Raznobojni kermodi

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ KANADE

„Oni stoje na zadnjim nogama, sede na stražnjici... čak i hrču dok spavaju... Inteligentni su, radoznali, brzo uče, dobro se prilagođavaju i izgleda da prolaze kroz ista raspoloženja kao i mi.“

BIOLOG Vejn Makrori koji se bavi proučavanjem divljih životinja, rekao je to o jednoj od najređih vrsta medveda na svetu — crno-belom medvedu severozapadne kanadske obale. Ovog medveda je 1900. godine svetu nauke prvi put predstavio Vilijam Hornadej,  član Zoološkog društva u Njujorku. On je popisivao u katalog medveđa krzna iz Viktorije u Britanskoj Kolumbiji i naišao je na jedno neuobičajeno krzno. Bilo je krem boje sa svetlozlatnim tonovima i sličnog oblika kao krzno mrkog medveda.

Zaintrigiran onim što je otkrio, Hornadej je pozvao Fransisa Kermoda, direktora Pokrajinskog muzeja u Britanskoj Kolumbiji, da mu pomogne u prikupljanju daljnih informacija o, kako je on mislio, novoj vrsti medveda. Godine 1905. u znak priznanja za Kermodov trud u pribavljanju uzoraka i podataka, Hornadej je ovog medveda nazvao Ursus kermodei — Kermodov medved.

Kermodi su pripadnici porodice mrkih medveda, premda nisu uvek te boje na koju ukazuje njihovo ime. Indijanci koji govore jezik čimšian i žive u zemlji kermodija, ovog medveda zovu motčkmo, to jest beli medved. Takođe su viđeni narandžasti, kestenjastocrveni, zlatnožuti, svetložuti, plavosivi i čak prošarani crno-braon-beli medvedi.

Biolozi još uvek ne znaju zašto postoje beli kermodi. Jedna pretpostavka je da je za tu posebnu boju odgovorna neka slučajna genetska mutacija. Zapravo, primećeno je da je tek svaki deseti kermod bele boje. Kermodi s kanadske severozapadne pacifičke obale svakako su jedinstveni i zaslužuju više od letimičnog osmatranja.

Poseta području kermoda

Kermodi se mogu videti u oblasti od približno 75 000 kvadratnih kilometara duž severne obale Britanske Kolumbije. Ako putujete otprilike 600 kilometara severozapadno od Vankuvera dolazite do ostrva Princes Rojal i do Daglasovog moreuza, blizu Kitimata. Oko 150 kilometara severoistočno prema unutrašnjosti zemlje, duž reke Skine, nalazi se jedna zajednica drvoseča zvana Teres. Ova regija je samo srce zemlje kermoda. Opisuje se kao najnetaknutija i najbogatija divljina zapadne Kanade.

Ukoliko želite da bar načas vidite ovu belu skitnicu potreban vam je iskusan vodič kroz divljinu koji poznaje ponašanje kermoda. Najbolje vreme za posmatranje je u oktobru, kada reke Britanske Kolumbije vrve od hiljada lososa koji se mreste. Tokom ovog događaja koji se odvija samo jednom godišnje, kermodi se spuštaju s brdovitih predela da bi se gostili na gozbi od lososa. Opisujući medveđi ritual jedenja na ovoj gozbi, jedan očevidac je rekao: „Nakon što izaberu lososa kojeg žele, stavljaju mu šapu na glavu, zatim mu skidaju kožu od škrga pa nadole, otkrivajući meso kojim će se gostiti.“

Kako izgledaju

Kermodi mogu izgledati prijateljski, ljupko i nestašno, ali u stvari, i oni kao i svi drugi medvedi mogu biti nepredvidivi i opasni. Navodno imaju slab vid. Njihov mali šiljast nos i duge nozdrve oblikovani su tako da maksimalno izoštre njihovo čulo mirisa. Premda izgledaju trapavo, veoma su brzi. Nekima je na kratke staze izmerena brzina od preko 50 kilometara na sat!

Potpuno odrasla ženka dugačka je od 130 do 190 centimetara, a teška između 50 i 180 kilograma. Mužjaci su veći i katkada premaše 200 kilograma. Kada kermodi stanu na zadnje noge izdignu se od 250 do 275 centimetara. Povrh toga oni su i dobri plivači. U stvari, jedan čuvar lovišta ribe je zapazio jednog kako s obližnjeg ostrva pliva do kopna. Kad se dovezao čamcem blizu medveda bio je iznenađen gledajući ga kako zaranja i pliva pod vodom, izranjajući samo da udahne vazduh.

Susreti s ljudima

Kad medvedi počnu da dovode ljude u vezu s veštačkim izvorima hrane, oni prestaju da budu oprezni prema njima i mogu postati previše agresivni i opasni. Takvi medvedi se često likvidiraju. Zato kada sledeći put u divljini vidite medveda kako moli za hranu, upamtite da ukoliko ga nahranite, ne samo što sebe dovodite u opasnost već možete doprineti i njegovoj preranoj smrti.

Kada razmišljamo o ovom zanimljivom medvedu, ne možemo da ne budemo impresionirani raznolikošću koja postoji u porodici medveda. Kako li su čudesna i prekrasna Božja dela stvaranja! Kakvu samo odgovornost čovek ima da brine o tako divnim stvorenjima!

[Izvor slike na 27. strani]

Howie Garber/www.wanderlustimages.com