Pomoći onima koji imaju MCS

OSETLJIVOST na uobičajene supstance, bilo da je reč o kolonjskoj vodi ili sredstvima za čišćenje, za obolele predstavlja nešto više od pukog medicinskog problema; to je za njih i društveni problem. Ljudi su po prirodi druželjubivi, međutim, mnogostruka osetljivost na hemikalije (MCS) prisiljava mnoge inače srdačne, vesele ljude da žive životom samotnjaka. „Imala sam i druge zdravstvene poteškoće u prošlosti“, kaže Šeli, koja boluje od MCS-a, „ali je ovaj problem najgori. Najteža je izolovanost.“

Nažalost, na obolele od MCS-a ponekad se gleda kao na čudake. Jedan razlog je naravno taj što je MCS složen fenomen s kojim se svet još nije upoznao. Ali, nepoznavanje MCS-a nije razlog da budemo sumnjičavi prema onima koji od toga boluju. Žurnal American Family Physician kaže: „Prema ovim simptomima, ovi bolesnici zaista boluju.“

Umesto da gleda podozrivo na ljude koji imaju MCS zato što je njihova bolest zagonetna i nedovoljno shvaćena, mudra osoba treba da se vodi načelom iz Poslovica 18:13: „Koji odgovara pre negoli čuje, ludost čini i zabunu na se vuče.“ Koliko je bolje nepristrano pokazivati hrišćansku ljubav prema svima koji su bolesni! Nikada nećemo zažaliti što smo pokazivali takvu ljubav, šta god da medicina otkrije u budućnosti.

Pokazivati ljubav nalik Hristovoj

Hrišćanska ljubav je poput dijamanta s prelepim fasetama koje odgovaraju svakoj prilici ili potrebi. Kada neki prijatelj ima MCS, naša hrišćanska ljubav  treba da zasija s puno saosećanja, omogućujući nam da se stavimo u situaciju obolele osobe. Osim toga, ljubav „ne traži sopstvene koristi“ — ili bolje rečeno, sopstvena prava. Ona na prvo mesto stavlja dobrobit drugih. Ona nam pomaže da budemo ’dugotrpljivi, da sve podnosimo, sve verujemo i da sve trpimo‘. Takva ljubav „nikad ne zataji“ (1. Korinćanima 13:4-8).

Meri nema MCS, ali neki njeni prijatelji boluju od toga. „Ako mene pitate, ja volim parfeme“, piše Meri, „ali radije ih ne koristim kada posećujem one koji boluju od MCS-a.“ U svom stilu, oponašajući  Isusa, Meri govori: „Hoću da pomognem“ (Marko 1:41). Trevor je još u detinjstvu dobio MCS. Njegova majka kaže: „Ljudi s kojima sam radila trudili su se i pokazivali su obzir prema mom sinu.“ Džoj, Jehovina svedokinja koja živi u Australiji i teško je obolela od MCS-a, kaže da je hrabre prijatelji i rođaci koji je redovno posećuju i pokazuju razumevanje za njene probleme.

S druge strane, ljudi sa MCS-om treba da se trude da budu strpljivi prema onima koji su u njihovoj blizini naparfemisani. Ernest, citiran u prethodnom članku, rekao je za Probudite se!: „Naša bolest je breme koje moramo nositi. I drugi ljudi imaju probleme, zato cenimo kada nam pomažu oko naših problema.“ Da, poziv na saradnju, a ne prisiljavanje, uvek je najbolji način. „Kada me neko naparfemisan ili namirisan kolonjskom vodom upita zašto izgledam tako loše, ja mu kažem da ’imam probleme s mirisima i izgleda da će mi se stanje večeras pogoršati‘“, kaže Lorejn. „Za razborite ljude to je često dovoljno.“ Naravno, to ne znači da ako bolujete od MCS-a ne možete ljubazno podsetiti prijatelje da vam je potrebna njihova pomoć.

Gledajući pozitivnu stranu svega, ranije citirana Pem piše: „Sve što sada podnosimo samo je privremeno.“ Zašto je Pem rekla „samo je privremeno“? Zato što ima na Bibliji temeljenu nadu da će uskoro Božje Kraljevstvo očistiti Zemlju od svih patnji. Ono će iskoreniti čak i smrt — nešto s čim se i najzdraviji ljudi moraju na kraju suočiti (Danilo 2:44; Otkrivenje 21:3, 4).

U međuvremenu, svi oni koji moraju da trpe neku bolest za koju trenutno ne postoji lek, mogu da se raduju vremenu kad pod vladavinom Božjeg Kraljevstva „niko od stanovnika neće reći: bolestan sam“ (Isaija 33:24, DK). Dok istrajavamo uprkos svim kušnjama koje nas snalaze u ovom sadašnjem sistemu stvari, težimo svi ka tome da budemo poput Isusa i da se usredsredimo na nagradu koja je postavljena pred nas (Jevrejima 12:2; Jakov 1:2-4).

[Okvir/Slika na 9. strani]

Uzajamno pokazivati ljubav

Ako neki vaš prijatelj ili rođak ima mnogostruku osetljivost na hemikalije (MCS) ili ako je vi imate, sledeća biblijska načela mogu biti od pomoći:

„Sve, dakle, što želite da ljudi čine vama, tako činite i vi njima“ (Matej 7:12).

„Voli svog bližnjeg kao samoga sebe“ (Matej 22:39).

„Pazimo jedni na druge podstičući se na ljubav i dobra dela, ne ostavljajući svoje sastanke, kao što neki imaju običaj, već ohrabrujući jedni druge, i to tim više što vidite da se približava dan“ (Jevrejima 10:24, 25). Svima nam je potrebno duhovno ohrabrenje, pogotovo kada smo bolesni. Pohvalno je što se mnogi hrišćani oboleli od MCS-a trude da prisustvuju hrišćanskim sastancima; drugi kod kojih je bolest uznapredovala ponekad prate sastanak pomoću telefonske veze. U drugim slučajevima u Dvoranama Kraljevstva obezbeđene su prostorije bez ikakvih mirisa za ljude obolele od MCS-a. Ali to možda nije uvek moguće ili praktično.

„Ne zaboravljajte činiti dobro... jer se takvim žrtvama ugađa Bogu“ (Jevrejima 13:16). Zapazite da činiti dobro, često zahteva lično žrtvovanje. Da li ste spremni da se žrtvujete kako biste pomogli nekome sa MCS-om? S druge strane, ljudi sa MCS-om treba da budu razumni u tome koliko očekuju od drugih. Na primer, hrišćanske starešine ne mogu donositi neke zakone kada se radi o korišćenju parfema i kolonjskih voda, niti uvek davati obaveštenja o tome. Osim toga, na skupštinske sastanke dolaze novozainteresovane osobe i posetioci koji su namirisani — a mi im izražavamo dobrodošlicu. Sigurno ne bismo želeli da ih uznemiravamo ili doprinesemo tome da se osećaju nelagodno zbog toga što su namirisani.

„Traži mir i teži za njim“ (1. Petrova 3:11). Očigledno, zdravstvena pitanja ne oduzimaju hrišćanima mir. „Ali mudrost odozgo je... miroljubiva, razumna... puna milosrđa“, kaže Jakov 3:17. Miroljubive osobe, bilo da imaju MCS ili ne, neće odlaziti u krajnosti niti će biti previše zahtevne kada je reč o korišćenju ili o nekorišćenju hemikalija. Slično tome, razumne osobe koje su ’pune milosrđa‘ takođe će izbegavati insistiranje na svojim pravima da se namirišu ako shvataju da to može da utiče na zdravlje neke druge osobe. Na ovaj način oni pokazuju da žude za „mirnim uslovima“ i da „tvore mir“ (Jakov 3:18).

S druge strane, krut, nerazuman stav, bilo od strane obolelog od MCS-a ili neke druge osobe, služi poput klina koji rastavlja ljude. Takav stav nikome ne koristi i može čak nauditi dobrom odnosu s Bogom (1. Jovanova 4:20).

Naravno, hrišćani imaju veliko blago — Jehovin sveti duh. Dok se redovno mole Jehovi za njegov duh oni razvijaju divne plodove tog duha, naročito ljubav — „savršenu vezu jedinstva“ (Kološanima 3:14). Istovremeno, oni strpljivo dozvoljavaju da taj duh i u drugima gaji osobine nalik Hristovim (Galatima 5:22, 23).

[Slika na 10. strani]

Ljudima sa MCS-om potrebni su prijatelji isto koliko i drugima