Meteori — velelepni kameni stubovi

’Ništa nije čudesnije i lepše od ovog romantičnog kraja koji se razlikuje od svega što sam dosad video. U svim drugim planinskim predelima gde sam bio, ne postoji ništa ni nalik ovim čudesnim vrhovima‘ (Robert Kerzon, putnik iz Engleske, 1849.)

POTPUNO smo nespremni za čudesni spektakl koji se pomalja dok se približavamo gradu Kalambaki i obližnjem selu Kastraki u dolini Tesalije u Grčkoj. Tu se nalazi kamena „šuma“ od preko 20 ogromnih kamenih stubova — džungla razdvojenih strmih stena koje se pružaju stotine metara uvis. Njihovi vrhovi su krunisani manastirima s drvenim kolonadama i krovom s karnizom.

Reč je o grčkim Meteorima, mešavini jedinstvenih prirodnih stena i neverovatnih čovekovih napora. „Meteori“ — čiji naziv potiče od grčke reči koja znači „izdignuti iznad zemlje“ — obuhvata ovu grupu zabačenih kamenih stubova i više od 30 manastira sagrađenih na njima. Prosečna visina ovih stena je 300 metara, a najviša je visoka oko 550 metara.

Kako se približavamo tako se i konture velelepnih stena produžuju. Krajolik ovog čudnovatog sveta stalno se menja dok sunce baca različite senke kroz ove stene. Zimi ove ogromne stene stoje gordo i crne se na belom snežnom ćilimu.

Kako su nastali

Postoje mnoga nagađanja o tome kako su nastale stene na Meteorima. Mnogi veruju da je milione godina ranije ova dolina na kojoj se uzdižu Meteori bila potopljena velikim jezerom okruženim kopnom. Prema jednoj teoriji, enormno geološko izdizanje tla dovelo je na neki način do izdizanja ovih stena. Časopis Experiment objašnjava da neki geolozi veruju „da su te stene dobile ovaj oblik koji danas imaju negde između 2000. i 1000. godine pre n. e.“.

 Na početku citirani Robert Kerzon je o Meteorima napisao: „Završetak gorskog lanca je izgleda prekinut zbog nekog zemljotresa ili je zbrisan u Potopu, ostavljajući samo jedan niz... visokih, tankih, glatkih stena oštrih poput igala.“ Zanimljivo je što drevna grčka mitologija takođe govori da su ove planinske formacije u Tesaliji nastale u potopu koji su izazvali bogovi (Postanje 6:1–8:22).

Manastiri u vazduhu

Bez obzira koje im je geološko objašnjenje, Meteori počinju da privlače pažnju od devetog veka n. e. Savremeni planinari, koji s posebnom planinarskom opremom planinare na Meteorima, možda najbolje shvataju koliki su podvig učinili rani religiozni pustinjaci koji su živeli u pećinama i pukotinama po stenama. Još uvek je znak pitanja kako su na ovim praktično nepristupačnim stenama sagrađeni manastiri.

Kako su se oni iz ranijeg vremena penjali do tih manastira i spuštali? Knjiga Meteora — The Rock Monasteries of Thessaly navodi: ’Možda su se uspinjali uz drvene merdevine koje su se spuštale s litica ili su bili podizani u mreži koja se iz manastira spuštala na čekrk. Bilo kako bilo, posetilac je morao verovati monasima i njihovoj nesigurnoj tehnici.‘ Kad je upitan koliko često se uže koje drži mrežu menja, bivši iguman je kako kažu rekao: ’Samo kada pukne.‘ Tek su 1925. na stenama isklesane stepenice kako bi se olakšao prilaz.

Prvi religiozni pustinjaci koji su se popeli na ove kamene stubove bili su  Varnavas, negde između 950. i 965. n. e, i Adronikos s Krita, 1020. Zatim su došli i ostali monasi iz celog vizantijskog sveta, povećavajući broj manastirskih kuća na vrhovima stena do 33. Te zajednice su do 16. i 17. veka imale najveći uticaj, a od tada njihov uticaj stalno slabi.

„Vidite nas sada!“, uzviknuo je iguman jednog manastira. „Ah, mladi više nisu zainteresovani!“ Zaista, otvoreno je samo šest manastira, od kojih su dva nastanjena monahinjama. Napuštena manastirska zdanja mogu se naći na mnogim stenama na Meteorima.

Bogata kulturna prezentacija

Danas ovi manastiri na stenama predstavljaju jednu od najzanimljivijih tačaka kulturne karte Grčke. Prema Organizaciji ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu, oni predstavljaju jedinstveni kovčeg s blagom kulturnog nasleđa. Grčka se odnedavno zauzela za očuvanje kulturnog bogatstva Meteora. Otvorena su obnovljena zdanja i muzeji za turiste. Šta se u njima nalazi?

Pored ikona, crkvenih odora i svezaka s notama, tu su i retki istorijski manuskripti Biblije. Među njima je i pergament Kodeks 591 koji datira iz perioda između 861. i 862. n. e., u kom su i diskusije tumačenja biblijske knjige Mateja.

Snažne prirodne sile zaista su obrazovale jedinstveni spektakl. Ako ikad odete u Grčku, zašto u svoju maršrutu ne uključite i Meteore? I obavezno ponesite dovoljno filmova jer ćete često želeti da upotrebite foto-aparat. (Priloženo)

[Slike na 16. strani]

Manastir Sv. Nikole Anapausasa

Manastir Rusanou

[Izvor]

M. Thonig/H. Armstrong Roberts

[Slike na 17. strani]

Manastir Svete trojice

Manastir Velikog Meteorona

[Izvor]

R. Kord/H. Armstrong Roberts

[Izvor slike na 15. strani]

Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Izvor slike na 16. strani]

Pozadina: Y. Yannelos/Greek National Tourist Organization