Čudna i zastrašujuća dešavanja ispod ozonske rupe

DUGO se 125 000 stanovnika Punta Arenasa, čileanskog najjužnijeg grada šalilo o tome kako žive „na kraju sveta“. Ali bujica čudnih i zastrašujućih fenomena prošle godine tu šalu čini malčice predoslovnom. Neki naučnici počinju da veruju kako tu može postojati „nešto novo pod suncem“. Izveštaj u The Wall Street Journal, od 12. januara 1993. pruža neke detalje.

Feliks Samorano (Felix Zamorano), član grupe za ispitivanja atmosfere na lokalnom univerzitetu Magajanes, izveštava: „U oktobru smo registrovali najniže do sada izmerene nivoe ozona. Ozonski sloj se za tri dana istanjio do otprilike polovine normalne debljine i pao ispod onoga što se smatra opasnim nivoima.“ Posledice pojačanog ultravioletnog zračenja iz rupe u ozonskom sloju „uključuju rak kože i katarakte, plus nevolje za fitoplanktone, koji su osnova lanca morske ishrane“, rekao je taj Journal.

Prošle godine „konjunktivitis je tako oslepeo polovinu krda od 1 200 goveda Radovana Viličića da su se sudarale kao dečiji automobilčići, a pet ih je uginulo od gladi jer nisu mogli da pronađu hranu.“

Izveštaj Journala nastavlja: „Hose Baamonde priča sličnu priču. Njegov ranč, 125 kilometara [80 milja] odavde, pruža veličanstven pogled na Magelanov moreuz, ali ga mnoge od njegovih 4 300 ovaca ne mogu videti, niti bilo šta drugo. Oko 10% njih lečene su od očnih infekcija, a 200 iz njegovog stada oslepelo je prošle godine.“

Dermatolog Hajme Abarka (Jaime Abarca) tvrdi da „je ono što se ovde dešava nešto potpuno novo u svetu. To je isto tako neobično kao prizemljavanje marsovaca.“ On viđa sve više i više pacijenata s kožnim problemima, slučajevi opekotina od sunca se rasplamsavaju, a proporcija novih slučajeva raka kože, i to opasnijih, melanoma, jeste pet puta u odnosu na normu. On je lično ubeđen da postoji povezanost s povećanim ultravioletnim zračenjem.

Stanovništvo Punta Arenasa to smatra problemom koji zahteva ozbiljno razmatranje. Jedna apoteka prodala je 40 posto više sredstava za zaštitu od sunca nego prošle godine. Telefonska služba obezbeđuje informacije o stepenu ultravioletnog zračenja. Takođe ih emituju tri radio stanice. Škole nalažu učenicima da nose šešire, naočare za sunce, i da koriste sredstva za zaštitu od sunca. U jednoj radnji, prodaja naočara za sunce porasla je za 30 posto. A „jedan lokalni farmer pokušava da osmisli naočare za sunce za ovce.“

Guverner Skarpa kaže: „Ne poričem činjenice... Šta želite da uradite? Ne možemo celu tu regiju staviti pod neki krov.“