Pogled u svet
Pogled u svet
Destruktivna lepota
Vodeni zumbul je biljka koja ima prelepe purpurne cvetove. Ubačen u afričko jezero Viktorija pre nekoliko decenija, zumbul se tako brzo raširio da sada pokriva površinu jezera od 2 000 kvadratnih kilometara, što ometa važnu ribarsku industriju koja hrani milione ljudi u okolnim zemljama, Keniji, Tanzaniji i Ugandi. To je prouzrokovalo ozbiljne probleme za vodu u Ugandi i hidroelektrane jer zapušava cevi za snabdevanje vodom. Pored toga, komarcima, puževima i zmijama pruža idealnu sredinu što za posledicu ima povećani broj ujeda zmija kao i slučajeva malarije i šistosomijaze (bilharzioze). U jezero su ubačeni žišci koji se hrane isključivo zumbulima, ali do sada nisu bili u stanju da uhvate korak sa eksplozivnim rastom ove biljke. Ribarske zajednice su pribegle ručnom uklanjanju korova, vadeći na hiljade tona. Ali ovo se pokazalo samo kao privremeno rešenje. Da bi se jezero očistilo, Svetska banka se uključila u jedan projekat koji košta više miliona dolara.
Pernati fosil — obmana
Časopis National Geographic je izvestio da je jedan fosil koji je pronađen u kineskoj provinciji Liaoning, „karika koja nedostaje u kompleksnom lancu koji dinosaure povezuje s pticama“. Za fosil, nazvan Archaeoraptor liaoningensis, kaže se da ima rep dinosaura, a grudi i ramena ptice. Međutim, naučnici postaju ubeđeni da su „bili prevareni sitnom doradom fosila“, izveštava Science News. Paleontolozi koji su ispitali fosil počeli su da sumnjaju kada su primetili da kosti koje povezuju rep s telom nedostaju i da se na kamenoj ploči vide znaci dorade. Filip Kuri iz Kraljevskog Tirelovog muzeja paleontologije u Dramheleru (Alberta, Kanada), sumnja da je neko „pokušao da poveća vrednost Archaeoraptora dodajući jedan deo dinosaurovog repa fosilu ptice“, kaže izveštaj.
Podvodni revolveraši
Liči na kaubojski film: učesnici u dvoboju stoje jedan naspram drugog, njihovo oružje je napunjeno i zapeto. Pošto je prvi borac opalio i povukao se, drugi je nanišanio i pucao. Ali kada na dvoboj izađu rakovi iz porodice Alpheidae, niko ne biva povređen, pošto se uvek drže na sigurnom odstojanju jedan od drugog. Međutim, kao što je izvešteno u časopisu Der Spiegel, mlazovi vode koji šikljaju iz njihovih desnih klešta nisu uvek bezopasni. Takav vodeni pištolj se takođe koristi da ošamuti ili ubije plen kao što su crvi, račići i male ribe. Mlaz vode, proizveden naglim zatvaranjem klešta velikom silinom, čak je dovoljno jak da razbije staklo nekog akvarijuma. Ako rak s pištoljem izgubi svoje oružje, mali „revolveraš“ postaje levoruk, njegova leva klešta se razvijaju u novi pištolj, dok „ruka“ kojom je nekada pucao izrasta u normalna klešta.
Ustoličen živi Buda
„Kineske vlasti su predsedavale ustoličenju jednog dvogodišnjeg dečaka kao važnog ’živog Bude‘ u tibetanskoj religiji“, izveštava The New York Times. Dečak, Soinam Punkog, izabran je između 670 dečaka da služi kao sedmi reting-lama. Kaže se da su sveštenici da bi ga izabrali koristili proricanje. „Ali pitanje je da li će većina tibetanskog naroda i sveštenika prihvatiti dečakovu autentičnost“, kažu novine. Zašto? Zato što je prethodni dalaj-lama, najviši religiozni vođa Tibeta, objavio koga je on izabrao za reting-lamu. U prošlim vremenima, reting-lame su služili kao namesnici kada su dalaj-lame bili odsutni.
Idoli koji zagađuju
Potapanje idola u najbližu vodu posle ceremonijalnog praznika raširen je običaj među Hindusima. Dok su idoli farbani bojama dobijenim iz cveća ili povrća to nije bio neki ekološki problem. Međutim, kada su proizvođači prešli na farbe koje sadrže teške metale i kancerogene materije, neka područja u Indiji su doživela ozbiljno zagađenje vode nakon što je hiljade idola spušteno u potoke i jezera. Da bi ograničili zagađenje vode, stanovnici jednog grada su sakupili stotine idola
i odneli ih na jednu veliku parcelu gde su ih izlomili na komadiće. Časopis Down to Earth predlaže da se to uradi u celoj Indiji i da se proizvođači idola vrate tradicionalnim bojama koje bi zamenile sintetičke farbe. „U protivnom“, kaže časopis, „reke koje Hindusi obožavaju mogu biti zatrovane idolima koje obožavaju.“Svetska anketa mladih
Jedno anketiranje više od 4 300 mladih uzrasta između 12 i 24 godine otkriva da mladi danas cene tradicionalne vrednosti kao što su pouzdanost, ljubaznost i marljivost, izveštava The Globe and Mail. Prema Grupi Angus Reid, koja je anketirala mlade iz 11 zemalja, 95 posto ih je reklo da je najvažnija stvar ’održati reč‘. „Biti ljubazan prema drugima“ je za 92 posto njih bila sledeća najvažnija stvar, a „marljivost“ visoko ceni 83 posto ispitanika. Iako „od njih 10 skoro 8 misli da je važno imati doživotnog partnera“, samo 56 posto smatra da je brak nešto važno. Iznenađujuće je što samo 31 posto misli da je „biti stvarno bogat“ nešto važno. Pored toga, ispitivanje pokazuje da je samo 45 posto „optimistično s obzirom na 21. vek“.
Činjenice o Web-sajtu
Internet je ogromna kompjuterska mreža koja povezuje milione kompjutera širom sveta. Da bi otkrila koliko je rasprostranjen, Inktomi, jedna kompanija za razvoj softvera za Internet, utrošila je četiri meseca na ispitivanje i katalogiziranje Weba. Šta je pronašla? Broj zasebnih strana premašuje milijardu! Daleko najzastupljeniji jezik na Webu bio je engleski. On se koristi u više od 86 posto svih Web dokumenata. Francuski se pojavljuje u nešto više od 2 posto, a holandski u oko 0,5 posto.
Otrovna medicina?
Zbog grešaka lekara godišnje umre između 44 000 i 98 000 hospitalizovanih Amerikanaca, izveštava Medicinski institut. Kaže se da je ovaj problem posledica manjkavosti u načinu na koji funkcionišu bolnice, klinike i apoteke. Na primer, farmaceutu spravljanje leka često otežava doktorov nečitki rukopis. Da li je doktor prepisao deset miligrama ili deset mikrograma? Ono što još pogoršava problem jesu mnogi lekovi čija imena zvuče slično, što među lekarima, medicinskim sestrama, farmaceutima, kao i među pacijentima može stvoriti konfuziju. Medicinski institut traži da se u narednih pet godina greške lekara smanje za 50 posto.
Internet i stariji
Elektronska pošta se pokazuje kao jedna korist za starije koji su smešteni u nekoj instituciji. „Stručnjaci kažu da stanovnici staračkih domova, čak i oni onemoćali, brzo zavole kompjuter i pomoću E-pošte i Interneta mogu da ožive svoj život“, kaže The New York Times. „Ljudi koji vladaju tehnologijom stiču samopouzdanje koje utiče na druge aspekte njihovog života, i mnogima je dika da svoje sustanare nauče veštinama.“ E-pošta ne samo što pomaže starijima da ostanu u kontaktu sa udaljenim članovima porodice, zdravstvenim radnicima i starim prijateljima već čini mnogo i na savladavanju bespomoćnosti, dosade i usamljenosti koja tišti one koji su zbog bolesti i poodmaklih godina vezani za staračke domove i invalidska kolica. Moral se podiže, a depresija opada. Neki stariji čak učestvuju u obrazovnim programima na Internetu, što im omogućuje da budućim generacijama prenesu znanje i mudrost koje su sakupili. Međutim, moraju se napraviti neke izmene. To uključuje tastature koje su lakše za rukovanje i zgodniji način da se poveća veličina slova.
Nestašice hrane prouzrokovane ljudskim faktorom
„Katastrofe izazvane ljudskim faktorom kao što su građanski nemiri i ekonomske krize imaju više uticaja na nestašice hrane nego prirodne krize“, izvestila je Organizacija ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu (FAO). Dr Hartvih de Han, pomoćnik generalnog direktora FAO-a, rekao je: „Godine 1984, katastrofe izazvane ljudskim faktorom dovele su do svega oko 10 posto svih slučajeva nestašice hrane. One sada čine više od 50 posto.“ Procenjuje se da se 52 miliona ljudi iz 35 zemalja suočava s nestašicama hrane. Izveštaj dodaje: „To je najveći broj ljudi koji se suočava sa ozbiljnim nestašicama hrane još od 1984. kada je suša pogodila supsaharsku Afriku.“