Godišnja poseta džinovskih kožnih kornjača

Od dopisnika Probudite se! iz Malezije

SKORO je ponoć. Pun mesec iznad glava baca zlatni sjaj preko dobroćudnog i mirnog mora. Na plaži Rantau Abang su grupe ljudi, neki stoje, drugi čuče ili sede na hladnom, finom pesku. Šta oni rade tu u ovo doba? Strpljivo čekaju na posetu ogromnog oklopa opremljenog s četiri peraja — džinovske kožne kornjače.

Ovi misteriozni amfibijski posetioci doneli su međunarodni renome ovoj inače previđenoj plaži. Rantau Abang je smeštena na istočnoj obali poluostrvske Malezije, upravo severno od Dunguna i nekih 400 kilometara iznad Singapura. Ona je jedno od onih nekoliko mesta na svetu gde kožne kornjače jednom godišnje navraćaju radi plemenite misije.

Ovde se sezona polaganja jaja rasteže grubo rečeno od maja do septembra. Tokom glavnih meseci, juna, jula i avgusta, vrlo je lako posmatrati proces polaganja jaja. Obično će kornjače početi da se pojavljuju nakon što padne mrak. Hoće li ovi posetioci iz cele Malezije, Singapura i sa Zapada čekati uzalud?

Iz mora dolaze!

Iznenada, ne tako daleko od obale, u svetlucavoj vodi se primećuje obris nečega što se kreće gore-dole. Grupa postaje uzbuđena! Kako se približava obali, objekat kupolastog oblika počinje da izranja iz vode. To je kornjača koja izlazi na obalu! Nekoliko prisutnih vodiča upozoravaju sve da posmatraju što mirnije mogu, da je buka ne bi uplašila i oterala.

Najpre se pomalja glava, zatim vrat, koga slede prednji deo oklopa i prednja peraja, dok se konačno na obali ne pokaže čitava kornjača. Nežna plima zapljuskuje njen rep i zadnja peraja. Zaista, kakav džin, oko dva ili više metra od nosa do vrha repa! Tu na plaži ona leži nepokretna.

Naglo, kornjača se podiže prednjim perajima i baca svoje telo unapred, tupo udarivši o zemlju. Ona leži nepomično jedan trenutak, kao da uzima dah i prikuplja snagu za sledeće podizanje i bacanje. Ovako se ona kreće po kopnu. Grupa s obe njene strane drži se podalje. Vodiči su vrlo strogi u vezi s tim. Sa svakim  pokretom unapred, društvo se takođe naglo pomera unapred — ali vrlo tiho.

Čim kožna kornjača dobaulja na obalu, ona instinktivno zna svoje odredište. Njeno programirano znanje omogućava joj da pronađe mesto gde će njena jaja imati svaku prednost da se uspešno izlegu. Tamo ona počinje da kopa rupu. Zadnja peraja postaju lopate, koje zahvataju pesak.

Posle onoga što izgleda kao dugo vreme, jedan od vodiča, koji je takođe ovlašteni sakupljač jaja, istupa i zavlači svoju ruku u rupu, koja je toliko duboka da njegov lakat nestaje u njoj. Dok izvlači ruku iz te rupe, svakome zastaje dah od iznenađenosti i uzbuđenja. On iznosi jaje!

Jaje kožne kornjače je mutno bele boje. Ono varira u veličini od veličine ping-pong loptice do teniske lopte. Zadnjih nekoliko u gnezdu obično su samo veličine klikera. Za razliku od živinskih jaja, ljuska je u stvari gruba koža koja se lako ulubi kad se izvrši pritisak na nju. Interesantno, belance jajeta (albumen) ostaje tečno čak i kad se skuva. Ukus je, kažu, nešto opor i blago riblji. Kornjača odjednom polaže u proseku oko 85 jaja. A rekordno gnezdo sa 140 jaja izvešteno je 1967.

Sada se grupa može slobodnije kretati. Neki bojažljivo dotiču i ispituju kornjaču. Drugi se penju na nju ili naslanjaju kako bi pozirali za snimke za svoje porodične albume. Pogled na kornjaču izbliza otkriva gustu providnu  sluz, prošaranu zrncima peska, koja kaplje iz očiju. Kaže se da to izaziva prelazak iz vode na vazduh. S vremena na vreme kornjača otvara svoja usta kako bi disala uz veliko mukanje.

Zakopavanje jaja

Posle dosta vremena, ovo stvorenje počinje da pokreće svoja zadnja peraja kako bi gurnulo pesak ponovo u rupu. Čim je rupa napunjena, kožna kornjača stavlja svoja zadnja peraja u snažnu vetrobransko brisačku akciju. Pesak leti na sve strane! Grupa se brzo povlači da bi zaštitila lica i tela. Peraja što mašu nastavljaju da praše neko vreme. Kakva se izdržljivost i snaga očituje! Kad peraja konačno stanu, grupa ne može videti ni traga od rupe koju je kožna kornjača iskopala. Zaista instinktivna mudrost! Ali koliko je beskrajno veća mudrost Stvoritelja ove kornjače!

Pre nego što se kožna kornjača vrati u more, ovlašteni sakupljač jaja označava jedno od njenih prednjih peraja. To se radi da bi se mogle pratiti njene kasnije posete kopnu i kretanja na otvorenom moru. Svake sezone ona se gnezdi od šest do devet puta, s intervalom od 9 do 14 dana između gnežđenja.

Iznenada, kožna kornjača se podiže i baca unapred. Okreće se i upućuje natrag u more, bauljajući relativno brže nego što je došla. Kad dotakne vodu, njena glava ulazi unutra, a zatim oklop. Konačno je izvan vidika. Kad glava najzad izviri, kornjača je prilično daleko. Ona brzo seče ka otvorenom moru, a mesečeva svetlost se odbija o vrh njenog nosa. Kako je agilna i okretna u vodi! Daleko od one njene nezgrapnosti i sporog napredovanja na kopnu.

Napori za očuvanje

Kao i rastući broj drugih životinjskih vrsta, kožne kornjače su ugrožene i razornim delovanjem zagađene okoline i ljudskom pohlepom. Sredinom 1970-tih, pronađene su stotine ne potpuno doraslih kornjača izbačenih na obalu u susednoj državi Pahang — mrtve! A kornjačina jaja se beskrupulozno sakupljaju da bi se zadovoljilo nepce željno egzotike.

Srećom po ove kornjače, duboka zabrinutost u Maleziji za njihov opadajući broj prouzrokovala je prihvatanje Zakona o kornjačama 1951. Privatno sakupljanje jaja bilo je stavljeno van zakona. Međutim, gramzivi pojedinci prkose tom zakonu, jer profit je preveliko iskušenje. Čak i tada, napori za očuvanje nisu bili uzaludni.

Na plaži Rantau Abang, radost je videti redove majušnih oznaka pobijenih u pesak. Svaka označava mesto gde je zakopana mala hrpa jaja kožne kornjače. Oznake prikazuju broj jaja, datum zakopavanja i šifru koja identifikuje prvobitni nasad jajâ. Oko 45 dana posle zakopavanja, žičana ograda se postavlja oko svake oznake kako bi se mladunci sprečili da pobegnu. Period inkubacije kreće se od 52 dana do 61. Kako se mladunci pojavljuju, obično uveče nakon zalaska sunca, beleži se broj iz svake rupe. Oni se zatim stavljaju u kontejnere i kasnije oslobađaju na ivici mora.

Program očuvanja uspešno je odnegovao mnoge hiljade mladunaca i vratio ih u njihov vodeni dom. Ali njihova mala stopa preživljavanja, kao i opadajući broj kožnih kornjača koje dolaze na Rantau Abang nastavlja da bude izvor zabrinutosti.

[Slike na 10. strani]

Metar i osamdeset centimetara dugačka od glave do repa, kožna kornjača polaže desetine jaja. Oko osam nedelja kasnije pojavljuju se mladunci

[Izvori]

Kožna kornjača Lydekker

Alen Morgan/Piter Arnold

Dejvid Harvej (David Harvey)/SUPERSTOCK

[Izvor slike na 9. strani]

Alen Morgan (C. Allen Morgan)/Piter Arnold (Peter Arnold)