogi istraživači je definišu široko, da obuhvati praktično bilo koju vrstu budne fantazije ili nesvesne misli — bilo da je prijatna ili neprijatna. U ovom članku, koristićemo taj izraz u njegovom najširem značenju, uključujući ne samo nesvesne zamahe mašte već i one hotimičnije.

Prema tome, nisu sva sanjarenja neobični, živopisni zamasi fantazije. Mnoga su jednostavno prijatne ekskurzije u nečiju prošlost. U jednom članku časopisa Parents, dr Džejms Komer (James Comer) navodi svoje sopstveno iskustvo sa sanjarenjima — takvim kao kad se prilikom vožnje kući posle teškog dana u kancelariji, u mislima vraća svom pobedničkom šutu na košarkaškom igralištu kao tinejdžer. „Nevažna stvar, možda, ali to mi ipak pomaže da se dobro osećam“, primećuje on. Drugi pak koriste sanjarenja da im pomognu da planiraju svoju budućnost. „Puno sam sanjario o tome da postanem međunarodno priznat muzičar“, priseća se jedan čovek koji je zaista postao popularni džez muzičar i kompozitor.

Ipak, izgleda da se većina sanjarenja usredsređuje na obične svakodnevne događaje — škola, društveni skupovi, domaći zadatak. Ponekad ljudi mogu namerno da zamišljaju takve stvari da bi razbili dosadu beživotne školske lekcije ili monotoniju kućnog posla. Druga sanjarenja dolaze spontano. Reč, zvuk, ili vizuelni prizor iznenada ih podsećaju na neku tekuću brigu, neko prošlo zadovoljstvo, ili neki budući poduhvat, i njihov um počinje da luta. Biblija kaže: „Snovi od mnogih briga dolaze“ (Propovednik 5:2 [5:3, Daničić-Karadžić]). Stvarno, onaj ko je preokupiran svojim ličnim stvarima i  ambicijama može biti praktično izjeden materijalističkim sanjarenjima.

Ipak, koliko god bi dnevne uobrazilje mogle biti prijatne, one isto tako mogu smetati tvojoj koncentraciji na hrišćanskim sastancima, u školi, ili na poslu. Neke fantazije čak mogu biti neprikladne — ili štetne. Da li je sanjarenje, dakle, navika s kojom treba da prekineš?

Opasno po tvoje mentalno zdravlje?

U prošlim vremenima, zdravstveni radnici za mentalno zdravlje, doktori i vaspitači gledali su na sanjarenje s prezirom. Zato je jednom mladiću psihoterapeut rekao: „Moramo vam pomoći da prestanete da sanjarite.“ Prema istraživaču dr Eriku Klingeru (Eric Klinger), takav savet uopšteno je bio zasnovan na teorijama takozvanog oca psihoanalize, Sigmunda Frojda, koji je sanjarenje smatrao detinjastim i neurotičnim. Tako je jedan psihološki udžbenik tvrdio: „Sanjarenje je često rezultat prekida ili nedostatka interesa za nečiju sadašnju okolinu, i sigurno jeste povlačenje od realnosti.“ Generacija vaspitača i zdravstvenih radnika za mentalno zdravlje poučavana je da svo sanjarenje treba obuzdati. Tvrdilo se da preterano sanjarenje čak može dovesti do šizofrenije.

Frojdovske teorije, međutim, uzmiču pred zaključcima opsežnog istraživanja. U svojoj knjizi Daydreaming, dr Erik Klinger beleži da između ostalog, istraživači tvrde da:

Sanjarenje jeste uobičajena i normalna aktivnost.

U proseku, ljudi koji često sanjare su isto tako dobro mentalno prilagođeni kao i oni koji to ne rade.

Sanjarenje ne vodi u haluciniranje.

Sanjarenje ne dovodi do šizofrenije. Šizofreničari nisu skloniji sanjarenju od bilo kog drugog.

Produktivno koristi svoju maštu

Ne iznenađuje, onda, što Biblija nigde ne osuđuje zdravo korišćenje nečije mašte. Zaista, sposobnost naših umova da predvide i zamisle jeste dokaz da smo, rečeno rečima psalmiste, ’divno sazdani‘ (Psalam 139:14). Kad se koristi produktivno, ova sposobnost može da bude vredno svojstvo. Hrišćanima je rečeno da ’gledaju ne na stvari koje se vide, nego na one koje se ne vide‘ (2. Korinćanima 4:18). To može uključivati pokušaje da zamišljaju Božji pravedni novi svet. Biblijski opisi tog budućeg globalnog Raja podstiču našu maštu u tom pogledu! (Isaija 35:5-7; 65:21-25; Otkrivenje 21:3, 4).

Tvoja mašta se takođe može pokazati korisnom ako treba da obaviš neki težak zadatak. Na primer, mladima među Jehovinim svedocima često se dodeli da izvedu  usmene prikaze u Teokratskoj školi propovedanja. Osim glasnog uvežbavanja, pokušaj da svoj prikaz uvežbaš u mislima. Zamisli kako publika reaguje na tvoje informacije i način govora. To ti može pomoći da napraviš potrebna prilagođavanja u svom govoru i može ti dati veće pouzdanje.

Takođe u mislima možeš da uvežbavaš rešavanje neugodnih situacija. Možda uviđaš da neki suhrišćanin ima nešto protiv tebe, i želiš da raspraviš stvari (Matej 5:23, 24). Radije nego da se približiš osobi bez pripreme, ti možeš u mislima proći scenario, isprobavajući različite pristupe problemu. To će biti u skladu s biblijskim načelom: „Srce pravednika razmišlja šta da odgovara“ (Poslovice 15:28).

Da li te je neko uvredio ili naljutio? Zapazi savet koji je dat u Psalmu 4:4: „Gnjeveći se ne griješite; razmislite u srcima svojim na posteljama svojim, i utolite“, [DK]. To nema značenje beskrajnog ponavljanja bolnih scena u tvom umu, niti ima značenje življenja na živopisnim mentalnim slikama ribanja nekoga domišljatim brzim odgovorima. Na kraju krajeva, Isus je upozorio da će „svako koji se gnevi na brata svoga biti kriv“, kao i onaj „ko kaže bratu svome ’raka‘ (Matej 5:22, Čarnić). Ali uvežbavanje tvojih mogućnosti izbora u mislima — koji mogu uključivati jednostavno opraštanje nanosiocu uvrede — može ti pomoći da rešiš stvari s njim na miran, razuman način.

Sanjarenje može isto tako igrati pravovaljanu ulogu u rešavanju problema. Dr Klinger kaže: „Sanjarenja su sama po sebi način za pronalaženje kreativnih rešenja za probleme. Ljudi koji maštovito sanjare ponekad mogu da pronađu rešenja kojih se ne bi setili da su hotimično radili na problemima.“

Postoji čak i dokaz da ti sanjarenje može pomoći da poboljšaš način na koji obavljaš fizičke zadatke. Na primer, jedan instruktor skijanja govori učenicima da stvore mentalnu sliku dolazeće skijaške staze, zamišljajući sebe kako upravljaju u svakoj krivini i udubljenju staze. Istraživači veruju da radeći to oni ustvari aktiviraju deo mozga koji kontroliše mišiće, motivišući ga za akciju. Svakako, ne postoji zamena za stvarno vežbanje, ali mentalno uvežbavanje ti može pomoći da poboljšaš svoje sposobnosti da sviraš muzički instrument ili da kucaš na mašini. „Ukratko,“ kaže dr Džejms Komer, „sanjarenje nije traćenje vremena već pre potrebno rasterećenje koje nam pomaže da bolje funkcionišemo.“

Opasnosti

Ipak, „sve svoje vreme ima“ (Propovednik 3:1). Dok sanjarenje može da bude u redu kad se odmaraš u svojoj sobi, postoje prilike kad bi njegovo praktikovanje bilo neprikladno ili čak opasno. Voziš li kola? Onda treba da si posebno budan i da paziš na opasnosti. Šta ako polažeš ispit ili slušaš biblijsko predavanje? Tada treba da imaš „čisti razum“ (2. Petrova 3:1).

Biblija nas takođe upozorava protiv bespotrebnog zadržavanja na negativnim mislima. Sasvim je prirodno da budemo malo zabrinuti kad se suočavamo s važnim ispitom ili razgovorom za posao, ali malo postižeš stvaranjem zastrašujućih mentalnih slika poraza i odbijanja. (Uporedi Propovednik 11:4.) „Briga u srcu obara čoveka“, upozoravaju Poslovice 12:25. Isus Hrist je savetovao svoje slušaoce: „Ne uznemiravajte se za sutrašnji dan; jer će se sutrašnji dan sam za sebe brinuti. Dosta je svakom danu svoje muke“ (Matej 6:34).

Interesantno je da preterano ili neprikladno sanjarenje može dovesti i do drugih opasnosti. Neki omladinci, na primer, gaje seksualne fantazije. Drugi nalaze da sanjarenje smeta njihovoj koncentraciji. Naš sledeći članak u ovoj seriji daće neke predloge koji ti mogu pomoći da izađeš na kraj s takvim problemima.

[Slike na 26. strani]

Mentalno uvežbavanje može poboljšati nečije stvarno izvođenje