Čudesna dagnja otkriva svoje tajne

ŠTA je to što proizvodi vodootporan super lepak, deluje kao usisivač i čak poučava naučnike o popravljanju gena? Neznatni mali ljuskar poznat kao dagnja!

Dagnji ima svuda po svetu. Neke žive u moru. Druge naseljavaju slatkovodne tokove i jezera. Unutar njihove ljušture koja se sastoji od dva kapka leži meko telo obloženo organom nalik koži, takozvanim plaštom. Kao i kod svih mekušaca, plašt pravi ljušturu od kalcijuma i ugljen-dioksida koje izvlači iz svoje hrane i okolne vode. Ukoliko bismo mi ljudi želeli to da postignemo, trebalo bi da pojedemo komade stena, da ih svarimo i onda ih oslobodimo kao montažne delove koji automatski prave zidove i krovove! Ali naučnike ne zadivljuje ljuštura, već dagnjino stopalo.

Dagnjin super lepak

Pokušajte da odvojite dagnju od stene i otkrićete koliko ima neverovatno jak stisak — što joj je neophodno ukoliko želi da odoli oštrom kljunu neke gladne morske ptice ili udaru morskih talasa. Kako uspeva da se tako čvrsto priljubi? Kad izabere mesto gde će podići svoj dom, ona progura svoje stopalo nalik jeziku kroz ljušturu i pritiska čvrstu podlogu. Posebne žlezde luče tečnu smesu proteina u jedno udubljenje koje se proteže celom dužinom stopala. Ta tečnost se brzo stvrdnjava u finu, elastičnu nit dugu oko dva centimetra. Zatim sićušan jastučasti deo na kraju ove niti špricne malo prirodnog lepka, a onda dagnja diže svoje stopalo i prva faza usidravanja je završena. Ove strateški položene niti obrazuju snopove zvane bisusi, koje privezuju dagnju za njen novi dom, i to umnogome slično užadima koja drže neki šator. Za celokupan proces su potrebne samo tri-četiri minute. (Vidite šemu.)

Zamislite veoma jako netoksično lepilo koje je tako viskozno da može dopreti i do najmanjeg kutka i pukotine, koje prianja za svaku površinu, čak i pod vodom. Brodograditelji bi ga rado imali za popravku brodova bez skupog izvlačenja na dok. Autolimari bi voleli jednu zaista vodootpornu boju koja sprečava rđanje. Hirurzi bi cenili neko bezbedno sredstvo za spajanje slomljenih kostiju i zatvaranje rana. Zubari bi njome mogli popuniti zubne šupljine i nadograditi slomljene zube. Izgleda da je lista mogućih primena beskonačna.

Međutim, naučnici ne misle da koriste dagnje za proizvodnju tog super lepka. Bilo bi potrebno oko 10 000 ovih ljuskara da bi se proizveo samo jedan gram ovog lepka. Zato bi sakupljanje dovoljno dagnji da bi se udovoljilo svetskoj potražnji za tim super lepkom zbrisalo sve dagnje, od kojih su mnoge vrste već ugrožene. Umesto toga, američki istraživači su izolovali i klonirali gene pet adhezionih proteina dagnji i blizu su toga da ih masovno proizvedu u laboratorijama tako da bi se isprobale u industriji. Britanski naučnici takođe vrše istraživanja na jednom od tih proteina. Međutim, dagnje su još uvek korak ispred. Samo dagnje instinktivno znaju tačnu mešavinu  proteina potrebnih za svaku vrstu površine. Molekularni biolog Frank Roberto s divljenjem postavlja pitanje: „Kako će to ikada biti moguće ponoviti?“

Usisivač

Dagnje su životinje koje filtriraju hranu iz vode. Većina vrsta dagnji dnevno uvlači nekoliko litara vode u svoje telo i ne izvlači samo hranu i kiseonik već i zagađivače poput štetnih bakterija i otrovnih hemikalija. Zbog ove sposobnosti dagnje su odlični prečistači vode. Takođe zbog toga služe kao pogodni detektori za rano otkrivanje zagađenja vode. Primera radi, stotine dagnji je stavljeno u more oko naftnih polja Ekofisk uz obalu Norveške. Svakih nekoliko meseci, naučnici ih vade i mere nivo zagađenosti u njihovim ljušturama kako bi videli da li hemikalije koje se izbacuju u more škode morskim životinjama. Dagnje i ostrige se od 1986. koriste u Projektu za promatranje dagnji koji se odvija na obalama Severne Amerike kao i u unutrašnjosti. Istraživači tako stiču dobar uvid u bilo koje promene kvaliteta vode, proveravajući ljuskare godišnje kako bi utvrdili koliko se hemikalija nakupilo u njima. I kako je to samo korisno!

Jedna slatkovodna vrsta, zebrasta dagnja, često se smatra štetočinom. Odomaćena u istočnoj Evropi ova dagnja veličine nokta na palcu verovatno je slučajno dospela do Severne Amerike sredinom 1980-ih kada je neki prekookeanski brod ispustio balast. Daleko od svojih prirodnih  neprijatelja, zebrasta dagnja se u Velikim jezerima i njihovim pritokama naglo namnožila prouzrokujući štetu od više miliona dolara time što je zakrčila vodovodne cevi i stvorila naslage na brodovima, pristaništima i mostovima. Takođe je ugušila i neke domaće vrste dagnji.

Međutim, tu je i ona dobra strana. Zato što filtriraju hranu par ekselans, zebraste dagnje brzo pročišćuju mračne jezerske vode halapljivo gutajući alge koje plutaju. Podvodno rastinje onda može ponovo da buja i pruži dom drugim jezerskim stanovnicima. Naučnici trenutno ispituju ideju da iskoriste ovo neobično dagnjino svojstvo filtriranja kako bi uklonili štetne bakterije iz vodovodnih sistema, pa čak i otpatke iz fabrika za preradu otpadnih voda.

Druga svojstva

Da li ste znali da neke slatkovodne dagnje stvaraju prirodne bisere, od kojih su neki prilično vredni? Veliki su izgledi da su i nakit ukrašen sedefom koji ste možda nosili ili biserna dugmad koju ste možda koristili takođe napravljeni od dagnji. Sjajkasti sedef na kom se prelivaju dugine boje predstavlja unutrašnji sloj njihovih ljuštura i često se koristi u industriji kultivisanih bisera. Veoma malo zrnce sedefa, izvađeno iz dagnjine ljušture, ubacuje se u neku ostrigu. Stimulisana na ovaj način, ostriga počinje da oblaže zrnce koje je iritira slojevima sedefa da bi na kraju proizvela biser.

Naravno, neke morske dagnje se koriste i za ishranu! Ljudi vekovima uživaju u dagnjinom ukusnom, hranljivom mesu pripremljenom na mnoge načine. U domaćinstvima po Francuskoj možda ste probali mul marinijer, to jest dagnje dinstane u soku od vina i ljutike. Španci ih radije konzumiraju kao jelo s mnogim drugim dodacima zvano paela, dok ih Belgijanci poslužuju u velikom loncu zajedno s pomfritom. Uzgajanje dagnji u komercijalne svrhe jeste veliki biznis širom sveta, mada u nekim evropskim zemljama još uvek posluju mala porodična preduzeća. Reč upozorenja: ukoliko nameravate da probate ovo ukusno jelo, proverite da li su oni koji su vam nabavili ove ljuskare pouzdani i nikada nemojte sami da sakupljate dagnje po plaži ukoliko niste potpuno sigurni da voda nije zagađena.

Ko zna koje će nam još tajne dagnja otkriti! Uostalom, za neke od ovih stvorenja se misli da žive duže od jednog veka! Dagnja ima majušno srce koje pumpa bistru krv, ali nema mozak. Kako onda dagnja obavlja ove gore pomenute čudesne stvari? Biblija odgovara: ’Sa zemljom se razgovori, ona će te učiti, a i ribe će ti morske pripovedati. Ko ne vidi u njima dokaza da je sve to ruka Jehovina stvorila?‘ (Jov 12:8, 9).

[Okvir/Slika na 24. strani]

Popravlja gene

Dagnja zvana Bathymodiolus živi na jednom od najnegostoljubivijih mesta na zemlji, na Srednjoatlantskom grebenu gde ventili vrele vode izbacuju veoma toksične hemikalije koje neprestano ugrožavaju genetski sastav ovog stvorenja. Međutim, posebni enzimi ove dagnje omogućuju joj da sama popravlja svoju DNK. Naučnici izučavaju ove enzime u nadi da će otkriti kako se može popraviti ljudska DNK oštećena usled bolesti ili starosti.

[Dijagram/Slika na 23. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Metod usidravanja koji koriste mnoge dagnje

stopalo

trup

bisusi

niti

podloga

[Slika na 22. strani]

Dagnje su izvrsni prečistači voda

[Izvor]

Ontario Ministry of Natural Resources/Michigan Sea Grant

[Slike na 23. strani]

azijska zelena dagnja

plava dagnja

zebrasta dagnja

kalifornijska dagnja

viloza iris dagnja

(Dagnje nisu prikazane u međusobnoj razmeri)

[Izvori]

Azijska zelena: Courtesy of Mote Marine Laboratory;zebrasta: S. van Mechelen/University of Amsterdam/Michigan Sea Grant; viloza iris dagnja i levo dole: © M. C. Barnhart

[Slika na 24. strani]

Paela, špansko jelo s mnogim drugim dodacima obično sadrži i dagnje