Pogled u svet
Pogled u svet
Odakle potiče složenost?
Mnogi evolucionisti pretpostavljaju da su drevna živa bića bila jednostavna ali da ih je zatim kroz vekove navodno prirodna selekcija terala da postanu sve složenija i složenija. Nedavna ispitivanja ne uspevaju da otkriju takvo napredovanje ka većoj složenosti. Dr Dan Makšej (Dan McShea), paleobiolog, ispitao je okamenjene kičme različitih sisara; drugo ispitivanje usredsredilo se na fosile mekušaca. Ni jedno ni drugo ispitivanje nije pronašlo bilo kakav dokaz evolucionog napretka ka većoj složenosti. Niti su utvrdila da veća složenost donosi preimućstvo u preživljavanju. Prema Njujork tajmsu stručnjaci kažu da će ovi nalazi „biti iznenađenje za mnoge biologe koji su naviknuti na razmišljanje u skladu s takvim trendovima“. Tajms primećuje: „Prema dr Makšeju, opažanje napretka prema složenosti pre može biti odraz želja naučnika da vide neku vrstu progresa u evoluciji nego odraz ikakve biološke realnosti.“
Sumnjive urođene mane u Mađarskoj
U jednom malom gradu na jugozapadu Mađarske, u 1989. i 1990. rođen je veliki procenat beba s ozbiljnim urođenim manama. U stvari, od 15 beba rođenih u tom periodu 11 je bilo pogođeno takvim poremećajima kao što su Daunov sindrom i abnormalnosti pluća, srca, i digestivnog trakta. Ova stopa je 223 puta veća od stope u ostalom delu zemlje. Andru Čejzel (Andrew Czeizel), s timom mađarskih i nemačkih naučnika, usredsredio je pažnju na mogućeg krivca: pesticid trihlorfon. Izgleda da je 1988. seoski ribnjak prihvatio novu tehniku rukovanja trihlorfonom: riba se potapala u nerazblaženu hemikaliju i vraćala u vodu s hiljadu puta većim količinama te materije od preporučenog maksimuma. „To je otrov“, kaže Čejzel o trihlorfonu. Prema časopisu New Scientist, on se polako pretvara u drugu hemikaliju koja je sto puta smrtonosnija i koja je u stanju da kroz majčinu placentu prođe u fetus.
Evropa je upozorena na etničke razdore
„Ljudi se bez mnogo teškoća mogu pretvoriti u automate koji mrze i ubijaju“, upozorava Hose-Marija Mendiluse (José-María Mendiluce), specijalni izaslanik visokog predstavnika OUN za izbeglice. Gospodin Mendiluse, koji je 19 meseci proveo nadgledajući program OUN za izbeglice u bivšoj Jugoslaviji, rekao je da je to „veoma opasna greška“ smatrati ljude s Balkana za „fundamentalno različite od drugih Evropejaca“, i primetio je kako bi slični etnički sukobi lako mogli izbiti u drugim evropskim zemljama. „Sve što je potrebno jeste jedna ekonomska kriza i nekoliko ciničnih političara koji bacaju krivicu na imigrante ili siromašne ljude ili na ljude koji su na neki način drugačiji“, rekao je on. Prema izveštaju Njujork tajmsa, g. Mendiluse je opazio kako vođe mogu lako da izazovu mržnju „šireći laži u medijima i podstičući provokacije“, dok uveravaju kako oni što su potpisali sporazume o miru nisu promenili svoje ponašanje, već nastavili „da mrze i ubijaju“.
Godina mržnje
„Godina kao što je 1992. daje novu istaknutost nekim starim pitanjima o ljudskoj prirodi“, primećuje časopis Njusvik. „Ove podele — komšija protiv komšije, rasa protiv rase, nacionalnost protiv nacionalnosti — jesu nešto čemu smo uvek skloni, a ovogodišnji događaji stvaraju sumnje o tome da li se poboljšavamo u premošćavanju tih jazova.“ Primetio je: „’Mrzi svog bližnjeg‘ izgledalo je kao moto godine.“ Zašto je „ljudska pakost“ tako naročito istaknuta u 1992? „Krajnja anarhija odgovorna je za veliki deo nasilja u prošloj godini“, kaže Njusvik, kao i „iznenadna ekonomska nesigurnost“ koja je pratila kolaps sovjetskog komunizma. Uz to se priključuju mržnje među rasnim i kulturnim grupacijama koju podstiču državne vlasti. Jesu li vojni čuvari mira rešenje? „Trupe OUN nalaze se na Kipru, gde razdvajaju turske i grčke zajednice, skoro već 20 godina. Sigurne iza zastora zaštite OUN, ni jedna ni druga strana nemaju ni najmanji poticaj da pronađu kompromisno rešenje s onim drugima“, odgovara Njusvik.
Japanski spor oko zastave i himne
Nedavno objavljeni zapisnici u Jamatou, u Japanu, pokazuju da direktori škola „primenjuju direktivu Ministarstva obrazovanja o podizanju nacionalne zastave i pevanju nacionalne himne... uprkos jakom protivljenju običnih nastavnika“, navodi Mainichi Daily News. „Sporno pitanje oko uvođenja hinomarua [nacionalne zastave] i kimigajoa [nacionalne himne] u školske ceremonije prouzrokuje neslaganja u čitavoj naciji radi njihove povezanosti s japanskim ultranacionalizmom iz vremena rata i imperijalizmom.“ Prema časopisu Asahi Evening News, protivnici zastavu i himnu povezuju s obožavanjem cara i kažu da bi prisiljavanje dece da pevaju himnu „bilo nametanje specifične religiozne veroispovesti“. Povređuju se ustavna prava na slobodu religije i savesti, kažu oni.