Ruke spremne da pomognu nalaze se posvuda

BAKSTER, jedan petnaestogodišnji srednjoškolac, na zanimljiv način provodi subotnje popodne. On posećuje jednu grupu starijih u staračkom domu, svira im i oni zajedno pevaju. „On im donosi smeh, zabavu i životnu radost“, kaže Baksterov učitelj. Sedamdesetosmogodišnja Lusil ukazuje jedno slično dobročinstvo. Ona raznosi hranu onima u oskudici i posećuje usamljene pacijente u bolnicama. Jedna prijateljica kaže za nju: „Ako negde treba pomoć koju ona može da pruži, ona će biti tamo.“

Definisanje volonterskog rada

Ovaj životni moto — ’budi tamo gde je pomoć potrebna‘ — dele milioni ljudi širom sveta. Oni spremno pružaju ruke na gradilištima i u kancelarijama, po fabrikama, staračkim domovima, domovima za negu neizlečivih bolesnika, izbegličkim logorima, centrima za beskućnike, vatrogasnim domovima, centrima za pomoć, ustanovama za zbrinjavanje životinja i drugo. Praktično su svuda! Oni koriste svoje veštine koje idu od pomaganja drugima da izgrade kuću do prikupljanja novca, i od pružanja nežnosti napuštenim bebama do umirivanja bolesnika na samrtničkoj postelji. To su volonteri — ljudi koji ulepšavaju život onima kojima je pomoć potrebna.

Volonterski rad se opisuje kao „plemenita misao pretočena u delo“. Ona podrazumeva predanost nekoj stvari, samopožrtvovani duh, besplatan rad i ispoljavanje altruizma. „Volonterska služba“, kažu dvoje dugogodišnjih volontera jeste „davanje sebe: svog vremena, ruku i nogu, svojih ideja i mogućnosti da pomognemo drugome, svojih veština u rešavanju problema, svog stručnog znanja.“ Zanimljivo je što takvo davanje koristi  i samim volonterima. (Vidite okvir „Volonteri takođe imaju koristi“.)

Veće cifre — ali i veće potrebe

Procenjuje se da u Sjedinjenim Državama volonterski rad obavlja oko 100 miliona ljudi — i njihov broj raste. „Naša organizacija nastavlja da raste strahovitom brzinom“, rekla je nedavno za Probudite se! Ketlin Bejrens, izvršni direktor organizacije volontera „Njujorška briga“. „Našem programu se samo lane pridružilo više od 5 000 novih volontera.“ I u Evropi se zapaža sličan porast volonterskih grupa. Primera radi, broj volontera u Francuskoj je u zadnje dve decenije rastao 6 posto godišnje. Međutim, potreba za volonterima ne opada. Umesto toga, jedna agencija Ujedinjenih nacija ’Volonteri‘, navodi da je globalno gledano „potreba za volonterskim radom danas veća nego ikad“. Jedan kustos muzeja kaže: „Volonteri su naša žila kucavica.“

Međutim, postoji jedan paradoks. Iako mnogi direktori, menadžeri i rukovodioci  koji rade s volonterima osećaju da su volonteri „zlata vredni“, ipak mnogo rada koji obave volonteri prođe nezapaženo. Da bi se ova situacija počela menjati, Ujedinjene nacije su odlučile da u 2001. godini skrenu pažnju na volontere. Okvir „Međunarodna godina volontera“ opisuje neke ciljeve koje se UN nada da će ostvariti.

U međuvremenu, i u samom svetu volontera dešavaju se promene koje predstavljaju izazov i za volontere i za one koji vode njihovu delatnost. Pa i pored toga, još uvek ima mnogo onih koji su spremni da nam poboljšaju život. Šta ih pokreće da to čine? Šta postižu? I kako mogu da utiču i na vaš život?

[Okvir/Slika na 4. strani]

Volonteri takođe imaju koristi

„Trud oko drugih pruža mi dublju i vredniju nagradu u kojoj više uživam nego da sam svu svoju pažnju koncentrisao samo na poslovnu karijeru“, kaže Majkl, koji volontira po nekoliko sati. Majkl nije usamljen slučaj. Šeron Kejpleng-Alakiđa, izvršni direktor ’Volontera‘ pri Ujedinjenim nacijama, kaže: „Širom sveta ljudi koji... obavljaju volonterske poslove u potpunosti shvataju koliko im to iskustvo mnogo pruža.“ Dr Daglas M. Loson, stručnjak na polju volonterskog rada, potvrđuje da su istraživači utvrdili da se „često tokom samo nekoliko sati volonterskog rada ukupno fiziološko stanje i psihološka dobrobit toliko poboljšavaju da je volonterski rad dobio naziv ’volonterski zanos‘“. I taj „volonterski zanos“ nije neko prolazno osećanje. Istraživači na Univerzitetu Kornel u Sjedinjenim Državama proučavali su jednu grupu ljudi više od 30 godina i utvrdili da su „oni koji su volontirali bili srećniji i zdraviji od onih koji nisu volontirali“. Zanimljivo, i Biblija kaže: „Više ima sreće u davanju, nego u primanju“ (Dela apostolska 20:35; Poslovice 11:25).

[Okvir/Slika na 5. strani]

Međunarodna godina volontera

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 20. novembra 1997, proglasila 2001. godinu „Međunarodnom godinom volontera“ (MGV 2001). UN su postavile četiri cilja koja treba da se postignu tokom te godine.

Veće priznanje Vlade se podstiču da priznaju važnost volontera tako što će razmatrati i registrovati njihova dostignuća i nagrađivati izuzetne volonterske aktivnosti.

Veće olakšice Zemlje se podstiču da pospešuju volonterstvo tako što recimo prihvataju volontersku službu u zamenu za vojnu službu ili što pružaju neke poreske olakšice.

Informisanost Mediji su pozvani da doprinesu popularizovanju dobrih priča o volonterskom radu. Na taj način bi se projekti mogli reprodukovati, te tako „nema potrebe da svaka lokalna zajednica ponovo smišlja sve iz početka“.

Promovisanje Volonterske organizacije se podstiču da organizuju izložbe kako bi se javnost informisala o koristima koje društvo žanje od volonterskog rada.

UN se nadaju da će MGV 2001. dovesti do više zahteva za službom koju obavljaju volonteri, do više ponuda od strane ljudi koji obavljaju volonterske usluge i do više fondova i sredstava za organizacije volontera koje bi se pozabavile sve većim društvenim potrebama. Ukupno su se 123 vlade udružile kao pokrovitelji ciljeva ove rezolucije UN.