Da li Bog navija za neku stranu u sportovima?

POBEDNIČKA trkačica pada na kolena i gestikulira na pobožan način, upućujući zahvalu za svoj uspeh. Ipak, moramo pretpostaviti da su se i neke druge trkačice na tom takmičenju takođe molile Bogu za pobedu — i izgubile.

Dva boksera kleče u suprotnim uglovima bokserskog ringa pre prve runde njihovog okršaja. Obojica se prekrste, što je oblik tihe molitve Bogu za uspeh. Zatim jedan nokautira drugoga. U drugim okršajima, samo jedan borac može moliti Boga za pobedu, a ipak on može izgubiti isto tako često kao i dobiti.

U timskim sportovima, grupe igrača mogu se moliti pre, tokom, ili čak posle igre. Na primer, tokom poslednjih sekundi fudbalske utakmice American super Bowl, šuter se pripremao za presudan gol iz polja koji će njegovom timu doneti pobedu ili, ako promaši, poraz. Kasnije je taj šuter rekao: „Molio sam se u vezi s tim.“ Ali neki iz suparničkog tima su se takođe molili u vezi s tim — za suprotan ishod.

Iako se obe strane mogu moliti, jedna strana mora izgubiti. Čak i pobednički tim čiji su se igrači molili za pobedu mogu izgubiti iduću utakmicu. Zaista, konačno, do kraja sezone, svi drugi timovi moraju izgubiti, jer može postojati samo jedan sveukupni šampion u ligi. Ipak, većina od onih timova gubitnika imala je igrače koji su se molili za pobedu.

U jednom članku pod naslovom „Zadržite svoje molitve, molim“, jedan sportski kolumnista je napisao: „Samo zato što se kočoperite i razmećete kako ste bliski s Bogom, ne mora neophodno da znači da je to istina... U Drugom svetskom ratu, nemački vojnici su na svojoj kopči na kaišu imali urezano Gott mit uns. U prevodu: ’Bog je s nama.‘“ Drugi sportski izveštač primetio je: „Bog ne navija za neku stranu u fudbalskim igrama. O svetovnim stvarima kao što su te odlučuju muškarci i žene, a ne Svemogući.“

Apostol Petar je rekao: „Bog nema ličnih obzira, nego u svakome narodu koji se god boji njega i pravedno postupa, mio je njemu.“ Učestvovanje u nasilnim sportovima nije ’pravedno postupanje‘ (Dela apostola 10:34, 35; Rimljanima 14:19). Kad bi zaista slušao molitve onih koji ga mole za pobedu a neki učesnik bio povređen ili čak ubijen, da li bi Boga trebalo okriviti?

Božja Reč navodi: „Sluša [nas] ako što molimo po njegovoj volji“ (1. Jovanova 5:14). Da bi na molitve bilo odgovoreno, čovek mora znati Božju volju i Božje namere, a njegovi postupci moraju biti u skladu s tim. (Uporedite Matej 6:9, 10.)

Ne, Božja volja i Božje namere nisu povezane sa sportskim događajima. Prema tome, kad se na njima upućuju molitve za pobedu, da li Bog sluša? Sasvim sigurno ne.

[Izvor slike na 31. strani]

UPI/Bettmann