Gledište Biblije

Da li je ispravno obožavati Isusa?

VEKOVIMA mnogi u hrišćanstvu obožavaju Isusa Hrista kao da je on Svemoćni Bog. Međutim, sam Isus je upravio pažnju jedino na Jehovu Boga, i samo je njega obožavao. Na primer, kada je bio podstaknut da jednim činom obožava Đavola, Isus je rekao: „Jehovu svog Boga obožavaj, i njemu jedinome vrši svetu službu“ (Matej 4:10). U jednoj kasnijoj prilici, Isus je poučio svoje učenike: „Nikoga na zemlji ne zovite svojim ocem, jer je jedan vaš Otac, onaj koji je na nebesima“ (Matej 23:9).

Isus je jednoj Samarićanki opisao obožavanje koje mora pripasti Bogu. Takvo obožavanje je zasnovano na duhu i istini. Zaista, „Otac traži takve da ga obožavaju“ (Jovan 4:23, 24). Da, obožavanje bi trebalo s puno poštovanja iskazivati samo Bogu. Obožavati neku drugu osobu ili bilo šta drugo bio bi oblik idolopoklonstva koje i Hebrejski i Grčki spisi zabranjuju (Izlazak 20:4, 5; Galatima 5:19, 20).

’Ali‘, neko bi mogao da odgovori na ovo, ’zar Biblija ne ukazuje na to da moramo obožavati i Isusa? Zar Pavle nije rekao u Jevrejima 1:6 (King James Version): „Neka svi anđeli Božji obožavaju njega [Isusa]“?‘ Kako možemo razumeti ovaj stih imajući u vidu ono što Biblija kaže o idolopoklonstvu?

Pojam obožavanja u Bibliji

Pre svega, moramo razumeti šta je Pavle ovde podrazumevao pod obožavanjem. On je upotrebio grčku reč proskineo. Unger’s Bible Dictionary kaže da ova reč doslovno znači ’poljubiti nečiju ruku u znak poštovanja ili iskazati poštovanje‘. An Expository Dictionary of New Testament Words od V. E. Vajna kaže da ova reč „označava čin poštovanja, bilo da je iskazan čoveku... ili Bogu“. U biblijska vremena, reč proskineo često je podrazumevala doslovan naklon pred nekim višeg ranga.

Osmotrimo Isusovu parabolu o robu koji nije mogao da otplati pozamašnu sumu novca svom gospodaru. Oblik ove grčke reči pojavljuje se u ovoj paraboli, i prevod King James kaže da „tako sluga pade i obožava [oblik proskineo] njega [kralja] kazavši, Gospodaru, imaj strpljenja za me, i ja ću ti sve isplatiti“ (Matej 18:26, kurziv naš). Da li je ovaj čovek izvršio čin idolopoklonstva? Nema ni govora o tome! On je samo iskazao jedno  dužno poštovanje kralju, svom gospodaru i pretpostavljenom.

Takvi nakloni ili izrazi poštovanja bili su sasvim uobičajeni na Orijentu u biblijska vremena. Jakov se sedam puta poklonio kada je išao na susret svom bratu Isavu (Postanje 33:3). Josifova braća su ničice pala, to jest, poklonila su mu se u znak poštovanja prema njegovom položaju na egipatskom dvoru (Postanje 42:6). Kada uzmemo sve ovo u obzir, možemo bolje razumeti ono što se dogodilo kada su astrolozi pronašli malog Isusa koga su priznali kao ’kralja Jevreja koji se rodio‘. Prevod King James nam kaže da su oni „pali, i obožavali [proskineo] ga“ (Matej 2:2, 11).

Jasno je onda da reč proskineo, prevedena sa „obožavati“ u nekim biblijskim prevodima, ne označava isključivo obožavanje koje pripada Jehovi Bogu. Ona se takođe može odnositi na pokazano poštovanje i čast drugoj osobi. U nastojanju da izbegnu pogrešno razumevanje, neki biblijski prevodi u Jevrejima 1:6 prevode reč proskineo sa „nek pred njim nice padnu“ (Jerusalimska Biblija), „da mu se poklone“ (Bakotić) ili „neka mu se svi Božji anđeli poklone“ (Prevod Novi svet).

Isus je dostojan da mu se poklone

Da li je Isus dostojan takvog klanjanja? Bez ikakve sumnje, da! U svom pismu Jevrejima, apostol Pavle objašnjava da je kao ’naslednik svega‘, Isus „seo... s desne strane Veličanstva na visinama“ (Jevrejima 1:2-4). Prema tome, „u Isusovo ime [treba da se] savije svako koleno onih koji su na nebu i onih koji su na zemlji i onih koji su pod zemljom, i da svaki jezik otvoreno prizna da je Isus Hrist Gospod na slavu Boga, Oca“ (Filipljanima 2:10, 11).

Isus će uskoro na jedan očigledan način, iskoristiti ovaj uzvišeni položaj i ogromnu izvršnu vlast koja ide uz njega da bi ovu zemlju pretvorio u sveopšti raj. Pod Božjim vođstvom, i zbog posledica delovanja otkupne žrtve, on će svet osloboditi od svih tuga, boli i žalosti u korist onih koji se podlažu njegovoj pravednoj vladavini. Zar onda nije dostojan toga da mu odajemo čast, poštovanje i da mu se poklonimo? (Psalam 2:12; Isaija 9:6; Luka 23:43; Otkrivenje 21:3, 4).

„Bog koji zahteva isključivu odanost“

Međutim, Biblija jasno pokazuje da naše obožavanje — u smislu religioznog poštovanja i odanosti — mora biti upravljeno samo Bogu. Mojsije je za njega rekao da je on „Bog koji zahteva isključivu odanost“. I tako nas Biblija podstiče da ’obožavamo Onoga koji je načinio nebo i zemlju i more i izvore voda‘ (Ponovljeni zakoni 4:24, NW; Otkrivenje 14:7).

Isus sigurno zauzima centralnu ulogu u pravom obožavanju, ulogu koja je vredna časti i poštovanja (2. Korinćanima 1:20, 21; 1. Timoteju 2:5). On je jedini put kojim možemo da se približimo Jehovi Bogu (Jovan 14:6). Prema tome, pravi hrišćani ispravno čine kada svoje obožavanje upravljaju samo Jehovi Bogu, Svemoćnome.