Otkud povratak „izlečivih“ bolesti?

DOM je upravo temeljno očišćen. Međutim, kako dani, nedelje i meseci prolaze, prašina i prljavština se postepeno ponovo pojavljuje. Prema tome, jedno temeljno čišćenje, nije dovoljno. Potrebno je stalno održavanje.

Za neko vreme je izgledalo da je moderna medicina temeljno počistila malariju, TBC (tuberkulozu) i sifilis. Ali, neophodno održavanje kroz istraživanje i lečenje prečesto je zanemarivano. Sad se „prašina i prljavština“ ponovo pojavila. „U globalu, situacija s malarijom je ozbiljna i pogoršava se“, kaže dr Hiroši Nakajima (Hiroshi Nakajima) iz SZO (Svetske zdravstvene organizacije). „Ljudi moraju shvatiti da se TBC vratila — i to vratila u svoj snazi“, upozorava specijalista za tuberkulozu dr Li Rajhman (Lee Reichman). A Njujork tajms je rano u ovoj deceniji objavio: „Od 1949, novi slučajevi sifilisa su sada na najvišem nivou.“

Malarija — preti skoro polovini sveta

Danas, skoro 40 godina otkad je proglašena skoro iskorenjenom, malarija predstavlja ozbiljnu pretnju u Avganistanu, Brazilu, Vijetnamu, Indiji, Indoneziji, Kampućiji, Kini, Tajlandu, Šri Lanki i različitim delovima Afrike. „Dva deteta umiru svakog minuta od te zaraze“, izveštavaju francuske novine Figaro. Godišnji danak u smrti jeste dva miliona — daleko više nego što umiru od side.

Blizu 270 miliona osoba zaraženo je parazitom malarije ali se za 2,2 milijarde smatra da su u opasnosti. „Kako to da malarija, koja je jednom eliminisana ili uveliko kontrolisana u 90 posto svetske populacije, sada preti više od 40 posto nas?“ pita Filida Braun (Phyllida Brown) u New Scientistu. Razlozi su brojni.

Ogoljivanje šuma i kolonizacija. Naseljavanje u tropskim kišnim šumama koje vrve od komaraca izazvalo je provalu malarije u Brazilu. „Ono što smo mi uradili bila je invazija na dom komarca“, kaže imunolog Klaudio Ribejro (Claudio Ribeiro). Naseljenici, kaže on, „nisu imali nikakvo iskustvo s malarijom niti ikakvu otpornost na tu bolest“.

Imigracija. Izbeglice koje tragaju za poslom iz Mjanmara, skupljaju se u rudnicima dragulja Boraija, gradića u Tajlandu. „Njihovo stalno kretanje čini kontrolisanje  malarije gotovo nemogućim“, izveštava Njusvik. Mesečno se prijave nekih 10 000 slučajeva malarije — samo među rudarima!

Turizam. Mnogi koji posete područja što vrve od malarije vraćaju se kući zaraženi. Tako je, u 1991, dijagnozirano nekih 1 000 slučajeva u Sjedinjenim Američkim Državama i 10 000 u Evropi. Godišnje se stotine turista i prekomorskih radnika vraća u Kanadu zaraženo. U jednom tragičnom događaju, dva deteta su dobila groznicu ubrzo nakon što se porodica vratila iz Afrike. Doktor nije sumnjao na malariju. „Do vremena kad su ih roditelji odveli u bolnicu, bilo je prekasno“, izveštava torontski Globe and Mail. „Umrla su u razmaku od nekoliko sati jedno od drugog.“

Vrste otporne na lekove. SZO izveštava da se vrste malarije koje su otporne na lekove šire po celoj tropskoj Africi. U jugoistočnoj Aziji, kaže Njusvik, „otpornost na lekove tako naglo raste da će neke vrste uskoro biti neizlečive.“

Nedostatak sredstava. Na nekim mestima klinikama nedostaje oprema da bi izvele jednostavan test poznat kao krvni razmaz. Na drugim, veliki deo zdravstvenog budžeta potreban je za druge hitne potrebe, što kao posledicu ima oskudicu u insekticidima i lekovima. Ponekad je to pitanje profita. „Nema novca u tropskim bolestima“, priznaje New Scientist, „jer, uopšteno, oni koji su pogođeni ne mogu sebi priuštiti lekove.“

Tuberkuloza — Stari ubica s novim trikovima

Streptomicin, lek koji je obećavao da će tuberkulozu dovesti pod kontrolu, uveden je 1947. U to vreme je mišljeno kako će tuberkuloza biti eliminisana jednom zauvek. Ali u nekim zemljama došlo je do surovog buđenja: stope zastupljenosti TBC su se skorašnjih godina primetno povećale. „U džepovima siromaštva u Americi“, izveštava Vašington post, „stope zastupljenosti TBC gore su od onih iz najsiromašnijih zemalja u supsaharskoj Africi.“ U Obali Slonovače dešava se ono što jedan žurnal naziva „brutalnim ponovnim buđenjem tuberkuloze“.

Dr Majkl Ajsman (Michael Iseman) jadikuje: „Znali smo kako da je izlečimo. Imali smo je u rukama. Ali, ispustili smo loptu.“ Šta je omelo borbu protiv tuberkuloze?

Sida. Pošto ostavlja osobu bez odbrane od infekcije, sida se smatra glavnim uzrokom ponovnog oživljavanja TBC. „Ukoliko pre ne umru od nečeg drugog“, kaže dr Ajsman, „praktično 100 posto pacijenata obolelih od side koji nose bakteriju TBC razviće ovo oboljenje.“

Sredina. Zatvori, starački domovi, skloništa za beskućnike, bolnice i druge institucije mogu postati legla tuberkuloze. Dr Marvin Pameranc (Marvin Pomerantz) priča da je upotreba aerosola u lečenju u jednoj bolnici povećala kašljanje pacijenata s upalom pluća i tako stvorila pravu epidemiju TBC među osobljem.

 Nedostatak sredstava. Čim je počelo da izgleda kao da je tuberkuloza pod kontrolom, finansiranje je presušilo, a pažnja javnosti otišla drugde. „Umesto da eliminišemo TBC“, kaže dr Li Rajhman, „mi smo eliminisali programe za tuberkulozu.“ Biohemičar Patrik Brenan (Patrick Brennan) kaže: „Ranih 1960-ih intenzivno sam radio na otpornosti TBC na lekove ali sam odlučio da to napustim jer sam smatrao da je TBC izlečena.“ Tako je povratak tuberkuloze mnoge doktore zatekao nespremnima. „Tokom jedne nedelje [u jesen 1989.]“, rekla je jedna lekarka, „videla sam četiri nova slučaja ovog oboljenja za koje je moja učiteljica medicinske škole rekla da ga više nikad neću videti.“

Sifilis — smrtonosan povratak

Uprkos efikasnosti penicilina, sifilis je još uvek široko rasprostranjen u Africi. U Sjedinjenim Američkim Državama, on izvodi svoj najjači povratak u 40 godina. Prema Njujork tajmsu, sifilis sada „obmanjuje jednu generaciju doktora koji su retko, ako ikada, videli neki slučaj sifilisa.“ Otkud ponovno oživljavanje?

Krek. Sklonost ka kreku pokreće ono što jedan doktor naziva „maratonskim lumperajkama uz upotrebu kokaina i seks“. Dok muškarci često kradu kako bi podupirali svoju zavisnost, žene će za drogu verovatnije trgovati seksom. „U krek kućama“, kaže dr Vilard Kejts, Ml. (Willard Cates, Jr.) iz Centara SAD za kontrolu bolesti, „prisutni su seks i višestruki partneri. Koja god da zaraza preovlada u tim sredinama biće ona koja se prenosi.“

Nedostatak zaštite. „Uprkos kampanji ’sigurnog seksa‘“, izveštava Discover, „tinejdžeri su još uvek apatični u vezi s upotrebom kondoma kako bi se zaštitili od bolesti.“ Jedno istraživanje u Sjedinjenim Američkim Državama otkrilo je da samo 12,6 procenata onih s rizičnim seksualnim partnerima dosledno koristi kondome.

Ograničena sredstva. Njujork tajms navodi: „Smanjivanja budžeta finansijski sputavaju javne klinike gde se dijagnosticira većina sifilisa i drugih seksualno prenosivih bolesti.“ Nadalje, metode testiranja nisu uvek precizne. U jednoj bolnici dosta majki rodilo je zaražene bebe, a ipak prethodni testovi majčine krvi nisu dali nikakve dokaze o sifilisu.

Kraj na vidiku?

Čovekova borba protiv bolesti je duga i frustrirajuća. Prečesto je uspeh u suzbijanju nekih boljki bio neutralizovan neuspehom u suzbijanju drugih. Da li je čovek osuđen na večan rat u kome nikad ne može pobediti? Hoće li ikada postojati svet bez bolesti?

 [Okvir/Slika na 7. strani]

Haranja sifilisa

SIFILIS izaziva Treponema pallidum, spiroheta u obliku vadičepa, i obično se dobija preko polnih organa. Ta spiroheta tada ulazi u krvotok i širi se po celom telu.

Nekoliko nedelja posle infekcije, pojavljuje se rana nazvana šankr. On se obično formira na polnim organima ali se inače može javiti i na usnama, krajnicima ili prstima. Šankr se konačno zaceljuje ne ostavljajući ožiljak. Ali klice nastavljaju da se šire po telu dok se ne pojave sekundarni simptomi: osip kože, gušobolja, bol u zglobovima, gubitak kose, rane i upala očiju.

Ukoliko se ne leči, sifilis prelazi u uspavanu fazu koja može trajati čitav život. Ukoliko žena zatrudni tokom ove etape, njeno dete se može roditi slepo, deformisano ili mrtvo.

Decenijama kasnije, neki će preći u kasniju etapu sifilisa, u kojoj se spiroheta može smestiti u srcu, mozgu, kičmenoj moždini ili drugim delovima tela. Ukoliko se spiroheta nastani u mozgu, posledica mogu biti grčevi, opšta paraliza i čak ludilo. Konačno, bolest se može pokazati fatalnom.

[Izvor]

Biophoto Associates/Naučni izvor/Photo Researchers

[Okvir/Slika na 7. strani]

„Veliki mimičar“

Tako dr Li Rajhman zove tuberkulozu. „Ona može izgledati kao prehlada, bronhitis, grip“, kaže on. „Dakle, osim ako doktor ne misli na TBC, on ili ona može promašiti dijagnozu.“ Potreban je rendgenski pregled grudiju kako bi se utvrdila zaraženost.

Tuberkuloza se sa osobe na osobu prenosi kroz vazduh. Kašalj može stvoriti čestice koje su dovoljno sićušne da uđu u pluća. Međutim, odbrana tela je obično dovoljno jaka da zaustavi daljnju infekciju. Dr Rajhman objašnjava: „Samo [oni] koji imaju dovoljno bacila u svojim grudnim koševima — 100 miliona organizama nasuprot broju od manje od 10 000 kod neaktivnih nosilaca — [mogu] raširiti ovu bolest.“

[Izvor]

SPL/Photo Researchers

[Okvir/Slika na 7. strani]

Globalno zagrejavanje i malarija

MALARIJA ne može započeti bez zaraznog komarca Anopheles gambiae. „Izmenite ovu populaciju prenosnika bolesti [insekta] i izmenićete rasprostranjenost te bolesti“, primećuje Ekonomist.

Laboratorijski eksperimenti pokazuju da mala povećanja temperature mogu jako uticati na populaciju insekata. Tako neki stručnjaci zaključuju da globalno zagrevanje može imati poguban uticaj na slučaj malarije. „Ukoliko bi sveukupna temperatura Zemlje porasla makar za jedan ili dva stepena Celzijusa [dva do četiri stepena Farenhajta]“, kaže dr Volas Piterz (Wallace Peters), „to bi moglo povećati područja razmnožavanja komaraca tako da malarija može postati šire distribuirana nego što je sad.“

[Izvor]

Dr Toni Brejn (Tony Brain)/SPL/Photo Researchers

[Slika na 6. strani]

Skloništa za beskućnike mogu postati legla tuberkuloze

[Izvor]

Melchior DiGiacomo