Da li vežbanje koristi starijima?
Da li vežbanje koristi starijima?
„Može li vežbanje izmeniti proces starenja?“ Ovo je bio jedan naslov u novinama Njujork tajms od skoro pre pet godina. Taj članak je izvestio: „Medicinski naučnici s univerziteta Tufts [u Bostonu] utvrdili su da stariji ljudi, čak u svojim 90-tim, mogu postati jači i čak povećati veličinu svojih mišića ako se podvrgnu intenzivnom režimu treniranja s tegovima.“
Dokazi da stariji zaista mogu imati koristi od vežbanja nastavili su da se umnožavaju. Februarsko izdanje Harvard Health Lettera, 1991, izvestilo je o jednom istraživanju iz 1990, rekavši: „Devet [stanara staračkih domova] između 87 i 96 godina završili su dvomesečni visokointenzivni trening za očvršćavanje upotrebljavajući tegove.“ U vezi s ovim istraživanjem, Mayo Clinic Nutrition Letter je objasnio: „Učesnici su skoro udvostručili snagu nožnih mišića, povećali veličinu butnog mišića za 9 posto i poboljšali nastupe na testovima pokretljivosti.“
Istraživači su izvestili: „Taj povoljan odaziv na trening jačine kod naših ispitanika jeste izvanredan u svetlu njihovog vrlo odmaklog godišta, njihovih izuzetno sedećih navika, višestrukih hroničnih oboljenja i radnih nesposobnosti i neadekvatnosti u ishrani.“ Vrednost vežbanja dokazuje se uvek iznova.
Na primer, uzmite u obzir 90-godišnjaka Džaka Siberta (Jack Siebert), što je 1979. preživeo kap koja je paralizovala njegovu desnu stranu i ostavila ga nesposobnog da hoda bez pomoći pomagala. Praktično svakog jutra tokom više od deset godina, on leži u krevetu i svoju neparalizovanu nogu drži u vazduhu, pokrećući je nekih 20 minuta pokretima koje bi neko pravio kad bi pumpao bicikl. Ponekad bi paralizovanu desnu nogu oslonio na levu (kao što se vidi na slici) i kružio obema zajedno. Ne samo što ova redovna vežba jača mišiće njegove noge tako da još uvek može hodati s pomagalom već mu ona pomaže da održava svoj kardiovaskularni sistem i drži ga mentalno svesnim.
Dakle, upamtite, nikad nije prekasno da započnete s vežbanjem. Istina, možda nikada nećete istrčati Bostonski maraton — trku od 42 kilometara — za pet sati i pet minuta, kao 82-godišnji Džon Keli (John Kelley) 1990. godine. Niti je verovatno da ćete čak biti u stanju da dokrajčite to rastojanje za sedam sati i devet minuta, kao što je to učinila 84-godišnja prababa Mejvis Lindgren (Mavis Lindgren) 1991. godine. Uprkos tome, Circulation, jedan žurnal Američkog udruženja za srce, preporučio je prošle godine: „Bitno je steći naviku traženja načina da se bude aktivan.“
Ovaj žurnal je objasnio: „Čak i aktivnosti slabog intenziteta koje se svakodnevno upražnjavaju mogu doneti neke dugoročne zdravstvene koristi i smanjiti rizik obolevanja od kardiovaskularne bolesti. Takve aktivnosti obuhvataju šetnju iz zadovoljstva, baštovanstvo, rad u radionici, kućne poslove, plesanje i preporučene kućne vežbe.“
[Slika na 23. strani]
Starija onesposobljena osoba može imati koristi od vežbanja, kao i ova 90-godišnja žrtva kapi