Letnje računanje vremena — ideja ispred svog doba?

Zašto mnogi narodi moraju dvaput godišnje da pomeraju svoje satove? Za neke je prava muka kad se satovi moraju pomeriti unapred ili unazad. Kada se to radi kod vas? Na engleskom postoji fraza „proleće unapred, a jesen unazad“, koja podseća ljude kada se dešavaju te promene, naime u proleće i jesen. Kako se došlo do letnjeg računanja vremena? Ko je to započeo?

Encyclopædia Britannica kaže da je 1784. Bendžamin Frenklin prvi dao ideju o letnjem računanju vremena. Više od jednog veka kasnije, za to se aktivno zalagao Englez po imenu Vilijam Vilet. Međutim, Vilet je umro pre nego što je donet zakon u Parlamentu.

Prema rečima britanskog pisca Tonija Fransisa, jedan vešt graditelj po imenu Vilet iz Čizlehursta, Kent, dok je jahao konja u rano letnje jutro u Pets Vudu, primetio je koliko bi bilo korisno podešavati vreme. Dok je jahao zapazio je kako su kapci na prozorima mnogih kuća zatvoreni. ’Kakvo traćenje dnevne svetlosti!‘, sigurno je pomislio. Počeo je da se zalaže da se u Britanskom Parlamentu usvoji zakon o podešavanju sata. Tako što bi se svi satovi tokom prolećnih i letnjih meseci jednostavno pomerili unapred 80 minuta, četiri puta po 20 minuta, a zatim tako unazad u jesen, ljudima bi se omogućilo da uveče imaju više dnevne svetlosti.

Fransis kaže da je Vilet na jednom od svojih letaka napisao: „Svetlost je jedan od najvećih darova koje je Stvoritelj dao čoveku. Dok smo okruženi dnevnom svetlošću preovladava vedro raspoloženje, brige izgledaju manje teške i nadolazi snaga za borbu kroz život.“

Kralj Edvard VII nije čekao na odluku Parlamenta. On je proglasio Sandringham, kraljevski posed od 7 900 hektara, zonom letnjeg računanja vremena. Kasnije je uveo iste promene i na kraljevskim imanjima u Vindzoru i Balmoralu.

Šta je na kraju navelo političare da se predaju i prihvate letnje računanje vremena? Hteli su tokom Prvog svetskog rata da uštede gorivo tako što bi smanjili potrebu za veštačkim svetlom! Ubrzo su iz sličnih razloga i druge zemlje preuzele tu ideju. Čak je tokom Drugog svetskog rata u Engleskoj bilo usvojeno dvostruko letnje vreme. To je dopuštalo razliku od dva sata leti i jednog sata zimi.

U Pets Vudu je Vilijamu Viletu podignut spomenik koji je na slici desno. Posvećen je „neumornom poborniku ’letnjeg vremena‘“. Ispod sunčanog časovnika stoji posveta: „Horas non numero nisi aestivas“, što znači: „Ne brojim sate, osim letnjih.“

[Izvor slike na 31. strani]

Ljubaznošću National Trust