Svet bez bolesti

„Malarija je prepredenija nego što je to bilo ko ikada zamišljao“, kaže imunolog dr Dan Gordon (Dan Gordon). „Mi još uvek pokušavamo da pronađemo odgovor na nju.“

„JOŠ uvek ne znamo dovoljno o metabolizmu [bakterija tuberkuloze]“, kaže Bari Blum s Medicinskog instituta Hauard Hjuz (Howard Hughes Medical Institute). „Mi ne znamo u potpunosti kako bilo koji lek deluje. Jednostavno mi to stvarno ne znamo.“

„Znanje se ne manifestuje obavezno na promenu ponašanja“, jadikuje jedan predstavnik Centara za kontrolu bolesti, razmatrajući neuspeh kampanja ’sigurnog seksa‘ da ograniče sifilis. Kao što gornje izjave pokazuju, borbe protiv malarije, tuberkuloze i sifilisa su frustrirajuće. Hoće li budućnost doneti unapređene lekove za ove bolesti?

Možda. Ali dok čovek može pobediti neke boljke i učiniti da se s drugima lakše živi, postoji jedan osnovni razlog zbog čega on ne može u potpunosti pobediti u ratu protiv bolesti.

Koren bolesti

Borba protiv bolesti je daleko više od samo bitke protiv parazita i klica. Biblija objašnjava da je bolest posledica greha nasleđenog od našeg prvog ljudskog oca (Rimljanima 5:12). Greh je ne samo naškodio čovekovom odnosu s njegovim Stvoriteljem već je takođe vodio k njegovom mentalnom, emocionalnom i fizičkom propadanju. Tako su, umesto da produže u savršenosti na rajskoj zemlji, ljudi postali nesavršeni i propadali su dok ih smrt nije nadvladala (Postanje 3:17-19).

Čak i s najboljim medikamentima, čovek ne može promeniti svoje grešno stanje ili njegove posledice. Ova smetnja ostavlja ljudski rod ’podložen taštini [’tako sputanim‘, Phillips]‘ (Rimljanima 8:20). I ovo je istina i s obzirom na pobeđivanje bolesti. Napredak na polju medicine koji spasava živote često je neutralizovan društvenim slomom što ugrožava život.

„Nalazimo se u škripcu“, piše Džerold M. Lounstajn (Jerold M. Lowenstein) u časopisu Discover. „Što više uspeha imamo u suzbijanju bolesti i produžavanju ljudskog života, to se  više pomalja mogućnost ubrzavanja našeg sopstvenog istrebljenja“ zbog prenaseljenosti i propadanja okoline.

Pravi lek

Pravi lek za bolest nije kod čoveka već kod Stvoritelja. Zato je psalmista objavio: „Ne uzdajte se u knezove ni u smrtnika od koga pomoći nema.“ Biblija dalje kaže: „Blago onom... kome je nadanje u [Jehovi], Bogu njegovomu, stvoritelju neba i zemlje“ (Psalam 146:3, 5, 6). Samo Bog ima moć da iskoreni bolest u njenom korenu. I, prema Bibliji, on namerava da to učini. To vreme se bliži.

Isus Hrist je prorekao da će „pomori“ (Daničić-Karadžić) biti jedan od mnogih dokaza da živimo u svršetku sadašnjeg sistema stvari i upravo pre dolaska jednog novog sveta. Takođe je predskazao umnožavanje samih okolnosti koje pospešuju bolesti, kao što su rat, glad i bezakonje (Luka 21:11; Matej 24:3, 7, 12; 2. Timoteju 3:1-5, 13).

Kada je bio na zemlji, Isus je čudesno lečio bolesne ljude, započinjući na taj način ispunjenje proročanstva: „On bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se“ (Isaija 53:4, DK; Matej 8:17). Time je u malome pokazao šta Bog uskoro namerava da sprovede u čitavom svetu. Biblija kaže s obzirom na Isusa: „Pristupi tad k njemu veliko mnoštvo naroda koje imaše sa sobom hromih, slepih, nemih, bogalja i mnogih drugih bolesnika. Položiše ih k nogama njegovim, i on ih isceli; tako da se narod divljaše videći da nemi govore, da su bogalji ozdravili, da hromi idu i da slepi gledaju“ (Matej 15:30, 31).

Ljudi koji su ta čuda videli slavili su Boga jer su razumeli da je on taj koji je Isusu dao moć da ta čuda izvede. Moć ka kojoj je Isus imao pristup bila je ona ista moć koja je korišćena u stvaranju našeg svemira koji uliva strahopoštovanje. Bio je to Božji sveti duh, njegova aktivna sila (Postanje 1:1, 2; Otkrivenje 4:11).

Prorok Isaija je pisao o vremenu kada „niko od stanovnika neće reći: bolestan sam“ (Isaija 33:24, DK). A Otkrivenje 21:4, 5 objavljuje: „[Bog] će otrti svaku suzu od očiju njihovih i smrti neće više biti, ni žalosti ni vike, ni bolesti neće više biti, jer prvih stvari nestade. I onaj što seđaše na prestolu reče: Evo sve novo tvorim.“

Biblija pokazuje da živimo u jednom prelaznom periodu (1. Jovanova 2:15-17). Uskoro će ovaj svet, sa svojim bolestima, tugom, kriminalom, nasiljem i smrću biti stvar prošlosti. Bog će njega i sva njegova zla ukloniti, utirući put jednom novom svetu ovde na zemlji, gde „će pravda nastavati“ (2. Petrova 3:11-13). Isus je na taj dolazeći novi svet ukazivao kao na „raj“, pošto će biti nalik prvobitnom Edenskom rajskom vrtu, samo u opsegu čitave zemlje (Luka 23:43; Postanje 2:7, 8).

Hrišćani prema tome imaju nadu, ne samo za privremeno izlečenje, već za trajno oslobođenje od nesavršenosti, bolesti i smrti. Oni očekuju potpuno ispunjenje Božjeg obećanja: ’Ja sam [Jehova], koji te leči.‘ „Ukloniću bolest od tebe“ (Izlazak 15:26; 23:25).

 [Slike na 9. strani]

Isusu je Bog dao moć da podiže mrtve i da leči bolesne