Kente — kraljevsko platno

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ GANE

U NALETU brzine, tkalčeve ruke prelaze napred-nazad preko platna. Krećući se u ritmu škripe kotura i poluga tkalac se koncentriše na koloristično parče platna koje leži pred njim. Nožnim prstima drži uža, a ta uža pokreću obrvke — nosače niti koji se kreću gore-dole razdvajajući i povlačeći vertikalnu osnovu sačinjenu od konaca koji se pružaju šest metara ispred razboja. a Njegovi prsti spretno tkaju jednostruke šarene svilene konce između razdvojenih niti osnove stvarajući tako potku koja se zatim čvrsto sabija u gotovu tkaninu.

Deo platna koji se pojavljuje širok je samo 10 centimetara. Ali zbog svetle boje i komplikovanih šara naprosto zrači. Tkalac se zadovoljno smeši dok gleda svoje remek-delo — originalno platno zvano kente.

Drevan zanat

Vešte zanatlije se hiljadama godina bave drevnim zanatom zvanim tkanje. Pređe od lana, pamuka i svile uvek su bile dostupan materijal za tkanje. Osnovne boje su pravljene od korenja i lišća, što je tkalcima omogućavalo da stvaraju jednostavne dezene i šare na svom ručnom radu.

Tkalci iz nomadskih naroda Afrike pravili su male razboje koje su mogli lako prenositi s mesta na mesto. Bili su poznati kao trakasti razboji na kojima su mogla da se prave uska parčad platna širine svega 7,5 do 11,5 centimetara. Zatim su ti dugi, uski delovi tkanine zašivani, ivicu uz ivicu, i tako bi nastalo veće parče tkanine koje se lako moglo omotati  oko tela kao komad odeće. Ti trakasti pokretni razboji stavljani su na leđa teglećim životinjama i tako prenošeni preko pustinja, reka i visokih planinskih venaca. Budući da je nošen drevnim trgovačkim putevima, trakasti razboj je duboko uticao na ljude koji su dolazili u doticaj s njim.

Potražnja za platnom

Vekovima su kraljevi i poglavice zapadne Afrike gospodarili zemljom bogatom mineralima koju su evropski istraživači nazvali Zlatna obala. b Ovde su iskopane velike količine zlata, koje su donosile veliko bogatstvo vladajućim kraljevima u oblasti Ašanti i njihovim kraljevskim domaćinstvima. Ukrašeni teškim zlatnim nakitom i ogrnuti posebno tkanim platnom, ovi kraljevi i njihove istaknute poglavice pokazivali su pred podanicima svoje bogatstvo, moć i vlast. To jedinstveno platno koje su nosili ovi vladari postalo je poznato kao kente, što je reč koja podseća na sličnost izrade ovog platna s radom pletene korpe. I druga plemena na Zlatnoj obali takođe su praktikovala tkanje uskih traka, ali za kraljeve Ašantija, platno zvano kente postalo je simbol prestiža i kraljevskog položaja.

Tkalci sa Zlatne obale su koristili pamučne pređe koje su se mogle naći u tom kraju. Na raspolaganju je bilo samo predivo plave boje. Ove plave niti su bile utkane u mat-belo pamučno platno i za lokalno stanovništvo su pravljene linije i kvadrati jednostavnih geometrijskih oblika.

Finije tkanje kraljevskog platna kente bilo je ograničeno na određenu grupu ljudi. Pri dvoru osnivane su grupe veštih tkalaca koje su tkale veoma kvalitetan materijal. Tehnike tkanja su ljubomorno čuvane i držane u tajnosti. Svim ostalim tkalcima bilo je zabranjeno da tkaju šare i dezene koji su bili isključivo za kralja i kraljevski dvor. Kralj je imao na stotine platana, od kojih je svako bilo unikatnog dizajna i šara. Po tradiciji, kralj u javnosti nikada ne bi nosio isto platno dva puta.

Traganja za bojom

Na Zlatnoj obali se u 16. veku pojavila još jedna vrsta platna. To novo platno nije se tkalo na afričkim trakastim razbojima već se proizvodilo u dalekim zemljama i donosili su ga prvi evropski moreplovci koji su tragali za slonovačom, zlatom i robovima. Na tom uvezenom platnu bile su niti svetlih, upadljivih boja. Uskoro je to uvezeno platno, bogato protkano crvenim, žutim i zelenim nitima, postalo vredna trgovačka roba. Malo njih je bilo toliko bogato da bi od evropskih  trgovaca nabavili to skupo platno. Samo su bogati Ašanti, koji su nadzirali promet zlata, slonovače i robova s brodova koji su čekali u luci, imali sredstava da ga sebi priušte. Ali to tkano platno nije bilo ono koje su hteli kralj Ašantija i njegove poglavice.

Kada je platno nabavljeno, tkalci su ga mukotrpno parali i vadili tako željene obojene niti, a ostatak bacali. Zatim su te dragocene niti ponovo tkane na trakastim razbojima kraljevih tkalaca. Kako je rasla raznolikost boja materijala, tako je rasla i inicijativa i dovitljivost, navodeći zanatlije da kao nikada pre izraze svoje kreativne i tehničke veštine na platnu. Kraljevi Ašantija su zapošljavali i vešte tkalce iz drugih plemena, tako da je proizvodnja platna zvanog kente dostigla nenadmašan kvalitet.

Korišćenjem geometrijskih oblika koji su podsećali na ribe, ptice, voće, lišće, zalazak sunca, dugu i druga čuda prirode nastala je umetnost šaranja tekstila detaljima, umetnost koja je imala simboličnu poruku. Platno protkano zlatnim nitima predstavljalo je bogatstvo, zelena boja je prenosila misao o svežini i nečem novom, crna je simbolizovala tugu, crvena bes, a srebrna čistoću i radost.

Tkalci su mesecima strpljivo, bez žurbe radili na jednom jedinom parčetu platna, znajući da će njihov završni proizvod biti merilo njihove veštine i kreativne nadarenosti. Potražnja za takvim izuzetnim delom bila je mala, budući da je samo mali broj ljudi mogao sebi priuštiti kupovinu retkog i skupog platna kente.

Današnji kente

S vremenom je počeo da bledi uticaj koji su imali kraljevi i moćne poglavice. Nije više bilo potrebno da se na osnovu platna pravi razlika između nekog iz kraljevske porodice i običnog čoveka. Potražnja za ovom prelepom tkaninom je rasla kako su je počeli koristiti i drugi, ne samo kralj. Pošto se brzo tkala da bi se udovoljilo većoj potražnji, počeli su da opadaju kvalitet, umešnost i cena.

Danas se tkanje platna kente uglavnom radi sintetičkim nitima i zatim koristi u masovnoj proizvodnji torbi, kravata, kaiševa, šešira i odeće. Samo mali broj tkalaca je zainteresovan za proizvodnju platna kente putem starih radno intenzivnih metoda koje iziskuju previše vremena. Sada se neki stari kente izvrsnog kvaliteta čuva kao vredna stvar u porodici i nasleđuje s kolena na koleno. Zaista, prošli su dani kada je platno kente neprevaziđenih odlika i sjajnog majstorstva, pravljeno na prostim drvenim razbojima, bilo privilegija kraljeva.

[Fusnote]

[Slike na 16. strani]

Trakasti razboji su lagani i prenosivi

[Slika na 17. strani]

Tkalac koristi svoja stopala da bi pokretao obrvke, to jest nosače niti