Mladi pitaju...

Šta ako se zaljubim u nevernika?

„Imam jedan problem“, priznala je jedna hrišćanska devojka. „Zagledala sam se u mog komšiju. On je ljubazan, učtiv i obziran, ali ima i nešto što nije — ljubitelj Jehove. Znam da je za mene pogrešno da ga simpatišem, ali ne znam baš kako da se nosim sa svojim osećanjima prema njemu.“

Mark je imao 14 godina kad se obreo u sličnoj situaciji. a On se zaljubio u jednu devojku koja nije delila njegova religiozna uverenja. „Često bih sanjario o tome kako bi bilo da smo zajedno, venčani“, kaže on. „Ali znao sam da je to pogrešno.“

ZAGLEDAVANJA i zaljubljivanja su uobičajena u tinejdžerskim godinama kad romantični impulsi postaju jaki. (Uporedi 1. Korinćanima 7:36.) Nemajući nikakav bezbedan ventil za takva osećanja, mladi su skloni da razvijaju zaljubljenost prema omiljenim nastavnicima, zabavljačima i slično. Pošto su lični odnosi s takvim odraslim osobama, u većini slučajeva, nedostupni, ovakva zagledavanja su obično kratkog veka i relativno bezopasna. b Ipak, šta ako si razvio jaka osećanja prema nekom vršnjaku — nekome ko je voljan i u mogućnosti da ima vezu — a ta osoba jednostavno ne deli tvoja religiozna uverenja?

Neki to možda ne vide kao problem. Jedno je sigurno, mnogi mladi imaju malo interesovanja za religiju. I čak među onima koji ga imaju, na zabavljanje s nekim ko je drugačije vere ne gleda se uvek s neodobravanjem. Slobodoumni ljudi mogu čak to odobravati. Ipak, mnogi odrasli vide potencijalne probleme u takvim vezama, naročito zato jer one često rezultuju brakom. Pisac Andrea Igan (Andrea Eagan) je zato savetovala mlade: „Imati istu religioznu pozadinu nije tako važno ako nijedno od vas nije religiozno. Ali ako je praktikovanje religije važno za jednog ili za oboje, onda razlike u religijama moraju biti uzete u obzir... Ne morate biti identični kad je u pitanju religija... već morate biti u stanju da živite jedno s drugim.“

Ovakav savet može izgledati razumno. Ali u stvarnosti on odražava „mudrost ovoga sveta“ (1. Korinćanima 3:19). Biblija pokazuje da romansa između vernika i nevernika postavlja pitanja daleko veće važnosti nego što je bračna usklađenost. Mladi među Jehovinim svedocima znaju da je to stvar poslušnosti Božjoj Reči, koja podstiče hrišćane da se venčavaju „samo u Gospodu“ (1. Korinćanima  7:39). Pošto zabavljanje nije samo puka rekreacija već predigra za brak, Bogu se ne bi sviđalo kad bi jedan od njegovih slugu postao romantično povezan s nekim ko nije posvetio svoj život Jehovi.

Čak i tada, neki mladi Svedoci su utvrdili da postaju privučeni k nevernicima. Kako se to dešava? Šta treba da uradiš ukoliko sebe nađeš u takvoj situaciji?

Kako se to dešava

Najpre, shvati da su svi ljudi skloni greškama. „Ko će znati sve pogreške svoje?“ upitao je psalmista (Psalam 19:12). Mladi su naročito podložni greškama u oblasti romantike. Zašto? Iz jednostavnog razloga jer im nedostaje promućurnosti koja dolazi s iskustvom i godinama (Poslovice 1:4). Pošto ima malo iskustva u ophođenju sa suprotnim polom, hrišćanski omladinac može jednostavno da ne zna kako da se snađe s romantičnom privlačnošću — ili pažnjom.

To je bio slučaj sa Šilom kad je shvatila da se jedan školski drug zacopao u nju. „Mogla sam videti da mu se sviđam“, rekla je Šila. „Za vreme ručka on bi došao i jeo sa mnom. Tokom perioda za proučavanje u biblioteci, on bi me potražio.“ Šilina osećanja prema tom dečku počela su da rastu. Mark, spomenut ranije, slično se priseća: „Uvek bih viđao tu devojku na času fizičkog. Ona bi skrenula sa svog puta kako bi mi se približila i razgovarala sa mnom. Nije bilo teško razviti prijateljstvo.“ U slučaju 14-godišnje Pam, jedan dečko iz komšiluka otišao je tako daleko da joj je dao prsten kao izraz svoje naklonosti prema njoj.

Mora se priznati, nije uvek bio slučaj da je Svedok bio nedužna žrtva nabacivanja. Jedna devojka je jednostavno uzvraćala na očigledan interes jednog hrišćanskog mladića po imenu Džim. Ipak, morao je da prizna šta je uradio kad se jednog dana ona pojavila u Dvorani Kraljevstva Jehovinih svedoka, tražeći njega!

Kakve god da su okolnosti, ti si mogao znati da je neispravno upustiti se u to. Ali ponekad je teško pružiti otpor pažnji suprotnog pola. Osmotri slučaj Endrua.  Tokom svoje prve godine u srednjoj školi, njegovi roditelji su preživljavali razvod. „Bio mi je potreban neko za razgovor“, priseća se on. Izgledalo je da je jedna devojka u školi za njega uvek imala prave reči ohrabrenja. Uskoro su se razvila uzajamna romantična osećanja.

Opasnosti

Ako im se ne obrati pažnja, zbog takvih osećanja imaćeš stvarne neprilike. Poslovice 6:27 kažu: „Hoće li ko vatru u nedra metnuti, a da mu se haljine ne upale?“ Na primer, osmotri iskustvo jedne devojke po imenu Kim. Iako je vaspitavana kao hrišćanka, ona je sebi dozvolila da postane emocionalno vezana s jednim mladićem iz škole. „On je bio jedan od najpopularnijih i najzanimljivijih mladića u školi“, priseća se Kim. Nije prošlo dugo, ona je potajno prisustvovala zabavama na kojima se otvoreno koristila droga. „Tako sam se plašila, ali bila sam zaljubljena u njega. Zatrudnela sam.“ Kim se udala za svog dečka a on je završio u zatvoru zbog oružane pljačke. Još jednom se biblijsko upozorenje pokazalo istinitim: „Zla društva kvare dobre običaje“ (1. Korinćanima 15:33).

To ne znači da su svi mladi koji nisu Jehovini svedoci nemoralni ili da koriste droge. Međutim, u najmanju ruku, takvi mladi ne dele iste vrednosti, gledišta ili ciljeve kao mladi Svedoci. Prva Korinćanima 2:14 objašnjava da nevernik jednostavno „ne prima stvari koje su od Duha Božjega, jer je njemu to ludost, i on ih ne može poznati, jer one treba duhovno da se razgledaju“. Razmisli o tome koliko su tvoje religiozne vrednosti uobličile tvoje emocije — radost koju doživljavaš na hrišćanskim sastancima, uzbuđenje deljenja biblijske poruke s prijemčivom osobom, zadovoljstvo samog proučavanja Biblije. Može li nevernik uopšte shvatiti — još manje podeliti — takva osećanja? Teško.

Pavle zato podstiče hrišćane: „Ne vucite tuđeg jarma s nevernicima. Jer šta ima pravda zajedničkog s bezakonjem? ili kakvu zajednicu ima svetlost s tamom? Kako da se slaže Hristos s Velijarom?, ili kakav udeo ima vernik s nevernikom?“ (2. Korinćanima 6:14, 15). Mlada Sonja je ovu lekciju naučila iz prve ruke kad je postala emocionalno vezana za jednog nevernika. Ona priznaje: „Imati prijatelja koji ne deli tvoju revnost i ljubav prema Jehovi jeste najgora zamisliva usamljenost. To je emocionalno porazno. Kad je istina motivišuća sila u tvom životu, ti je moraš podeliti — jednostavno moraš! To je tako prazno osećanje kad je ne možeš podeliti sa svojim supružnikom jer si s nevernikom.“

Tada će u jednoj takvoj vezi religija verovatno postati, ne zajednički temelj, već žiža razdora. Lako bi se mogao osećati prisiljenim da ne ističeš svoje duhovne interese kako bi zadržao mir. Ali čineći to samo će te duhovno opustošiti. Jedna mlada devojka priča: „Postala sam prilično bliska s jednim dečkom koji nije bio Svedok. Ali kako je prijateljstvo postajalo bliskije, shvatila sam da sam se zaljubila u njega. Malo po malo moj odnos s Jehovom je imao sve manje značaja za mene; moj odnos s tim dečkom za mene je postao najvažnija stvar. Nisam više želela da idem na sastanke, da se družim s mojom hrišćanskom braćom, ili da idem na propovedničko delo. Sve što sam želela da radim bilo je da budem s njim. Postala sam neaktivna kao Svedok u naredne dve godine. I kroz sve to, moj ’prijatelj‘ mi nikada nije uzvratio na moju ljubav prema njemu. Stalno sam mislila da će jednog dana to učiniti, ali to se nikada nije desilo.“

Da, postati vezan za nekog ko ne deli tvoje religiozne i moralne vrednosti sigurno ti donosi žalost i nesreću. Put mudrosti je povući se iz takvog nejednakog ujarmljivanja. Ali kako to možeš učiniti kad imaš snažna osećanja prema nekome? To će biti tema našeg idućeg članka u ovoj seriji.

[Fusnote]

[Slika na 17. strani]

Hoće li nevernik deliti tvoj entuzijazam za duhovne stvari?