Pogled u svet

Zatvaranje vrata izbeglicama

Broj izbeglica je porastao više nego osmostruko u poslednje dve decenije, kaže Sadako Ogata, viši komesar UN za izbeglice, a to ima kao posledicu „alarmantan porast neprijateljskih i ksenofobnih stavova“. Do kraja prošle godine, 19,7 miliona izbeglica živelo je van svojih domovina, a daljnjih 24 miliona raseljeno je unutar sopstvenih granica. Širom sveta, jedna od svakih 125 osoba oterana je nasiljem, građanskim ratom ili progonstvom, od svog normalnog kućnog života. Ovo nadvladava „sposobnost sveta da se odazove“ i „ljudsku tradiciju davanja azila“, izveštava Vašington post, komentarišući u ovoj prvoj globalnoj studiji o izbeglicama. Brojne zemlje već opterećene recesijom i umorne od na izgled nerešivih konflikata, preduzimaju korake da zatvore svoja vrata izbeglicama. „Praktično svi konflikti što proizvode izbeglice koji se dešavaju u svetu tokom... 1993. bili su unutar država, a ne između njih“, rekla je studija, pozivajući na međunarodnu politiku koja bi okončala građanske ratove. U međuvremenu, izbeglice se suočavaju s „negostoljubivijom klimom“.

Papa podržava rad od vrata do vrata

Prihvatajući podsticanja Jovana Pavla II, brojni privrženici katoličkog Neokatekumenskog pokreta pristali su da propovedaju od vrata do vrata i po ulicama Rima i njegovim predgrađima. Kao što je izvešteno u novinama La Repubblica, ovi „govorljivi rivali Jehovinih svedoka... pričaće Isusovu životnu priču“. Prva grupa je sastavljena od samo 15 porodica, ali se papa nada da ovaj projekat „može dati obilan plod posvuda“. Otkud ova nova inicijativa? Katolička hijerarhija shvata da „gubi svoju sposobnost da pridobija, svoju religioznu privlačnost“, kaže sociolog Marija Mačoti (Maria Macioti), a Papa ohrabruje takve pokrete „da osvoje obraćenike posredstvom snažnog emocionalnog apela“. Katolički pisac Serđo Kvincio (Sergio Quinzio) dodaje: „To je kao da ne želi da previdi bilo koju mogućnost, u nadi, ili iluziji, da bi bilo šta moglo biti korisno.“

Spavanje s bebom

„Ne samo što bismo smanjili SIDS (Sindrom iznenadne smrti odojčadi), već bismo podizali zdravije, radosnije bebe kad bi mame učinile samo jedno: uzele svoje bebe sa sobom u krevet prve godine, umesto da ih izoluju u njihove sopstvene krevece“, kaže Džejms Makena (James McKenna), profesor na koledžu Pomona u Kaliforniji. Spavanje u kontaktu s roditeljem „pomaže da se reguliše bebina psihologija tokom čitave noći“, izveštava The Dallas Morning News. Testovi potvrđuju da kad beba spava odmah do majke, „disajni šabloni, srčana pulsiranja i faze spavanja“ tog odojčeta „slede majčine“. I pošto su majka i dete obično okrenuti jedno prema drugome, beba se lako može hraniti kad god to želi. „Bebe, same u krevecima pate od čulnog lišavanja“, kaže g. Makena. „Mi smatramo da to može dovesti do nedostatka presudnog intelektualnog razvoja i moguće do stanja pogodnijeg za rizikovanje SIDS.“ Statistike pokazuju da u zemljama gde bebe po običaju dele krevete sa svojim majkama, stope SIDS-a su mnogo niže.

Deca u ratu

Tokom proteklih deset godina, oko 1,5 milion dece ubijen je u ratu, prema The State of the World’s Children 1994, izveštaju Fonda za decu Ujedinjenih nacija. Druga četiri miliona su onesposobljena, osakaćena, oslepljena ili im je povređen mozak. Broj onih što postaju izbeglice procenjuje se na najmanje pet miliona. Deca se čak regrutuju u vojske. U mnogim zemljama deca su mučena i prisiljena da posmatraju ili učestvuju u grozotama. U jednom području silovanje devojki postaje „sistematsko oružje rata“. Izveštaj kaže: „Izgleda ispravno zaključiti da se glazura civilizovanosti nikada ranije nije tanja nosila.

Dugovečni zvezdari

Da li astronomi žive duže nego drugi ljudi? Nemački prirodno-naučni časopis Naturwissenschaftliche Rundschau izveštava o jednom ispitivanju o dugovečnosti ljudi rođenih između 1715. i 1825. Tokom ovih godina, 67 muškaraca koji su postali astronomi do svoje 25, postigli su prosečan životni vek od 71,6 godine. Otprilike polovina ovih muškaraca bili su Nemci, a ipak 25-godišnji nemački muškarci tokom ovog perioda imali su prosečan životni vek od samo 60,7 godina. Otkud taj dodatak za zvezdare? „Moguće je da je dugačak životni vek astronoma na neki način povezan s mirnoćom i spokojnošću združene s njihovim poslom“, izveštava taj časopis. Ili, on premišlja, „možda jednostavno biti u kontaktu s čudima svemira i biti zanet njima može imati pozitivan efekat na zdravlje osobe.“