Pogled na naočare

Od dopisnika Probudite se! iz Britanije

ČITATE li ovo uz pomoć naočara? Pa, ni u kom slučaju niste sami. Danas, na primer, oko 60 posto britanske populacije nosi naočare.

Nošenje naočara postalo je toliko uobičajeno da ako vaši prijatelji uopšte komentarišu u vezi s vašim naočarima, to je verovatno zato što ste promenili oblik okvira ili ste odlučili da ih uopšte ne nosite. Većina nas se toliko privikla na svoje naočare da ih stavljamo i skidamo a da o tome uopšte i ne razmišljamo — osim ako ne počnu da nam klize po nosu ili da se magle.

Pa ipak, većina onih koji nose naočare verovatno bi više volela normalan vid nego elegantne okvire. Naočare mogu da budu prava dosada. Međutim, za ljude sa slabim vidom nikada nije bilo boljeg vremena.

Prva optička pomagala

Za rimskog cara Nerona se kaže da je, kako bi mogao bolje da vidi gladijatorske igre, koristio sočiva napravljena od smaragda — prilično skup i neefikasan način za poboljšanje oslabljenog vida. Slično tome, sočiva su se u drevna vremena izrađivala od kristalnog stakla, kvarca, ametista, berila i topaza. Međutim, oko 1268. godine, engleski redovnik Rodžer Bakon opisao je kako segment staklene kugle može da se koristi kao pomagalo za čitanje. Otprilike u to vreme, počele su da se pojavljuju prve naočare — okviri u koje su stavljana primitivna sočiva.

Ko ih je prvi izmislio — Italijani ili Kinezi? To je stvar o kojoj bi moglo da se raspravlja, pošto izgleda da se ovaj pronalazak pojavljuje u obe zemlje skoro istovremeno. S jedne strane, na jednom grobu u Firenci, u Italiji, stoji sledeći epitaf: „Ovde leži Salvino d’Armato iz porodice Armati iz Firence. Pronalazač naočara. Bože, oprosti mu grehe njegove.“ Niko ne  može sa sigurnošću da kaže kada je umro — 1285, 1317. ili 1340. S druge strane, veliki italijanski istraživač Marko Polo priseća se kako je u Kini, kad je prvi put stigao tamo krajem 13. veka, video mnoge ljude kako nose naočare. Zaista, legenda kaže da su se naočare u Kini nosile čak još 500. n. e.

U svakom slučaju, do 16. veka trgovina optičkim pomagalima cvetala je u Veneciji, kao i u Nirnbergu i drugim evropskim centrima. Naočare su postale traženi ukras tako da su ih u mnogim gradovima prodavali ulični prodavci. Ali, nažalost prodavci uz svoju robu nisu pružali nikakve testove za vid. Tako je kupac možda poboljšao svoj izgled, ali ne obavezno i svoj vid!

Naočare danas

Naočare su se stalno poboljšavale. Trakama su pričvršćivani za uši ili su se pak nosili na nosu pričvršćeni štipaljkom. Početkom 18. veka neko je došao na ideju da naočare podupre nesavitljivim ručkama. To je još uvek najpopularnija metoda.

Izrada sočiva se takođe znatno poboljšala. Izvrsno optičko staklo s vremenom je zamenilo prozirne kristalne supstancije. Eksperimenti koje je Ser Isak Njutn u 17. veku vršio s prizmom doveli su do razumevanja prelamanja svetla. Tako su se uz naučnu tačnost mogla izrađivati precizna sočiva.

Godine 1784. američki državnik Bendžamin Franklin je izmislio genijalno rešenje za problem koji je imao sa svojim naočarima. Njegove naočare za čitanje smetale su mu za gledanje na daljinu, a one koje je imao za gledanje na daljinu nisu bile prikladne za čitanje. Tako umesto da neprestano menja dva različita para naočara, razmišljao je, zašto ne bi dve vrste sočiva kombinovao u jednom paru naočara? Tako su rođene bifokalne naočare. Međutim, prošlo je još stotinu godina pre nego što je usavršen efikasan način njihove izrade.

Da bi se udovoljilo posebnim potrebama, na raspolaganju stoje i različiti oblici optičkih stakala. Slojevita ili tvrda sočiva mogu da se stave na sigurnosna stakla kako bi se radnikove oči zaštite od letećih komadića. Neka sočiva su fotosenzitivna: kad su izložena bleštavom sunčevom svetlu potamne, a kad su u senci ili u kući ponovo postaju svetla. Druga sočiva su opet plastična, što prilično smanjuje težinu naočara, dopuštajući da ih ljudi s debelim sočivima nose bez neudobnosti.

’Ja? Naočare?‘

Možda ste vi, doduše, jedan od nekolicine srećnika koji su obdareni savršenim vidom. Verovatno ne zadugo.

 ’Kažete li vi to meni da ću jednoga dana morati da nosim naočare?‘ možda pitate. Da, imate sve šanse da ćete ih verovatno nositi, čak i ako sada imate odličan vid. Zašto? Pa, jedan od razloga je taj da ćete do svoje 45. godine — ili kasnije — verovatno osetiti posledice dalekovidnosti. Neka vas ta reč ne preplaši. To samo znači da se sočiva u vašim očima neće moći prilagođavati sa gledanja na blizinu na gledanje na daljinu tako efikasno kao što su to mogle u vašoj mladosti. Naočare su samo jedna od cena koje moraju da se plate u procesu starenja.

Da li vaši roditelji nose naočare? Mnogi smatraju da su problemi s vidom genetske prirode. Ako je tako onda je vaša potreba za nošenjem naočara možda već predodređena.

Međutim, godine, geni i navike mogu uzeti svoj danak i prouzrokovati uobičajene očne bolesti, kao što su dalekovidnost (hiperopija), kratkovidnost (miopija), astigmatizam (nejednaka zakrivljenost glavnih meridijana rožnjače) i razrokost (strabizam). Ako imate neku od gore navedenih bolesti, bilo bi na mestu da posetite nekog specijalistu za očne bolesti (kao što je optometrist). Tada je jednostavno stvar izbora jednog para okvira koji odgovara vašem ukusu. (Vidi okvir.)

Brinuti se o svojim naočarima

Naočare mogu biti prilično skupe, a vi možda zavisite od njih kako biste mogli obavljati svakodnevne poslove. Zato, brinite se o njima na ispravan način. Kad ih skidate, nikada ih nemojte spuštati na stakla. Isto tako, pobrinite se da ih ne ostavite tamo gde bi neko lako mogao na njih da sedne ili da ih nagazi. Naočare se brzo prljaju pa zato sočiva treba svakodnevno polirati mekom suvom tkaninom, a okvire s vremena na vreme oprati u toploj sapunici. Ukoliko imate malu decu koja nose naočare verovatno ćete utvrditi da njihove naočare treba češće čistiti.

Međutim, šta ako vaše naočare postanu nepodešene i ako se više ne mogu prikladno namestiti? Najbolje je da ih odnesete optičaru nego da rizikujete, obavljajući sami taj posao.

Uz pravilnu brigu vaše naočare će vam dobro služiti. Ah, možda će još uvek ponekad biti prava dosada, ali one poboljšavaju vaš vid — a možda čak i vaš izgled. To je sigurno vredno male neprijatnosti, zar ne?

[Okvir na 14. strani]

Naočare i moda

’Naočare će mi pokvariti izgled!‘ kažu mnogi, kad im se kaže da će morati da nose naočare. Međutim, modni dizajneri su toliko efikasno primenili svoj talenat na dizajn naočara da one mogu biti prilično laskavi ukras.

Kao prvo, proizvođači okvira su iskoristili nove lake, trajne plastične materijale, čime su izbor boje i veličine učinili gotovo beskrajnim. Osim toga, korišćenjem stakla s visokim refrakcijskim indeksom, moguće je propisana jaka sočiva načiniti tako da budu prilično tanka. A kad se premažu antirefleksijskim filmom, postaju gotovo nevidljiva.

Ako pratite modu, okvire naočara možete izabrati baš kao što možete izabrati i delove garderobe. Brošura koju je izdao Optical Information Council (Britanija) predlaže da izaberete okvire koji će pristajati obliku vašeg lica, ističući dobre crte i umanjujući one druge. Na primer, da li biste želeli da svoje lice učinite užim? Tada, kaže se u brošuri, izaberite okvire koji imaju intenzivniju boju na mostu, dok su na krajevima skoro bezbojne. Da li su vam oči blizu? Onda izaberite okvire s bezbojnim mostom, kojima je boja koncentrisana na krajevima. Probajte različite stilove i proučite različite rezultate. Možda ćete utvrditi da je dobro da sa sobom povedete jednog dobrog prijatelja na koga se možete osloniti da će vam iskreno reći šta misli.

Ako utvrdite da su vam naočare previše neugodne, razmislite o kontaktnim sočivima. Mnogi ljudi mogu ih bez problema nositi čitav dan.