Generacija u opasnosti

„Do pre dva meseca sam bio srećan i aktivan. Sada svaki put kad treba nešto da uradim i suviše sam umoran. Osećam se bedno i slabih sam živaca te ne znam kako me iko može podneti. Teško je reći zašto se odjednom osećam tako loše“ (Pol).

„Plačem i osećam jak unutrašnji bol. Kad to ne osećam onda sam iznutra mrtva. Ništa mi ne pričinjava zadovoljstvo. Više ne želim društvo svojih prijatelja. Mnogo spavam. Većinu dana ne mogu da ustanem da idem u školu i pokvarila sam ocene“ (Melani).

POL i Melani nisu usamljeni slučajevi. Studije ukazuju da oko 8 posto populacije adolescenata u Sjedinjenim Državama pati od nekog oblika depresije i da svake godine oko 4 posto zapadne u ozbiljnu depresiju. Ali ovi statistički podaci ne kazuju celu priču, budući da se često postavlja pogrešna dijagnoza ili se depresija u potpunosti previđa. „U stvari“, piše psiholog za adolescente Dejvid G. Fasler, „nakon što sam pregledao istraživanje koje se bavilo decom i tinejdžerima, smatram da će do svog osamnaestog rođendana više nego svako četvrto dete proći kroz neku ozbiljnu depresivnu fazu.“

 Razorne posledice

Depresija razorno deluje na tinejdžere. Zaista, stručnjaci smatraju da ona znatno utiče na poremećaje u ishrani, psihosomatske bolesti, poteškoće u školi i slučajeve zloupotrebe droge i alkohola.

Što je još tragičnije, depresija je vezana i za samoubistvo tinejdžera. Prema američkom Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje, čak 7 posto ozbiljno depresivnih mladih oduzme sebi život. a Međutim, čak ni to ne razotkriva u potpunosti problem, jer se veruje da na svaku mladu osobu koja sebi oduzme život, dolazi mnogo onih koji to pokušaju. Stoga Karnegijevo veće za razvoj adolescenata s dobrim razlogom navodi: „Olako uzimati probleme adolescenata danas, znači izazivati nesreću. Takvo zanemarivanje zaista izlaže opasnosti njihovu generaciju.“

Bezbrižan život?

Nekima je teško da poveruju da tinejdžeri u stvari mogu biti depresivni. ’Oni su samo deca‘, odrasli mogu razmišljati. ’Oni vode bezbrižan život i sigurno nemaju brige kao odrasli.‘ Ali, da li je baš tako? Činjenice govore da se adolescenti suočavaju s mnogo jačim pritiscima nego što to mnogi stariji uviđaju. Dr Danijel Golman navodi: „Od početka [20] veka, širom sveta svaka naredna generacija je u poređenju sa svojim roditeljima u sve većoj opasnosti da će tokom života doživeti neku ozbiljniju depresiju — ne samo tugu, već parališuću ravnodušnost, malodušnost, samosažaljenje i poražavajući očaj. A ti periodi depresije javljaju se u sve ranijem i ranijem uzrastu.“

Pa ipak, mnogi roditelji mogu prigovarati: ’Mi smo uspeli da prođemo adolescentsko doba a da ne budemo depresivni. Zašto je naše dete preplavljeno negativnim osećanjima?‘ Ali odrasli ne treba da upoređuju svoju adolescenciju sa adolescentnim dobom današnjih mladih. Na kraju krajeva, individue se razlikuju u tome kako gledaju na svet oko sebe i kako ga doživljavaju.

Pored toga, današnji tinejdžeri se suočavaju s jednim dodatnim izazovom. „Oni odrastaju u svetu koji se prilično razlikuje od sveta u kom su njihovi roditelji bili mladi“, piše dr Katlin Makoj u svojoj knjizi Understanding Your Teenager’s Depression (Shvatite depresiju svog tinejdžera). Nakon navođenja nekoliko značajnih promena koje su se odigrale u toku zadnjih decenija, dr Makoj zaključuje: „Tinejdžeri danas imaju manje nade i osećaju se manje bezbedno i manje sposobno nego mi generaciju pre njih.“

S obzirom da depresija među tinejdžerima uzima maha, članci koji slede obradiće sledeća tri pitanja:

• Koji su neki simptomi depresije kod tinejdžera?

• Šta prouzrokuje to stanje?

• Kako se može pomoći depresivnim tinejdžerima?

[Fusnota]