Čuda i misterije dubina

ZATVORENI u svojoj maloj podmornici zvanoj Alvin, dvojica naučnika i njihov pilot spuštaju se u Tihi okean blizu obala Ekvadora. Njihovo odredište? Mesto zvano Galapagoski rased. Opremljen reflektorima, kamerom i brojnim naučnim instrumentima, Alvin je zaronio u 2 800 metara dubok vodeni prostor, u svet večne tame gde čovek još nikada nije zavirio.

Da li ste se ikada pitali šta leži sakriveno u planinama, klisurama i rasedima mračnih okeanskih dubina? Ako jeste, tada ćete uživati čitajući o otkrićima s kojima se započelo 1977. s maločas spomenutim Alvinovim pionirskim poduhvatima u ronjenju. Ono što je posada videla možda će vas iznenaditi; čak i veoma školovanim naučnicima to je ličilo na otkrivanje života na nekoj drugoj planeti.

Cilj Alvinove misije bio je pronalaženje hidrotermalnih izvora — podvodnih gejzira koji izbacuju u okean mlazeve vrele vode. Galapagoski rased je bio mesto koje obećava jer je deo podvodnog, izrazito vulkanskog raseda koji je omeđen jednim kompleksnim planinskim vencem zvanim Srednjookeanski grebenski niz, koji opasuje celu planetu. Preko 65 000 kilometara dugačak, ovaj kolosalni niz protkiva čitavu planetu poput šavova na teniskoj lopti. Kada bi nestalo okeana, to bi „sigurno [bilo] nešto najupadljivije na licu cele planete, što bi se prostiralo na površini većoj od svih većih kopnenih planinskih nizova zajedno“, piše Jon Erikson u svojoj knjizi Marine Geology.

Naročito značajna karakteristika Srednjookeanskog grebenskog niza jeste da je to u stvari dvostruki niz — dva planinska niza koja se pružaju paralelno jedan uz drugi i izdižu se 3 000 metara iznad okeanskog dna. Između ova dva planinska lanca nalaze se najveći ponori na Zemlji — klisure do 20 kilometara široke i 6 kilometara duboke — četiri puta dublje od Velikog kanjona u Severnoj Americi! Na dnu ovih ponora nalaze se izrazito vulkanska područja. Kada su naučnici prvi put proučavali atlantski deo ovog grebenskog niza, koji se zove Srednjoatlantski greben, njihovi instrumenti su otkrili tako snažnu vulkansku aktivnost „da je izgledalo kao da izlazi utroba Zemlje“, kaže Erikson.

 Nakon 90-minutnog poniranja, Alvin se horizontalno kretao tik uz morsko dno, a posada je uključila reflektore. Razumljivo je zašto su naučnici pomislili da su na nekoj drugoj planeti. Njihovi reflektori su otkrili nekoliko svetlucavih toplovodnih ventila na morskom dnu gde je temperatura vode obično blizu tačke smrzavanja. Blizu ovih ventila, pojavilo se nešto još čudnije — čitave zajednice do tada nepoznatih živih stvorenja. Dve godine kasnije, u Istočnotihookenaskom grebenu blizu Meksika, naučnici su sa Alvinom otkrili pregrejane ventile koje zovu odžaci. Priličan broj tih ventila formirao je sablasne odžake od kojih su neki bili 6 metara visoki. Ovde su se mogle videti mnoge životinje koje su viđene i u Galapagoskom rasedu. U narednom članku osmotrićemo pobliže ove zadivljujuće oblike života kao i svet zapanjujućih krajnosti koji im pruža dom.

[Izvor slike na 3. strani]

NASLOVNA STRANA i 3. strana: OAR/National Undersea Research Program