Šta kaže Biblija

Da li je Jehova bog rata?

NEKI čitači Biblije već dugo optužuju Jehovu da je bog rata, i uz to još i krvožedan. Na primer, Džordž A. Dorsi (George A. Dorsey), u svojoj knjizi The Story of Civilization—Man’s Own Show, tvrdi da Bog Biblije, Jehova, „jeste Bog pljačkaša, mučitelja, ratnika, osvajanja i svake divlje strasti“. Biblijski kritičar Roland H. Bejnton (Roland H. Bainton) oštro kaže: „Rat je humaniji kad se iz njega izostavi Bog.“

Da li je Jehova stvarno bog rata? Da li on u stvari, kao što neki navode na pomisao, uživa u uništavanju nevinih ljudi?

Prošle presude

Istina, Biblija otvoreno izveštava o prošlim nepovoljnim presudama Jehove Boga. Međutim, one su uvek bile protiv bezbožnih ljudi. Na primer, Jehova nije rekao: „Ja ću pustiti potop na zemlju, da istrebim svaku pȕt u kojoj ima daha života pod nebom“ sve dok zemlja iz Nojevih dana nije postala „puna nasilja“ (Postanje 6:11, 17). Što se tiče još jedne presude, Bog je prouzrokovao da pada ’kiša od sumpora i ognja‘ samo radi toga što su se gradovi Sodom i Gomora ’podali bludu i protivprirodnim porocima‘ (Juda 7; Postanje 19:24).

Da li je Bog uživao u tom stradanju svakog tela iz Nojevih dana? Ili da li je izvlačio neko pakosno zadovoljstvo iz uništavanja stanovnika Sodoma i Gomore? Da bismo dobili odgovor, razmotrimo događaje koji okružuju potop iz Nojevih dana. Nakon što govori da će Bog istrebiti pokvareno čovečanstvo s lica zemlje kako bi očistio zemlju od nasilja, Biblija kaže: „Bi mu [Jehovi] žao u srcu.“ Da, Boga je ražalostilo to što su „sve misli srca njihova [čovekova] svagda samo k zlu upravljene“. Zato, da bi što je moguće više njih spasao od predstojećeg potopa, Bog je poslao Noja, „propovednika pravde“, da objavi upozoravajuću poruku i da radi izbavljenja sagradi arku (Postanje 6:5-18; 2. Petrova 2:5).

Na sličan način, pre nego što je poslao anđele da unište Sodom i Gomoru, Bog je rekao: „Nameravam da siđem i vidim jesu li ili nisu učinili sve ono što se tvrdi u povici protiv njih... Čvrsto sam odlučio da znam“ (Postanje 18:20-32, The Jerusalem Bible) Jehova je zasigurao Avrahamu (čiji je nećak Lot  živeo u Sodomu) da će poštedeti gradove ukoliko Njegova istraga pronađe samo deset pravednih ljudi. Da li bi Bog koji se naslađuje prolivanjem krvi imao takvu milosrdnu brižnost? Nasuprot tome, zar ne bismo mogli reći da je jedna od Jehovinih dominantnih crta ličnosti milosrđe? (Izlazak 34:6). On sam kaže: ’Što ja želim nije da bezdušnik umre, nego da promeni pravac svog života, i da živi‘ (Ezekjel 33:11).

Nepovoljne Božje presude uvek su donošene radi toga što su zli ljudi tvrdokorno odbijali da ostave loš put, a ne zato što Jehova uživa u ubijanju ljudi. Ali, možda se pitate, ’Zar nije Jehova podstakao Izraelce da ratuju s Kanaancima i da ih sravne sa zemljom?‘

Božji ratovi su potrebni radi mira

Istorija slika odvratnu sliku o životu Kanaanaca — oni su bili izuzetno zli. Spiritizam, žrtvovanje dece, sadističko nasilje i različiti oblici obožavanja perverznog seksa bili su na dnevnom redu. Kao Bog pravde koji zahteva isključivu odanost, Jehova nije mogao dozvoliti da ovi odvratni postupci remete mir i sigurnost nevinih ljudi, naročito Izraela (Deuteronom 5:9). Na primer, zamislite kad bi zajednica u kojoj vi živite bila bez policijskih snaga na dobrom glasu ili milicije da primene zakone te zemlje — zar to ne bi dovelo do anarhije i nasilja najgore vrste? Slično tome, Jehova je bio primoran da deluje protiv Kanaanaca zbog njihove razuzdanosti i zbog toga što su predstavljali stvarnu opasnost za čisto obožavanje. Zato je odlučio: „Cela se je ta zemlja od toga oskvrnila; kazniću zlodela njena“ (Levitik 18:25).

Božanska pravda bila je izvršena kad su Božje izvršilačke snage — Izraelske vojske — uništile Kanaance. Činjenica da je Bog izabrao da upotrebi ljude da izvrše ovu presudu, umesto vatre ili potopa, tu osudu nije ublažila. Tako su izraelske vojske, kad su ratovale sa sedam naroda Kanaana, bile upućene: „Nećeš ostaviti u životu ništa od svega što diše“ (Deuteronom 20:16).

Međutim, kao onaj koji poštuje život, Bog nije odobrio slepo ubijanje. Na primer, kad su stanovnici jednog Kanaanskog grada, Gabaona, tražili milosrđe, Jehova ga je pokazao (Jošua 9:3-27). Da li bi pakostan bog rata to učinio? Ne, ali Bog koji voli mir i pravdu bi (Psalam 33:5; 37:28).

Jehovina merila unapređuju mir

Uvek iznova, Biblija povezuje Božji blagoslov s mirom. To je zato što je Jehova ljubitelj mira, a ne rata (Brojevi 6:24-26; Psalam 29:11; 147:12-14). Dosledno tome, kad je kralj David želeo da Jehovi sagradi hram za obožavanje, Bog mu je rekao: „Nećeš ti sazidati dom imenu mome, jer si mnogo krvi preda mnom na zemlju prolio“ (1. Letopisa 22:8; Dela apostola 13:22).

Dok je bio na zemlji, Veći David, Isus Hrist je govorio o vremenu kada mu Božja ljubav prema pravdi više neće dopuštati da toleriše ovo danas prisutno zlo koje gledamo (Matej 24:3, 36-39). Kao što je to učinio u potopu Nojevih dana i prilikom uništenja Sodoma i Gomore, Bog će uskoro preduzeti sudsku akciju da bi zemlju oslobodio od sebičnih, zlih ljudi, utirući tako put postojanju miroljubivih uslova pod njegovom nebeskom vladavinom Kraljevstva (Psalam 37:10, 11, 29; Danijel 2:44).

Jasno je da Jehova nije bog rata što žudi za krvlju. S druge strane, on se ne usteže od upornog traženja sudske kazne kad je to na mestu. Božja ljubav prema dobroti zahteva da on deluje u korist onih koji ga vole uništavanjem zlog sistema koji ih ugnjetava. Kada to učini, pravi mir će cvetati širom zemlje dok će istinski krotke osobe ujedinjeno obožavati Jehovu, ’Boga mira‘ (Filipljanima 4:9).

[Izvor slike na 28. strani]

David pobeđuje Golijata/Doreove biblijske ilustracije/Dover Publications, Inc.