Eukaliptusi — koliko su korisni?

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ AUSTRALIJE

NEKI su džinovski — preko 90 metara visoki — i spadaju u rang najviših na svetu. Drugi su mali i vijugavi i prianjaju uz sasušenu zemlju. Njihovi listovi su čudesno delo dizajna, a cvetovi užitak za oči. Na ovaj ili onaj način verovatno ste i sami koristili nešto od ovog drveća.

Neki od njih imaju otmena imena kao što su alpski jasen i tasmanijski hrast, ali je većina jednostavno poznata kao obično gumino drvo. Mada, striktno govoreći, prava guma je supstanca načinjena od ugljenih hidrata, rastvorljiva u vodi, a eukaliptusi je ne stvaraju. Tako je ime gumino drvo zapravo netačno. Ovo drveće se tačnije označava kao rod Eucalyptus, i postoji preko 600 članova u ovoj porodici koja raste u Australiji.

Eukaliptusi uspevaju na tropskoj vrućini australijske Severne Teritorije, kao i u suvim ravnicama divljine. Ali, oni bujaju i na antarktičkim vetrovima u južnoj Tasmaniji, i pod maglovitim uslovima kod priobalnih planinskih venaca. Toliko ih ima da se jedan naučnik i zoolog iz 19. veka žalio: „Nema šanse da se na vidiku nazre nešto drugo osim ovog beskrajnog guminog drveća: kilometrima nema ni najmanje, ni bilo kakve, razlike u lišću.“

Nakon priliva evropskih doseljenika u Australiju u 19. veku, eukaliptusi su pretrpeli velike gubitke. Prema proceni, oko 300 000 kvadratnih kilometara ovog drveća je bilo iščupano iz korena, jer su ga smatrali za prepreku u napredovanju. Međutim, nije svako pokazao takav nedovoljan obzir prema ovom dragocenom bogatstvu. Tokom 19. veka porodica eukaliptusa počela je da osvaja svet.

Car i doktor

Tokom 1880-ih caru Meneliku II iz Abisinije, koja se danas zove Etiopija, bilo je potrebno drveće koje bi pravilo hlad i koje bi bilo siguran izvor ogreva za njegov sušan novi glavni grad Adis Abebu. U Africi se nije našlo nijedno domaće drvo koje bi bilo pogodno za ovo obešumljeno područje. Zato su carevi stručnjaci gledali da na nekom drugom mestu pronađu drvo koje uspeva pod vrelinom sunca jakom kao što je njihova. „Adis Abeba“ znači „novi cvet“ i moguće je da je ovo ime dato u čast eukaliptusa, korisne uvozne robe koja je počela da igra bitnu ulogu u etiopskoj privredi.

Drugi čovek koji je doprineo savremenoj migraciji eukaliptusa je dr Edmundo Navaro de Andrade. Odlučan da obnovi brazilsku šumu koja je velikom brzinom nestajala, godine 1910. počeo je da iz Australije uvozi eukaliptuse. On je zaslužan za sađenje 38 miliona eukaliptusa. Danas se u Brazilu uzgaja više od dve milijarde eukaliptusa.

Van Australije, Brazil, pored svoje domaće kišne šume, ima najviše eukaliptusa. Koristi koje je brazilska  ekonomija imala bile su tolike da je dr Navaro nagrađen posebnom medaljom za istaknute zasluge, jer je svoju zemlju upoznao sa ovim dragocenim izvorom.

Drvo života

Neki eukaliptusi, kao što su meliji, maksimalno iskorišćavaju suvu i ispucalu zemlju tako što u svom korenju čuvaju velike količine vode. Australijski Aboridžini i davnašnji naučnici preživljavali su u suvoj divljini tako što su iskorišćavali ove podzemne sudove s vodom. Iskopavali su dugačko površinsko korenje, a zatim ga sekli na manje komade. Kada se u jedan kraj komada uduvava vazduh, onda se iz njega potera žutomrki sok. Iako ne spada među najprijatnija pića, procenjuje se da se iz korena dugog 9 metara može istisnuti 1,5 litara ove životospasavajuće tečnosti.

Drugi članovi ove porodice uspevaju u močvarnim uslovima, pohlepno upijajući vodu iz natopljene zemlje. Ovaj dar su iskoristili Italijani, koji su ove eukaliptuse što uživaju u močvarama upotrebili da uz pomoć njih isuše nekada komarcima preplavljeni predeo Pontinskih močvara. Ovo područje je sada pretvoreno u korisnu obradivu zemlju.

Više od 50 zemalja širom Afrike, Amerika, Azije i Evrope prihvatilo je eukaliptuse zbog njihove komercijalne i estetske vrednosti. Stolari hvale njihova debla jarkocrvene boje i boje ćilibara. Jedan izvor kaže: „Eukaliptus je najteže, najtvrđe i najizdržljivije drvo koje znamo. Kvalitet stabla udružen s brzom stopom rasta... čini ovu vrstu najdragocenijim izvorom tvrdog drveta na svetu.“

Razne vodootporne vrste ovog drveća koriste se u izgradnji brodova, molova, telefonskih stubova, ograda i za popločavanje. Pored toga, prelepi cvetovi vrste eukaliptusa poznatih kao „žuta kutija“ i „metalna kora“ proizvode slatki nektar koji pčele pretvaraju u naročito ukusan med. Nedavnih godina je 4,5 miliona  tona iverja eukaliptusa izvezeno iz Australije, zbog čega je godišnji dohodak bio 250 miliona dolara.

Kino, ulje i tanin

Crvena kao krv, gumasta supstanca zvana kino curi iz kore i stabla eukaliptusa. Neke vrste kina se koriste da zaštite drvo od drvotočaca. Kino se takođe koristi u proizvodnji leka koji pomaže u zaustavljanju krvarenja. Kora drugih vrsta sadrži tanin, koji se koristi za štavljenje kože i farbanje tkanina.

Listovi su čudo dizajna i rezervoari dragocenog ulja. Oni klonulo vise poput otromboljenih prstiju na mlitavoj ruci, s vrhovima usmerenim ka korenu drveta. Zbog ovakvog oblika lišće služi kao ogromni levak. Dragocena vlaga se hvata na površini lišća, a zatim kaplje s njegovih kožastih vrhova na korenje koje je čeka.

Ulje eukaliptusa koje ima jaku, osvežavajuću aromu ekstrahuje se iz lista putem parenja i destilacijom. Ono se dosta koristi, na primer za parfeme, sapune, lekove, poslastice i sredstva za čišćenje. U svojoj prirodnoj sredini ulje isparava s lista i ispunjava vazduh majušnim kapima kroz koje se prelama sunčeva svetlost, što šumi eukaliptusa daje karakterističnu plavičastu nijansu. Plave planine, na krajnjem zapadnom delu Sidneja, dobile su ovo neobično ime zbog ovog fenomena.

Dom za probirljivce u jelu

Najpoznatiji stanovnik šume eukaliptusa je ljupko krznato klupko poznato kao koala. Ovaj probirljivi biljojed voli da ima za ručak vrhove lišća sa otprilike 12 vrsta eukaliptusa. Isključivo ovakva ishrana bi za mnoge životinje bila fatalna, ali za koalu nije. Zašto?

Zato što koala ima posebno oblikovan sistem za varenje koji uključuje slepo crevo dugo od 1 do 2 metra. Poređenja radi, slepo crevo kod čoveka je dugo samo od 8 do 15 centimetara. Jedinstveno slepo crevo omogućuje ovoj maloj životinji da iz ovog jelovnika izvuče sve neophodne proteine, ugljene hidrate i masti.

Manje poznati australijski stanovnik koji s koalom deli striktnu ishranu od eukaliptusovog lišća jeste najveći falanger. Ovaj krzneni torbar je veličine domaće mačke. On ima kudrav rep dug oko 40 centimetara i resice kože koje se šire između prednjih i zadnjih šapa. Koristeći ova mesnata krila, falanger će skočiti s grane, jedriti do 100 metara, napraviti zaokret od 90 stepeni u letu i zatim se bezbedno uhvatiti za sledeću granu.

Požari i obnova

Šumski požari, poznati u Australiji, pretnja su šumama eukaliptusa. Ipak, drveće je stvoreno tako da ih preživi. Kako to?

Pa, sakriveni odmah ispod kore drveta i u stablu i u granama, uspavani su pupoljci lišća. Kada zbog vatre drvo ostane bez kore i lišća, ovi pupoljci jurnu u život. Oni obuku garavo stablo drveta u ogrtač od svežeg zelenog lišća. Kao rezultat toga, matično drvo preživi. Štaviše, seme drveta često leži uspavano na zemlji čekajući priliku da proklija, čime nastaje još jedna biljka.

Drvo koje treba ceniti

Da li ste ublažili bol u grlu lekom dobijenim od eukaliptusa ili ste uživali u slatku napravljenom od eukaliptusovog meda? Da li ste putovali brodićem napravljenim od stabala ovog drveća ili ste nekada bili u kući od eukaliptusovog drveta ili ste ga možda koristili za grejanje? Postoje velike šanse da ste na neki način imali koristi od ovog izvanrednog drveta. Onda, kad sledeći put vidite krznatu koalu — ili joj se divite na nekoj slici — neka vas to podseti na čudo dizajna, drvo koje koala zove svojim domom.

Zaista, eukaliptus je žilavo, višenamensko drvo.

[Slika na stranama 16, 17]

 Eukaliptusi spadaju u rang najvišeg drveća na svetu

[Slika na 17. strani]

Pčele koriste eukaliptusov nektar za pravljenje izvrsnog meda

[Slike na 18. strani]

Eukaliptus je „najteže, najtvrđe i najizdržljivije drvo koje znamo“

[Slike na 18. strani]

Koala (levo) i veliki falanger (iznad) hrane se eukaliptusovim lišćem

[Izvor]

© Alan Root/Okapia/PR

[Izvor slike na 16. strani]

Geoff Law/The Wilderness Society

[Izvor slike na 17. strani]

Courtesy of the Mount Annan Botanic Gardens