Australijski Aboridžini — jedinstven narod
Australijski Aboridžini — jedinstven narod
Od dopisnika Probudite se! iz Australije
AUSTRALIJA se može opisati kao jedinstvena, s njenim veličanstvenim torbarem kengurom i njenim čupavim koalom, koji je tako komotno smešten visoko u plodnim eukaliptusima. Međutim, prvobitni stanovnici, poznati kao australijski Aboridžini, još su neobičniji od te zemlje.
„Aboridžinski“ i „Aboridžin“ ne upotrebljavaju se u pogrdnom smislu. Ti termini potiču od dve latinske reči ab origine, koje znače „od početka“. Ovi prvobitni, starosedeočki stanovnici Australije poznati su kao Aboridžini — s velikim slovom A da bi se razlikovali od prvobitnih stanovnika drugih područja.
Kad su prvi evropski naseljenici stigli pred kraj 18. veka, stanovništvo Aboridžina je procenjeno na 300 000. Dvesta godina kasnije, popis iz 1991. od ukupne australijske populacije od skoro 17 miliona navodi manje od 230 000 Aboridžina.
Ko su ovi prvobitni stanovnici Australije? Odakle su došli? Zašto se mogu opisati kao jedinstveni? I kakvoj se nadi za budućnost sada mnogi raduju?
Rani život u Australiji
Mnogi antropolozi se slažu da su australijski Aboridžini prvobitno došli iz Azije. Verovatno su poslednju fazu svoje migracije izveli uz pomoć splava ili čamca od jugoistočne Azije, iskrcavajući se duž severne obale Australije. „Oni nisu bili potpuni nomadi“, istakao je Malkolm D. Prentis (Malcolm D. Prentis) u svojoj knjizi A Study in Black and White, „već pre polunomadi: to jest, oni su nastavali u različitim privremenim naseobinama unutar njihovih sopstvenih raspoznatljivih teritorija.“
Aboridžini su izuzetni čuvari koji dobro brinu za okolinu. Jedna Aboridžinka je objasnila: „Mi smo obrađivali našu zemlju, ali na drugačiji način od belog čoveka. Mi smo nastojali da živimo sa zemljom; oni izgleda da žive od nje. Mene su učili da čuvam, nikad da uništavam.“
Prentis je u skladu s tim napisao: „Blagostanje flore i faune i blagostanje grupe Aboridžina bili su povezani: prosperitet jedne značio je prosperitet one druge. To je praktično: na primer, napredovanje kengura podrazumevalo je bolje zalihe hrane za Aboridžine, ali ubijanje previše kengura na duže staze za Aboridžine nije dobro.“
Aboridžini se takođe ističu i na druge načine. Lingvista R. M. V. Dikson
(R. M. W. Dixon) zabeležio je u svojoj knjizi The Languages of Australia: „Međutim, što se tiče društvene organizacije, Evropljani su ti koji izgledaju primitivni u poređenju s aboridžinskim Australijancima; sva australijska plemena imaju detaljne i jasno izražene rodbinske sisteme s preciznim pravilima o mogućnostima sklapanja braka i za preciziranje uloga za svaku vrstu društvenog događaja.“Muzika i lov
Za Aboridžine je karakterističan jedan muzički instrument nazvan diđerido. Ova reč doslovno znači „zujava cev“, što prikladno opisuje zvuk koji on proizvodi. Umesto da vodi melodiju, diđerido daje jednu vrstu basa i ritma za ceremonijalna okupljanja i noćne plesove znane kao corroborees. Taj instrument obično obezbeđuje zujeću pozadinu za pevača s njegovim štapovima za udaranje.
Diđerida su napravljena od pažljivo izabranih šupljih grana drveta. Najpopularnija dužina je od 0,9 do 1,5 metara, ali neki instrumenti dostižu čak 4,5 metara dužine. Jedan kraj instrumenta obično leži na zemlji dok izvođač koji sedi duva u drugi kraj, koji u ustima drži obema rukama.
Pošto je duboki, rezonantni zvuk instrumenta neprekidan, izvođač mora duvati u taj kraj s piskom dok u isto vreme kroz nozdrve uzima novu zalihu vazduha bez ikakvog prekidanja zvuka. Ovo je veština slična onoj kojom moraju ovladati muzičari što sviraju tubu. Među izvođačima na duvačkim instrumentima poznata je kao cirkularno, ili kružno disanje i jeste veština koja se ne savladava lako.
Za lov, Aboridžini su dobro upotrebili nešto drugo što je jedinstveno — bumerang. Osmišljen je kao oruđe za lov i kao ratno oružje među Aboridžinima. Ali on je danas za mnoge turiste postao još jedan dobro poznati simbol Australije. Najpoznatiji bumeranzi su zakrivljena oružja koja se bacaču vraćaju ako se pravilno bace. Međutim, postoje neke varijacije koje nisu tog
tipa ’vrati se pošiljaocu‘. Preciznije, ona su poznata kao kiliji, ili štapovi ubice.Aboridžinska umetnost
Za početak, aboridžinska kultura nije imala nikakav pisani oblik komunikacije. Zato je Kevin Gilbert, aboridžinski pesnik i umetnik, objasnio: ’Umetnost je najdelotvorniji jezik komunikacije Aboridžina i najuniverzalnije se razume.‘ Tvrdio je: „Umetnost komunicira delotvornije i ima veći značaj nego pisana reč.“
Zato je vizuelna i izvođačka umetnička komunikacija postala prirođeno vezana s načinom života Aboridžina. To je značilo da je njihova umetnost služila dvostrukoj svrsi: Obezbeđivala je sredstvo za pojačavanje verbalne komunikacije, i isto tako služila je kao pomoć za pamćenje da bi se prisetilo priča plemenske istorije i tradicionalnih religioznih stvari.
U nedostatku platna, papira i tome sličnog, aboridžinska umetnost je slikana na stenama, u pećinama i na kori od drveta. Preovladavanje boja koje su uobičajene za zemlju ističe se u čitavoj njihovoj umetnosti. Oni upotrebljavaju boje koje su dominantne u tom području gde su slike stvarane. Te boje napravljene su od materijala tog tla.
Verovatno je najneobičnije obeležje njihove umetnosti to što se skoro sve slikanje sastoji od tačkica i crtica. Čak i pozadine, koje isprva mogu izgledati kao jednobojne, pobliže ispitane otkrivaju komplikovanu šaru od tačkica različitih boja.
Jedna radionička prezentacija nazvana Marketing Aboriginal Art in the 1990s kaže da je u 1980-tim „aboridžinska umetnost... napravila kvantni skok od ’etnografske umetnosti‘ do ’komercijalne lepe umetnosti‘“. Drugi govore o potražnji za ovim akrilnim slikama tačkastog stila i veličaju njihov uspon u popularnosti.
Aboridžinski jezici
Beli Australijanci obično imaju pogrešne zamisli o aboridžinskim jezicima. Na primer, neki veruju da postoji samo jedan aboridžinski jezik i da je on vrlo primitivan, da se sastoji samo od nekoliko roktaja i ječanja. Ali od toga ništa ne može biti dalje od istine!
U stvari, jedno vreme je postojalo procenjenih 200 do 250 aboridžinskih jezika. Međutim, više od polovine njih je izumrlo. Danas grupe od 100 ili više Aboridžina govore samo oko 50 takvih jezika. A broj aboridžinskih jezika kojima govori 500 ili više osoba sada je manji od 20.
Jezik kojim Aboridžini govore gramatički je visoko razvijen, pre nego primitivan. U svojoj knjizi The Languages of Australia, profesor Dikson je napisao: „Ne postoji nijedan jezik, između 5 000 ili tako nešto jezika kojima se danas govori
širom sveta, koji bi se mogao opisati kao ’primitivan‘. Svaki poznati jezik ima komplikovanu strukturu, tako da bi opis glavnih tačaka njegove gramatike zahtevao nekoliko stotina stranica; svaki jezik poseduje hiljade leksičkih reči u svakodnevnoj upotrebi.“Bari Dž. Blejk (Barry J. Blake) je u sličnom stilu napisao o aboridžinskim jezicima: „Oni su visoko razvijeni instrumenti komunikacije, svaki upravo isto tako adekvatan za opisivanje aboridžinskog iskustva kao što su engleski ili francuski za opisivanje evropskog iskustva.“ Podupirući ovaj zaključak, aboridžinski novinar Galarvaj Junupingu (Galarrwuy Yunupingu) izjavio je: „Vrlo malo belih ljudi je ikada pokušalo da nauči naš jezik, a engleski je nesposoban da opiše naš odnos prema zemlji naših predaka.“
U 19. veku, napravljen je prevod delova Biblija na dva aboridžinska jezika. Jevanđelje po Luki bilo je prevedeno na avabakal jezik, a delovi Postanja, Izlaska i Jevanđelja po Mateju prevedeni su na narinjeri jezik. Interesantno je da su ovi prevodi ime Svemogućeg Boga preveli kao „Jehoua“ i „Jehova“, uz varijacije tog imena prema sintaksi koju je jezik zahtevao.
Danas se veliki naglasak stavlja na restauraciju aboridžinskih jezika i stvaranje veće svesnosti među neaboridžinskim populacijama Australije o vrednosti, bogatstvu i lepoti ovih jezika. Zato je sada mnogima drago što znaju da je australijski ministar za aboridžinske poslove autorizovao proizvodnju rečnika za 40 aboridžinskih jezika. To će obuhvatiti ne samo one koji se trenutno govore, već takođe i mnoge koji više nisu u upotrebi koje treba istražiti po arhivama i drugim istorijskim izvorima.
Odaziv na čudesnu nadu
Kad su krajem 18. veka belci došli u Australiju, oni su skoro potpuno izbrisali domorodačko stanovništvo. Međutim, danas postoji nekoliko zemljoradničkih gradića koji imaju visok procenat aboridžinskih stanovnika, i još uvek postoje neke potpuno aboridžinske naseobine, uglavnom u zabačenim područjima. Život ovih ljudi često je sumoran. „Mi više ne pripadamo prošlosti“, napisala je jedna Aboridžinka, „niti imamo zadovoljavajuće mesto u sadašnjosti.“ Ali, dodala je: „Budućnost pruža nadu mnogima od nas.“
Razlog za to jeste što se mnogi prvobitni stanovnici Australije raduju da u Bibliji pročitaju — možda na njihovim sopstvenim jezicima — da zlih uskoro neće biti više i da će zemlja biti vraćena onima iz čovečanstva koji će se o njoj dobro brinuti (Psalam 37:9-11, 29-34; Poslovice 2:21, 22). Božje Kraljevstvo će to postići. Ovo Kraljevstvo, za koje nas je Isus Hrist naučio da se molimo, jeste stvarna nebeska vladavina (Matej 6:9, 10). Mnogi aboridžinski muškarci i žene sada su zaposleni govorenjem drugima o velikim blagoslovima koje će Božje Kraljevstvo doneti čovečanstvu (Otkrivenje 21:3, 4).
Jedna Aboridžinka je objasnila u vezi s mnogim njenim prijateljima Australijancima: „Oni opažaju da je zajedničko gledište belaca, Aboridžina i većine drugih ljudi na zemlji pogrešno. Gledište kako Australija pripada Aboridžinima na temelju prava prvobitnog otkrića odnosno belcima na temelju osvajačkog prava. Ni jedno ni drugo nije istina. Ona pripada Jehovi Bogu na temelju prava stvaranja“ (Otkrivenje 4:11).
Zaista, naš Stvoritelj, Jehova Bog, stvarno poseduje Australiju i čitavi ostatak planete. A u ispunjenju molitve koju je Isus naučavao, Božje Kraljevstvo će doći, i cela zemlja biće pretvorena u globalni raj nastanjen ljudima svih rasa i nacionalnosti koji vole istinitog Boga i služe mu.
[Slika na 17. strani]
Diđerido je muzički instrument jedinstven za Aboridžine
[Slika na 17. strani]
Prikaz aboridžinske umetnosti
[Izvor]
Ljubaznošću Australijske službe prekomorskih informacija
[Slika na 18. strani]
Mnogi Aboridžini sada dele dobru vest o Božjem Kraljevstvu s drugima