Pobrinite se da vaše radno mesto bude bezbedno
Pobrinite se da vaše radno mesto bude bezbedno
IAKO postoje zakoni o zaštiti na radu i o bezbednosti, povrede i smrtni slučajevi na poslu još uvek predstavljaju veliki problem. Iz toga se jasno vidi da se bezbednost na radnom mestu ne može jednostavno regulisati zakonima. Poslodavci i radnici moraju preuzeti mere odgovornosti za svoju bezbednost i bezbednost drugih.
Dakle, svi koji su zaposleni treba mudro i pažljivo da sagledaju svoje radno mesto i radne navike. Primera radi, da li ste obratili pažnju na to da li je vaše radno mesto stvarno bezbedno? Da li radite s nekim otrovnim supstancijama? Ako je odgovor potvrdan, da li ste adekvatno zaštićeni? Da li ste stalno pod stresom? Da li prihvatate
raspored rada kojim se prekoračuju zakonski utvrđena ograničenja ili se prekoračuje zakonski utvrđen broj radnih sati?Odgovori na ovakva pitanja mogu otkriti štošta u vezi s tim koliko ste bezbedni na poslu.
Svesni opasnosti
Može biti opasno ako pokušavate da ispunite neki nerazuman raspored rada. Nakon razmatranja rezultata jedne ankete koja je obuhvatila 3,6 miliona radnika i 37 200 radnih mesta, profesor Loson Severi sa Australijskog univerziteta Kertin, zajedno s još jednim istraživačem, objavio je rezultate istraživanja pod naslovom „Long Hours at Work: Are They Dangerous and Do People Consent to Them?“ („Dugi radni dani: da li su opasni i da li ljudi pristaju na njih?“). Odgovor i na prvi i na drugi deo pitanja uglavnom je bio potvrdan.
Zaista, umorni radnici su manje produktivni na poslu i prave više grešaka. Profesor Severi je rekao, kao što su izvestile australijske novine The Sun-Herald: „Mnoge kompanije su forsirale radoholizam i aktivno tražile i nagrađivale radoholičare.“ Posledice mogu biti razorne. Ovaj problem verovatno nigde nije tako očigledan kao kod auto-prevoznika, gde su vozači podsticani ili čak primorani da mnogo sati voze bez odmora — što je u nekim zemljama protivzakonito.
Loše radne navike, u šta spada neurednost i nečistoća, predstavljaju još jednu opasnost. Razbacan alat po podu ili nezaštićene električne žice pod naponom često vode do nesreća, pa čak i do smrtnih slučajeva. Isto se može reći i za ignorisanje mera predostrožnosti kada se koriste električni alati ili mašine. Još jedan uzrok povreda i smrti nastaje kada se ne počisti prosuta tečnost — naročito ona koja je otrovna. Mnogi radnici su se povredili kad su se okliznuli na zamazanim ili mokrim podovima. Zato se može reći da čistoća i urednost predstavljaju osnovni uslov da se posao dobro obavi.
Pa ipak, mnogi su skloni tome da ignorišu bezbednosne mere. Časopis Monthly Labor Review kaže sledeće: „Pritisak na poslu može voditi do zaključka kako su prečice
neophodne da bi se udovoljilo zahtevima.“ Zato kada je reč o bezbednosnim merama neki misle: ’Nikad nije bilo problema kad sam ih ignorisao.‘ Govoreći o ovom pitanju, jedan iskusan upravnik fabrike je rekao: „Jedna od najgorih stvari koje možete uraditi na poslu jeste da ignorišete bezbednosne mere i da prođete bez posledica!“ Zašto? Zato što to uliva prekomerno samopouzdanje i uzrokuje neopreznost, a to vodi do većih nezgoda.Eksplozija elektrane u Černobilju u Ukrajini 1986. godine često se opisuje kao „najgora nuklearna katastrofa na svetu“. Zašto se ona desila? Jedan izveštaj o toj katastrofi govori o „listi nesmotrenih postupaka“ i o „ustaljenom nepoštovanju mera bezbednosti“.
I poslodavci i radnici mogu sarađivati u tome da unapred vide potencijalne opasnosti. Jedna biblijska poslovica pametno kaže: „Mudri vidi zlo i uklanja se“ (Poslovice 22:3). Da, pametna osoba vidi šta bi moglo da preraste u opasnu situaciju i traži načine da zaštiti sebe i druge.
Poslodavci imaju koristi kada to rade, a isto tako i radnici. Primera radi, jedna kompanija koja je preuredila svoje kancelarije kako bi izbegla „sindrom bolesne zgrade“ utvrdila je da je ubrzo posle toga produktivnost porasla, a osoblje je bilo znatno zadovoljnije. Takođe je utvrđeno da je malo ljudi išlo na bolovanje. Kao što se vidi iz ovog slučaja, takav obzir prema zdravlju drugih ljudi ne samo što stvara prijatniju atmosferu za poslodavce i radnike već i donosi koristi u ekonomskom smislu.
U prethodnom članku smo naveli da je nasilje na radnim mestima sve češća pojava. Šta možete učiniti da biste se zaštitili?
Koraci koje možete preduzeti
Čak i blaže forme agresivnog ponašanja na radnom mestu mogu prerasti u ozbiljne slučajeve zlostavljanja. Harvard Business Review daje otrežnjavajući savet: „Kada je reč o nastojanju da se zaustavi nasilje na radnom mestu budite svesni činjenice da ljudi koji su agresivni u nekoj manjoj stvari često idu dalje i bivaju mnogo agresivniji.“
Neka žena možda ne namerava da privuče pažnju svojih kolega, ali ako način na koji se oblači, na koji govori i kontaktira nije skroman, drugi mogu steći utisak da je ona lakog morala. Dešavalo se da je ponašanje u kome nije bilo namere da se privuče neprikladna pažnja ponekad dovodilo do ozbiljnih problema, uključujući i praćenje, silovanje ili čak ubistvo. Zato povedite računa o tome kako vaše oblačenje i ponašanje utiče na druge. Poslušajte biblijski savet: ’Ukrašavajte se urednom odećom, sa skromnošću i zdravim mislima‘ (1. Timoteju 2:9).
Monthly Labor Review ukazuje na još jednu potencijalno opasnu situaciju sledećim rečima: „Pojavljuje se zabrinutost u vezi s radnicima koji noću rade sami i to u izolovanim područjima.“ Zato razmislite da li je pametno da prihvatite potencijalne opasnosti koje često idu uz posao koji radi jedna osoba i to naročito kasno noću? Da li je novčana nadoknada stvarno vredna tog rizika?
Takođe je važno da razmislimo kako reagujemo na iritirajuće i neprijateljsko ponašanje istresiranih saradnika. Šta se može učiniti da se smiri neka potencijalno opasna situacija? Jedna biblijska poslovica savetuje sledeće: „Blag odgovor utišava jarost, a reč preka srdnju izaziva“ (Poslovice 15:1). Da, ako se obraćate ljubazno i s poštovanjem, možete ublažiti napetost i izbeći sukobe.
U današnjem radnom okruženju koje podseća na ekspres lonac, iritirajuće i neprijateljsko ponašanje je sasvim uobičajeno. Iako izgleda da je takvo ponašanje usmereno protiv nas, možda ta osoba jednostavno daje oduška svom suzbijanom stresu i frustraciji. Možda smo jednostavno na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Zato je veoma važno kako reagujemo. To može ili stišati ili pogoršati situaciju.
Međutim, možda postoji pravo razilaženje u mišljenju. Knjiga Resolving Conflicts at Work daje korisnu primedbu: „Kada smo u nekom sukobu... retko kada iskreno i jasno kažemo kako se stvarno osećamo.“ U čemu je problem? Ta knjiga dalje kaže: „Naše dileme mogu da nas zbune i parališu, te počinjemo da mislimo kako je nasilno ponašanje jedino rešenje.“
Šta je rešenje? SLUŠAJTE! Gore citirana knjiga kaže: „Ako pažljivo slušamo ljude s kojima se ne slažemo... možemo se osloboditi emocija koje nas nagone da se svađamo i možemo otkriti rešenja.“ To je dobar savet koji sprečava da razmirice ili nesporazumi prerastu u velike sukobe.
Dakle, bilo bi mudro da poslušate neki praktičan savet kako biste bili bezbedni. To bi podrazumevalo da se savesno držite bezbednosnih mera. To može biti veoma korisno u obezbeđivanju sigurnosti na radnom mestu.
Takođe se može reći da stav koji imamo prema životu, radu i slobodnom vremenu utiče na to koji ćemo posao izabrati kao i na naš stav prema bezbednosti. Sledeći članak nam može pomoći da u tom pogledu napravimo dobar izbor.
[Slika na 5. strani]
Počistite ulje koje se prosulo
[Slika na 7. strani]
Blag odgovor može stišati napetu situaciju