Ključevi za preživljavanje
Ključevi za preživljavanje
KAD biste čuli novinski izveštaj kako neki ubica vreba u vašem komšiluku, da li biste preduzeli mere da sebe i svoju porodicu zaštitite? Verovatno biste zaključali vaša vrata i stavili rezu kako ne biste zazivali lagani upad. Takođe biste motrili na strance sumnjivog izgleda i odmah ih prijavili.
Da li žene treba da učine išta manje u pogledu bolesti ubice, raka dojke? Kakve mere mogu preduzeti kako bi zaštitile sebe i uvećale svoje šanse za preživljavanje?
Prevencija i ishrana
Procenjuje se da je 1 od 3 raka u Sjedinjenim Američkim Državama prouzrokovan činiocima ishrane. Dobra ishrana koja će pomoći u održavanju imunološkog sistema vašeg tela može biti vaša prva linija odbrane. Iako nijedna poznata hrana ne može izlečiti rak, jedenje određene hrane i ograničavanje druge mogu biti preventivne mere. „Sleđenje pravilne ishrane može smanjiti rizik od dobijanja raka dojke čak i do pedeset procenata“, izjavio je dr Leonard Koen (Leonard Cohen) iz Američke zdravstvene fondacije u Valhalu, Njujork.
Hrana bogata vlaknima, kao što su hlebovi s celim zrnevljem i žitarice, može pomoći da se smanji količina prolaktina i estrogena, verovatno tako što se za ove hormone vezuje i spira ih van tela. Prema žurnalu Nutrition and Cancer, „ovi efekti mogu sprečiti daljnju etapu karcinogeneze.“
Ograničavanje zasićenih masti može umanjiti opasnost. Časopis Prevention podseća da prelazak s običnog na obrano mleko, smanjivanje uzimanja putera, jedenje posnijeg mesa i skidanje kože s pileta može svesti unošenje zasićene masti na bezbednije nivoe.
Povrće bogato vitaminom A, kao što su šargarepe, bundeve, batate i tamnolisti zeleniši, kao što su spanać i kelj i zeleniš slačice ili gorušice, može biti od pomoći. Smatra se da vitamin A sprečava formiranje mutacija koje izazivaju rak. A takvo povrće kao što su prokule, karfiol, kupus i mladi crni luk sadrže hemijske supstancije koje podstiču zaštitne enzime.
U knjizi Breast Cancer—What Every Woman Should Know, dr Pol Rodrigez (Paul Rodriguez) kaže da se imunološki sistem, koji prepoznaje i uništava abnormalne ćelije, može ojačati kroz ishranu. On predlaže uzimanje hrane koja je bogata gvožđem, kao što su posna mesa, lisnato zeleno povrće, ljuskari i voće i povrće bogato vitaminom C. Voće i povrće bogato vitaminom C umanjuje opasnost od raka dojke, izveštava Journal of the National Cancer Institute. Soja i nefermentisani sojini proizvodi sadrže jinistin, za koji se zna da sprečava rast tumora u laboratorijskim eksperimentima, ali efektnost kod ljudi tek treba da bude potvrđena.
Rana detekcija
„Rano otkrivanje raka dojke ostaje najvažniji korak u menjanju toka raka dojke“, kaže publikacija Radiologic Clinics of North America. U ovom pogledu tri ključna preventivna koraka su redovno samoispitivanje grudi, godišnji lekarski pregled i mamografija.
Samoispitivanje grudi treba vršiti redovno svakog meseca, jer žena mora biti budna u traganju za bilo čim sumnjivim u izgledu svojih grudi ili osećaju u njima, kao na primer otvrdnjavanje ili neka grudvica. Bez obzira koliko malecko njeno otkriće može biti, potrebno je da odmah stupi u kontakt sa svojim doktorom. Što se
pre grudvica dijagnosticira, to ona ima više kontrole nad svojom budućnošću. Jedan izveštaj iz Švedske pokazao je da ukoliko je neki nemetastatičan rak dojke po veličini nešto malo preko 15 milimetara ili manji, i ukloni se hirurškim putem, očekivanje života od 12 godina je 94 posto moguće.Dr Patriša Keli komentariše: „Ukoliko se rak dojke nije javljao u 12 1/2 godina, veoma je malo verovatno da će se povratiti... A žene se mogu poučiti da otkriju rakove dojki koji su manji od jednog centimetra [1/3 inča] veličine koristeći samo svoje prste.“
Preporučuje se da specijalista ili lekar opšte prakse rutinski svake godine uradi fizički pregled, naročito nakon što žena dostigne starost od 40 godina. Ukoliko se pronađe grudvica, bilo bi dobro dobiti i drugo mišljenje od specijaliste za grudi ili hirurga.
Nacionalni institut za rak u Sjedinjenim Američkim Državama kaže da je dobro oružje protiv raka dojke redovan mamogram. Ovaj oblik rendgenskih zraka može otkriti tumor možda i do dve godine pre nego što se on može osetiti. Postupak se preporučuje za žene iznad 40. Međutim, dr Danijel Kopans (Daniel Kopans) nas obaveštava: „On je daleko od savršenstva“. On ne može detektovati sve rakove dojki.
Dr Vendi Logan-Jang (Wende Logan-Young) s grudne klinike u državi Njujork kaže za Probudite se! da ako žena ili njen lekar utvrde neku abnormalnost a mamogram ne pokaže nikakav znak, može postajati tendencija da se fizička otkrića ignorišu i da se veruje rendgenskim zracima. Ona kaže da je to „najveća greška koju danas vidimo“. Ona žene savetuje da imaju izvesnu rezervisanost prema sposobnosti mamograma da detektuje rak i da se takođe snažno oslone i na ispitivanje grudi.
Iako mamografija može detektovati tumore, ona ne može stvarno dijagnosticirati da li su oni benigni (nekancerogeni) ili maligni (kancerogeni). To se može učiniti jedino biopsijom. Uzmite u obzir slučaj Ajrin, koja je išla na mamogram. Na temelju rendgenskog snimka, doktor joj je postavio dijagnozu grudvice kao benignog oboljenja dojke i rekao: „Apsolutno sam siguran da nemate rak.“ Medicinska sestra koja je radila mamogram bila je zabrinuta, ali Ajrin je rekla: „Mislila sam da ako je doktor siguran, možda sam paranoična.“ Uskoro je grudvica narasla, pa je Ajrin otišla kod jednog drugog doktora. Urađena je biopsija koja je pokazala da ona ima upaljeni karcinom, brzo rastući rak. Da bi se odredilo da li je neki tumor benigni (jer otprilike 8 od 10 jesu) ili maligni, mora se uraditi biopsija. Ukoliko grudvica izgleda sumnjivo ili se s kliničke tačke gledišta ima takav osećaj ili raste, treba da se uradi biopsija.
Lečenje
Za sada su hirurgija, zračenje i terapija medikamentima konvencionalni načini lečenja raka dojke. Informacije u vezi s vrstom tumora, njegovom veličinom, njegovom tendencijom širenja, da li se širi po limfnim čvorićima, i vaš menopauzalni status mogu pomoći vama i vašem doktoru da odredite metod lečenja.
Hirurgija. Decenijama se radikalna mastektomija, uklanjanje dojke zajedno s mišićima i limfnim čvorićima koji se nalaze ispod nje, naveliko koristi. Ali u nedavnim godinama primenjuje se lečenje koje sačuvava dojku a uključuje uklanjanje samo tumora i limfnih čvorića, plus zračenje, uz stopu preživljavanja koja je jednaka onoj prilikom mastektomije. To nekim ženama pruža više smirenosti kada odlučuju da uklone neki mali tumor, da će biti manje unakažene. Ali British Journal of Surgery kaže da za mlađe žene, one s rakom na nekoliko lokacija u istoj dojci ili s tumorima koji su veći od 3 centimetra, postoji veća opasnost od ponovnog pojavljivanja u slučaju lečenja koje sačuvava dojku.
Jedan važan činilac u preživljavanju oslobođenom od ponovnog pojavljivanja zabeležen je u publikaciji Cleveland Clinic Journal of Medicine: „Transfuzije krvi zaista imaju nepovoljan efekat na stopu preživljavanja i ponovnog pojavljivanja... nakon modifikovane radikalne mastektomije.“ Ovaj izveštaj je pokazao da je stopa petogodišnjeg preživljavanja bila 53 procenta za jednu grupu koja je primila transfuziju krvi, nasuprot 93 procenta za grupu bez transfuzije.
Još jedna pomoć za preživljavanje objavljena je u časopisu The Lancet, gde je dr R. A. Badve (R. A. Badwe) izjavio: „Vremensko podešavanje operacije u odnosu na fazu menstrualnog ciklusa ima veliki uticaj na dugoročni ishod za premenopauzalne pacijente s rakom dojke.“ Ovaj izveštaj je rekao da su žene koje su se izrezivanju tumora podvrgle tokom faze estrogenske stimulacije gore prošle nego one koje su operisane za vreme drugih faza menstrualnog ciklusa — 54 posto ih je opstalo 10 godina nasuprot 84 posto iz druge grupe. Kaže se da je optimalno vremensko podešavanje operacije za žene s rakom dojke pre njihove menopauze najmanje 12 dana nakon poslednjeg menstrualnog perioda.
Terapija zračenja. Terapija zračenja ubija ćelije raka. U slučaju lečenja koje sačuvava dojku, majušna semena raka mogu pobeći nožu hirurga dok on pokušava da sačuva dojku. Terapija zračenja može suzbiti ćelije koje su se zadržale. Ali uz zračenje dolazi i mala opasnost od izazivanja sekundarnih rakova u suprotnoj dojci. Dr Benedik Fras (Benedick Fraass) preporučuje minimiziranje izloženosti zračenju suprotne dojke. On kaže: „Uz nekoliko jednostavnih
manevara moguće je značajno smanjiti dozu koju suprotna dojka prima tokom ozračivanja primarne dojke.“ On predlaže da se preko suprotne dojke postavi olovni zaklon debljine 2,5 centimetara.Terapija medikamentima. Uprkos naporima da se uz pomoć hirurgije iskoreni rak dojke, 25 do 30 posto žena s novodijagnosticiranim rakom dojke imaće skrivene metastaze koje su premale da bi u prvi mah izazvale simptome. Hemijska terapija je način lečenja koji koristi hemijska sredstva u pokušaju da se ubiju one ćelije što napadaju druge delove tela.
Hemijska terapija je ograničena u svom delovanju zbog toga što su kancerogeni tumori sastavljeni od različitih vrsta ćelija od kojih svaka ima svoju sopstvenu osetljivost na medikamente. One ćelije koje prežive tretman mogu izvesti novu generaciju tumora otpornih na medikamente. Ali januarsko izdanje 1992. godine časopisa The Lancet pružilo je dokaz da hemijska terapija uvećava ženine šanse da preživi dodatnu deceniju 5 do 10 posto, u zavisnosti od njene starosti.
Nepoželjni efekti hemijske terapije mogu uključivati mučninu, povraćanje,
gubitak kose, krvarenje, oštećenje srca, sprečavanje imuniteta, sterilnost i leukemiju. Džon Kairns (John Cairns), pišući u Sajentifik Amerikanu, prokomentarisao je: „Oni mogu izgledati kao relativno manji rizici za pacijenta koji ima uznapredovali i brzo rastući rak, ali oni treba da budu predmet ozbiljnog razmatranja za ženu koja ima mali [1 centimetar] i na izgled lokalizovani rak dojke. Šansa da umre od raka u roku od pet godina je samo oko 10 posto čak i ako ne dobije nikakvo dodatno lečenje posle operacije.“Hormonska terapija. Antiestrogenska terapija preseca dejstva estrogena koja podstiču rast. To se postiže smanjivanjem nivoa estrogena kod žena pre menopauze bilo hirurškim uklanjanjem jajnika bilo medikamentima, kao što je tamoksifen. The Lancet je objavio stopu preživljavanja od deset godina za svakih 8 do 12 žena od 100 lečenih bilo jednim ili drugim postupkom.
Nastavljena briga je za svaku ženu s rakom dojke doživotno nastojanje. Potrebno je održavati jaku prismotru, jer ako jedan režim ne uspe i desi se povratak bolesti, druge vrste tretmana mogu obezbediti potrebno oružje.
Još jedna vrsta terapije protiv raka koja ima drugačiji pristup vrti se oko jednog sindroma nazvanog kaheksija. Žurnal Cancer Research objašnjava da dve trećine svih smrtnih slučajeva od raka prouzrokuje kaheksija, termin koji se upotrebljava da opiše razaranje mišićnog i drugih tkiva. Dr Džozef Gold (Joseph Gold), sa Sirakuskog instituta za istraživanje raka u Sjedinjenim Američkim Državama, kaže za Probudite se!: „Mi smatramo da se tumorni rast ne može sam raširiti po telu ukoliko biohemijske staze za kaheksiju nisu otvorene.“ Jedna klinička studija, upotrebljavajući netoksični medikament hidracin sulfat, pokazala je da se neke od ovih staza mogu blokirati. Stabilizacija je postignuta kod 50 posto obuhvaćenih pacijenata s kasnim stadijumom raka dojke.
Neke žene stavljaju svoje pouzdanje u alternative poznate kao komplementarna medicina kako bi obezbedile nehirurško ili netoksično lečenje raka dojke. Terapije se razlikuju, neke od njih koriste ishranu i trave, kao što je slučaj s Hoksijevom terapijom. Ali je objavljenih studija koje bi čoveku omogućile da proceni efikasnost ovih načina lečenja malo.
Iako je ovaj članak namenjen da pruži ključeve za preživljavanje, politika Probudite se! nije da jemči za bilo koji način lečenja. Ohrabrujemo sve da obazrivo razmotre sve ove različite pristupe u lečenju ove bolesti (Poslovice 14:15).
Stres i rak dojke
U žurnalu Acta neurologica Dr H. Baltruš (H. Baltrusch) objašnjava kako ekstreman ili produženi stres može oslabiti odbranu tela protiv tumora u imunološkom sistemu. Žene koje su umorne, koje pate od depresije ili im nedostaje emocionalna podrška mogu ugroziti svoj imunološki sistem čak i za 50 posto.
Tako je, dr Bazil Stol (Basil Stoll), pišući u publikaciji Mind and Cancer Prognosis, naglasio: „Treba učiniti svaki napor da se neizbežna fizička i psihička trauma, koju pacijenti oboleli od raka pretrpe za vreme i nakon lečenja svoje bolesti, svede na najmanju meru.“ Ali koja je vrsta podrške potrebna?
[Istaknuti tekst na 7. strani]
Iako nijedna poznata hrana ne može izlečiti rak, jedenje određene hrane i ograničavanje druge mogu biti preventivne mere. ’Sleđenje pravilne ishrane može smanjiti rizik od dobijanja raka dojke čak i do pedeset posto‘, izjavio je dr Leonard Koen
[Istaknuti tekst na 8. strani]
„Rano otkrivanje raka dojke ostaje najvažniji korak u menjanju toka raka dojke“, kaže publikacija Radiologic Clinics of North America. U ovom pogledu tri ključna preventivna koraka su: redovno samoispitivanje grudi, godišnji pregled doktora i mamografija
[Istaknuti tekst na 10. strani]
Žene koje su umorne, koje pate od depresije ili im nedostaje emocionalna podrška mogu svoj imunološki sistem dovesti u opasnost
[Okvir na 9. strani]
Samoispitivanje — mesečna provera
SAMOISPITIVANJE grudi treba vršiti četiri do sedam dana posle menstrualnog perioda. Žene koje su prošle menopauzu takođe treba da vrše proveru svakog meseca u isti dan.
Znakovi koje treba tražiti svakog meseca u isti dan
• Grudvica bilo koje veličine (majušna ili velika) ili zadebljanje u dojci.
• Nabiranje, zbrčkavanje ili gubljenje boje kože dojke.
• Povlačenje ili izvrtanje bradavice.
• Osip ili ljuštenje bradavice ili isticanje tečnosti.
• Uvećane žlezde pod miškom.
• Promene u mladežima ili u zasecima dojke.
• Primetna asimetrija dojki što je promena u odnosu na uobičajenu.
Samoispitivanje
Dok stojite, podignite levu ruku. Koristeći desnu ruku i započinjući od spoljne ivice dojke, pritiskajte ravnim delovima prstiju u malim krugovima, idući polako po dojci prema bradavici. Obratite takođe pažnju na područje između pazuha i dojke.
Ležeći na ravnom, stavite jastuk pod levo rame, i levu ruku stavite iznad ili iza glave. Upotrebite iste kružne pokrete kao što je gore opisano. Obratno za desnu stranu.
Nežno zgnječite bradavicu da biste proverili ima li ikakvih izlučevina. Ponovite i za desnu dojku.