Roditelji budite zastupnik svog deteta

RODITELJI žele sve najbolje svojim sinovima i kćerima. Zaista, hrišćanski apostol Pavle poučio je očeve da odgajaju svoju decu u Božjoj disciplini (Efescima 6:4, NW). Kralj iz drevnog vremena Solomon savetovao je mlade: „Pazi na ono što ti govore tvoj otac i majka. Njihova pouka će popraviti tvoju ličnost“ (Poslovice 1:8, 9, Today’s English Version).

Koju ulogu onda škola igra u roditeljskim pripremama za obrazovanje? I kakav odnos treba da vlada između roditelja i učiteljâ?

Uloge roditelja i učitelja

„Roditelji su... najvažniji pedagozi svoje dece“, tvrdi Dorin Grant, autor jedne studije o uticaju škole na stanje u kući. Ali, kao roditelju, možda vam je teško da prihvatite takvu zamisao.

Možda primećujete da su se metode poučavanja u velikoj meri promenile otkako ste vi išli u školu. Današnje škole sadrže predmete koji su ranije bili nepoznati, kao što su izučavanje medija, zdravstveno obrazovanje i mikroelektronika. To navodi neke roditelje da svoj kontakt sa školom drže na minimumu. „Razgovaranje sa učiteljima njihovog deteta može i najsamouvereniju odraslu osobu navesti da se oseća kao da ima pet godina i da je metar visoka“, piše dr Dejvid Luis u knjizi Help Your Child Through School. „Umesto da s učiteljima razgovaraju o teškoćama ili brigama kao dve zrele osobe, neki se vraćaju detinjastom ponašanju.“

Zaista, neki roditelji kontaktiraju s učiteljima svoje dece tek kada se pojave ozbiljni problemi. A i tada to je da bi se žalili, češće nego bilo šta drugo. Međutim, roditelji mogu, a mnogi to i rade, dati znatan doprinos obrazovanju svoje dece sarađujući s učiteljima.

Roditeljska odgovornost zahteva od vas da ispitate ono što vaše dete uči u školi i da se interesujete za to. Zašto je to tako? Zato što učitelji, profesionalno, služe kao vaši moralni zastupnici. Vrednosti kojih se oni drže utiču na njihove učenike, jer deca gledaju na učitelje kao na osobe čije ponašanje vredi oponašati. Što se njih tiče, većina učitelja spremno pozdravlja saradnju roditelja svojih učenika.

Jedan direktor u južnoj Nemačkoj pisao je roditeljima: „Nama učiteljima postaje očigledno da je, više nego u ijednoj prethodnoj godini, celi niz naših učenika, posebno onih koji kreću u školu [u Nemačkoj, u šestoj godini], već sada u velikoj meri tvrd i bezosećajan, potpuno loše odgojen. Mnogi su totalno neobuzdani, ne znajući gde da povuku granicu; nemaju osećanje krivice; izuzetno su egocentrični, nedruštveni; i postaju agresivni bez očiglednog razloga, daveći i udarajući [druge].“

Taj pedagog je nastavio: „Iako mi učitelji imamo daleko više teškoća zbog toga, mi ne želimo da se žalimo. Ali, mi moramo priznati da, uprkos svim naporima, škola ne može sama obrazovati i odgajati decu. Želimo da vas ohrabrimo, dragi roditelji, da se odvažite da sami više učinite u podizanju svoje dece i da ne prepuštate televiziji ili ulici ono što je u stvarnosti vaš deo [odgovornosti u] razvoju njihove ličnosti, poučavajući ih merilima ponašanja.“ (Naglašeno od nas.)

 Čak i kad učitelji upute ovakvu molbu za saradnju, mnogi roditelji još uvek oklevaju da pomognu. „Ne zato što ih nije briga, što su prezauzeti ili nemaju pouzdanja“, tvrdi Dejvid Luis, „već zbog njihovog čvrstog uverenja da to koliko dobro, ili loše, dete uči u razredu ima malo veze s odgajanjem i da je sve određeno njihovim genima.“ Ali, ovaj koncept jednostavno nije tačan.

Baš kao što problemi kod kuće često utiču na školske zadatke deteta, tako i dobar život kod kuće može pomoći detetu da izvuče najveću korist iz škole. „Stanje kod kuće je odgovorno za obrazovni uspeh i neuspeh mnogo više nego škola“, zaključuje jedna obrazovna anketa. Knjiga How to Help Your Child Through School slaže se: „Čak i najzaposleniji roditelj treba priznati da njihov stav — interes i ohrabrenje koje pokazuju, i podrška koju pružaju, čak i kad su udaljeni — može biti presudan za napredak dece.“

Kako, onda, možete postići dobru saradnju s učiteljima svog deteta?

Budite zastupnik svog deteta

(1) Pokazujte aktivan interes za ono što vaše dete uči u školi. Najbolje vreme da počnete jeste kad vaše dete počinje da ide u školu. Mlađa deca uopšte uzev bolje prihvataju pomoć roditelja nego što to čine adolescenti.

Čitajte zajedno sa svojim detetom. „Oko 75 posto formalnog učenja“, prema Dejvidu Luisu, „odvija se kroz čitanje“. Tako možete igrati vodeću ulogu u razvijanju tečnosti čitanja kod svog deteta. Istraživanje ukazuje da napredak dece kojoj se pomaže da čitaju kod kuće često nadmašuje napredak mladih kojima pomažu učitelji specijalisti.

Slično tome, vi možete pomoći svom detetu kod pisanja i, da, aritmetike. „Ne morate biti matematički genije da pomognete kod osnovne matematike“, komentariše pedagog Ted Rag. Naravno, ako je i vama samima potrebna pomoć na tim područjima,  nemojte dozvoliti da vas bilo kakav nedostatak veštine spreči da se istinski interesujete za ono što vaše dete uči.

(2) Konsultujte se s učiteljem vašeg deteta o nastavnom planu. Čitajući program škole, ustanovite šta će vaše dete učiti. Ako to učinite pre nego što škola počne, to će vas upozoriti na problematična područja. Zatim će poseta učitelju da osmotrite kako vaše roditeljske želje mogu da budu ispoštovane utrti put dobroj saradnji. Iskoristite sastanke koje škola organizuje za učitelje da se upoznaju s roditeljima. Danima kad su otvorena vrata, posetite školu, i razgovarajte s učiteljima svog deteta. Takvi kontakti su od neprocenjive vrednosti, posebno kada se pojave problemi.

(3) Pomozite svom detetu da izabere. Saznajte šta vaše dete voli, a šta ne. Razgovarajte o vrednim ciljevima. Konsultujte se s učiteljima da ustanovite sve moguće izbore.

Jasnom komunikacijom mogu da se izbegnu neprijateljska osećanja. Mnoge škole vrše pritisak na inteligentnije učenike da krenu na više škole. Ali, učenici koji izaberu hrišćansku službu kao svoj poziv uopšte uzev izbegavaju da započnu duže univerzitetsko obrazovanje. Umesto toga, ako se odluče za dodatno obrazovanje, oni radije izučavaju predmete koji im omogućavaju da se izdržavaju. Savesni učitelji ponekad pogrešno gledaju na to kao na odbacivanje svega što su oni pokušavali da ih nauče. Ako strpljivo objasnite učiteljima mogućnosti dodatnog obrazovanja koje stoji pred vašim detetom na polju koje izabere vaše dete, to će uveriti učitelje da hrišćanski roditelji žele da njihova deca nastave da uče. a

Ispravan pristup

Možete izbeći mnogo brige i boli u srcu u vezi s obrazovanjem vašeg deteta zadržavajući na umu da se uspešno partnerstvo izgrađuje na dobroj komunikaciji. (Molimo, pogledajte okvir pod naslovom „Koraci ka dobroj komunikaciji roditelj-učitelj“.)

Umesto da se žalite i kritikujete, budite zastupnik svog deteta kroz konsultaciju i saradnju s učiteljima. Čineći to, vi ćete pomoći svom detetu da izvuče najveću korist od školovanja.

[Fusnota]

[Okvir na 10. strani]

Koraci ka dobroj komunikaciji roditelj-učitelj

1. Upoznajte se s učiteljima svog deteta.

2. Dva puta proverite svoje činjenice pre nego što se žalite na bilo šta.

3. Ako ste uznemireni ili ljuti, uvek se najpre smirite pre nego što razgovarate s učiteljem.

4. Pre nego što se sastanete s učiteljem, ispišite pitanja koja želite da postavite, i popišite ciljeve za koje se nadate da ćete ih postići.

5. Čvrsto i jasno iznesite svoj stav, i zatim sarađujte s učiteljem da vidite koji praktični koraci mogu da se preduzmu da se savladaju bilo koji problemi.

6. Stavite se u ulogu učitelja. Pitajte se šta biste vi učinili kad biste bili na njegovom mestu. To će vam pomoći da se dogovorite o zadovoljavajućem ishodu.

7. Slušajte, a i govorite. Nemojte se bojati da postavite pitanja ako nešto ne razumete. Ako se ne slažete s onim što je rečeno, onda to kažite, i učtivo objasnite zašto.

(Na temelju Help Your Child Through School, od dr Dejvida Luisa.)

[Slika na 9. strani]

Čitajte sa svojim detetom

[Slika na 9. strani]

Posetite učitelje da osmotrite školski nastavni plan

[Slika na 9. strani]

Pomozite svom detetu da izabere