Epidemija mržnje u svetskim razmerama

ČUDOVIŠTE je na slobodi — čudovište zvano mržnja. Veoma se osililo i tumara po celoj zemlji.

Jedna oblast na Balkanu je još uvek u grču zbog nedavne akcije etničkog čišćenja. Vekovima staro neprijateljstvo dovelo je do masovnog pokolja, silovanja, proterivanja, paljenja i pljačkanja kuća i sela, uništavanja useva i stoke, gladi i umiranja od gladi. Još uvek ima jako mnogo kopnenih mina.

U Istočnom Timoru u jugoistočnoj Aziji, 700 000 preplašenih osoba moralo je da pobegne pred užasom ubijanja, batinanja, pucanja nasumce i besomučnog proterivanja. Ostavili su svoj zavičaj koji su opustošili pljačkaški nastrojeni paravojni odredi. „Osećam se kao gonjena životinja“, jadikovala je jedna žrtva.

U Moskvi je eksplozija ogromne terorističke bombe uništila jednu stambenu zgradu. Eksplozija je raznela tela 94 nedužnih ljudi — među kojima je bilo i dece. Preko 150 je povređeno. Posle užasa poput ovih, ljudi se pitaju ko je sledeći?

U Los Anđelesu u Kaliforniji, jedan rasista je pucao na grupu predškolske dece jevrejskog porekla i kasnije upucao jednog poštara Filipinca.

Mržnja se s pravom može nazvati epidemijom svetskih razmera. Skoro svakog dana vesti otkrivaju šta se događa kad rasna, etnička ili verska netrpeljivost ukrsti ruke s bezakonjem. Vidimo kako se raspadaju države, zajednice, porodice. Vidimo zemlje uvučene u opšti genocid. Vidimo neizrecivo nehumano postupanje samo zato što su neki „drugačiji“.

Ukoliko želimo da se čudovište zvano mržnja uhvati i stavi pod ključ, moramo najpre razumeti koren ovakvog mržnjom okarakterisanog nasilja. Da li je mržnja u ljudskim genima? Ili se ona uči? Da li je moguće prekinuti lanac mržnje?

[Izvor slike na 3. strani]

Kemal Jufri/Sipa Press