Može li se bogatstvom kupiti sreća?
Može li se bogatstvom kupiti sreća?
OČIGLEDNO je da posedovanje više novca ne čini ljude srećnijim. Časopis Psychology Today kaže: „Kada se jednom nađete iznad linije siromaštva, povećanja zarade imaju iznenađujuće malu vezu s ličnom srećom.“
To je bilo potvrđeno u jednoj čitulji u Njujork tajmsu od 29. oktobra 1993, koja je imala natpis: „Doris Djuk, 80 godina, naslednica čije veliko bogatstvo nije moglo kupiti sreću, umrla je.“ U članku je rečeno: „Jedne kasne večeri u Rimu 1945, gospođica Djuk, koja je tada imala 33 godine, rekla je jednom prijatelju da joj je njeno veliko bogatstvo na neki način prepreka ka sreći.“
„Sav taj novac je ponekad problem“, poverila se Djuk jednom prijatelju. „Posle nekoliko izlazaka s nekim čovekom, on počinje da mi govori koliko me voli. Ali kako ja mogu znati da li on to stvarno misli? Kako ikada mogu biti sigurna?“ Tajms je zapazio: „Njene reči te noći pokazale su da je njen život bio duboko pogođen, čak upropašćen njenim bogatstvom.“
Slično tome, Žan Pol Geti, koji je jednom važio za najbogatijeg čoveka na svetu, rekao je: „Novac nema obavezno ikakvu vezu sa srećom. Možda s nesrećom.“ A Džejn Fonda, slavna holivudska glumica, koja je tokom 1970-ih dobijala pola miliona dolara po filmu, rekla je: „Iskusila sam bogatstvo i sve materijalne stvari. One ne znače ništa. Sa svakim bazenom ovde ide po jedan psihijatar, a da ne spominjemo razvode i decu koja mrze svoje roditelje.“
Dok samo bogatstvo neće nikada doneti sreću, ne donosi je ni bedno siromaštvo. Zato je jedan mudar čovek drevnog vremena rekao: „Siromaštvo nemoj dati mi, ni bogatstvo“ (Poslovice 30:8, 9). Jedan drugi biblijski pisac zapazio je da je ono što je čoveku potrebno da bi bio srećan „pobožnost sa zadovoljstvom... jer ništa ne donesosmo na ovaj svet, i zato nećemo ništa ni odneti iz njega, i kad imamo hranu i odeću, treba s ovim da smo zadovoljni“ (1. Timoteju 6:6-10).