Pogled u svet

Pacovi i ljudi u trci za hranom

Australijska državna naučna i industrijska istraživačka organizacija (CSIRO) navodi da se u svetu na svaku rođenu ljudsku bebu okoti deset malih pacova. Svakog dana mora se prehraniti oko 360 000 novih ljudskih usta, ali hrana je potrebna i za 3 600 000 tek okoćenih pacova. Primera radi, Indonezija ima oko 230 miliona ljudi i od toga oko 60 posto njih uglavnom se hrani pirinčem, koji im svakodnevno daje potrebnu energiju. Međutim, u toj zemlji pacovi svake godine pojedu 15 posto prinosa pirinča. „To znači da pacovi pojedu toliko pirinča koliko bi bilo dovoljno da se tokom cele godine hrani više od 20 miliona Indonežana“, navodi naučnik iz CSIRO-a dr Grant Singlton.

 Kokošja supa — prirodni lek protiv prehlade

Kokošja supa se dugo koristi kao narodni lek protiv respiratornih oboljenja kao što su prehlade. Dr Irvin Ziment, pulmolog s Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu, u knjizi Food — Your Miracle Medicine, objašnjava kako ona deluje: „Kokošje meso, kao i većina proteinske hrane, sadrži prirodnu amino-kiselinu zvanu cistein koji se oslobađa prilikom kuvanja supe. Cistein je hemijski vrlo sličan leku zvanom acetilcistein, koji lekari prepisuju pacijentima protiv bronhitisa i infekcije disajnih organa.“ Taj lek, prvobitno dobijan od kokošjeg perja i kožice jeste mukolitičan, to jest proređuje sluz i pospešuje njeno izlučivanje iz nosa, grla i pluća. Kokošja supa umnogome deluje na isti način. Da bi supa bila još efikasnije sredstvo protiv kongestije, dr Zimet savetuje dodavanje belog luka, crnog luka i ljutih začina kao što su ljute papričice.

Francuzi i paranormalne pojave

Uprkos tome što važe za racionaliste, mnogi Francuzi i dalje veruju u paranormalne pojave. Prema jednom izveštaju u francuskom dnevniku Le Monde, istraživači su otkrili da „trećina stanovništva veruje da astrološki znaci određuju karakterne crte, dok četvrtina veruje u horoskope“. Oko 50 posto veruje u lečenje verom i telepatiju. Iznenađujuće je što je istraživanje otkrilo da verovanje u nauku ne isključuje verovanje u paranormalne pojave. Upravo suprotno, oni s veoma malim naučnim saznanjem manje su skloni lakovernosti od onih s prilično velikim naučnim znanjem.

Ubica zvani toplotni udar

Komentarišući o smrti američke sportske zvezde Korija Stringera koja je nastupila zbog toplotnog udara, časopis Time je objasnio da pri fizičkom naprezanju po veoma toplom i vlažnom vremenu dolazi do sporijeg isparavanja znoja tako da telo ne može da se dovoljno rashladi. Tada može doći do toplotnog udara, za koji je karakterističan potencijalno smrtonosni porast temperature. Upozoravajući znaci mogu biti vrtoglavica, glavobolja, mučnina, malaksalost, mentalna konfuzija, ubrzan puls i vrela suva crvena koža. Neophodno je hladnom vodom, oblogama od leda ili na druge načine odmah rashladiti telo da bi se spasao život osobe. Ali, bolje je sprečiti nego lečiti. „Izbegavajte da vežbate u najtoplije doba dana. Nosite komotnu odeću koja dopušta strujanje vazduha oko tela. I obavezno pijte dosta tečnosti“, posebno vode, savetuje Time. „Alkohol, čaj i kole, koje deluju kao diuretici, mogu povećati gubitak tečnosti.“

Sumnjiva delatnost duvanskih kompanija

Tajni dokumenti duvanskih kompanija otkrivaju da one „namerno varaju pušače tako da misle kako puše cigarete s manjim nivoom katrana i nikotina nego što je stvarno slučaj“, izveštava britanski časopis New Scientist. Da navedemo jedan primer: Evropska unija je u svom nalogu 1990. postavila ograničenja od najviše 15 miligrama katrana i nikotina po cigareti. Međutim, dokumenti jedne firme otkrivaju da umesto da je promenila sadržaj cigareta kako bi udovoljila standardima u vezi s nivoom katrana i nikotina, ta firma je namerno manipulisala standardima tako što je promenila način merenja tih supstanci. Kako im je to moglo poći za rukom? „Kompanije su to mogle da rade zato što su efikasno kontrolisale duvanski komitet [koji] određuje te testove“, izveštava New Scientist. Stela Bijalus iz Svetske zdravstvene organizacije kaže: „To pokazuje koliko su ti propisi nemoćni da zaštite javnost.“

Najstarija štampana reklama

Kineski arheolozi su pronašli u svetu najstarije reklame štampane na papiru, izveštava China’s People’s Daily Online. Dva parčeta papira za pakovanje, koja datiraju od pre oko 700 godina, očigledno korišćena za pakovanje pigmenata uljane boje, iskopana su u jednoj grobnici u kineskoj provinciji Hunan. „U desnom gornjem uglu papira stoji 70 kineskih znakova koji opisuju raznolikost, kvalitet i karakteristike robe, i na papiru je takođe odštampana i adresa prodavnice“, navodi ovaj izveštaj. Izražavanje u reklami je nametljivo slično savremenim reklamama. U njoj delimično stoji: „U poređenju s drugim uljanim bojama, nijansa našeg proizvoda je jedinstvena.“ Uviđajući da je papir dospeo u Evropu u 12. veku i da je Gutenberg izmislio štamparstvo tek u 15. veku, ovaj izveštaj zapaža: „U Kini se papir pravio još 105. A. D., kada je Či Lan napravio prvi list papira; što se tiče štampanja, Kina je u 9. veku već koristila štampanje metodom drvenih matrica.“

Crkvena trgovina

Zbog slabe posećenosti i sve manjih priloga, crkve širom Sjedinjenih Država ulaze u svetovni biznis kako bi isplatile svoje račune. „To je budućnost svake preduzimljive crkve“, kaže Stiven Mansi, stariji pastor u Porodičnom hrišćanskom centru u Munsteru (Indijana). Prema novinama The Wall Street Journal, trgovačke aktivnosti crkava kreću se od prodaje kafe i krofni u predvorju crkve do restorana s kompletnom uslugom na crkvenim terasama. Jedna crkva u Džeksonvilu na Floridi, otvorila je jedan tržni centar blizu crkve. U tom tržnom centru se nalazi i turistička agencija, salon lepote i jedan restoran s posebnom vrstom hrane. Osnivač te crkve i biskup Von Maklohlin kaže: „Isus je želeo da uzmemo darove koje nam on daje i da zaradimo.“ On dodaje da su u 2000. godini ti poslovni poduhvati crkve doneli zaradu u vrednosti od preko dva miliona dolara.

Bezopasni kanabis?

„Jedan novi izveštaj potkopava tvrdnje da je kanabis bezopasan, upozoravajući da je ova droga sve jača i da može dovesti do ozbiljnog dugoročnog narušavanja zdravlja“, izveštava londonski The Independent. Profesorka Heder Ešton s Univerziteta Njukastl u Engleskoj kaže: „Kanabis utiče na gotovo sve telesne funkcije. On je umnogome mešavina alkohola, sedativa, opojnih sredstava i halucinogena.“ Poznato je da ozbiljno umanjuje vozačke sposobnosti. Takođe može izazvati neko akutno mentalno oboljenje, uključujući i šizofreniju; oštećuje pluća pet puta više od cigareta; može dovesti do retkog raka grla i prouzrokovati fatalne srčane napade kod nekih mladih korisnika. U 1960-im, jedna cigareta marihuane je obično imala 10 miligrama tetrahidrokanabinola, hemijske supstance koja utiče na mozak. „Sada, uz savršenije uzgajanje i razmnožavanje biljaka, jedan džoint može da ima od 150 do 300 miligrama tetrahidrokanabinola, ako je dodato hašišovo ulje“, objašnjavaju ove novine.

Da li se razumete s doktorom?

„Komunikacija između lekara i pacijenata je u škripcu“, izveštava brazilski Folha de S. Paulo. U jednoj anketi sprovedenoj na pedijatrijskom odeljenju hitne pomoći u jednoj bolnici u Sao Paulu, 25 posto roditelja koji su doveli svoju decu otišli su iz doktorove ordinacije, a da nisu razumeli dijagnozu, 24 posto nije moglo da zbog ružnog rukopisa pročita lekarski recept, a 90 posto se nije moglo setiti doktorovog imena. Ovako lošoj komunikaciji doprinosi nekoliko faktora. U njih spadaju „brze i bezlične“ konsultacije zbog kojih su pacijenti „nepoverljivi i nezadovoljni doktorovom dijagnozom“, preveliko korišćenje lekarskog žargona i činjenica da zbog savremenih lekarskih testova više nije neophodno da doktori postavljaju puno pitanja kao što su to nekad činili. Prema ovom izveštaju, jedan psihijatar je naveo još jedan faktor — „emocionalni štit“ koji stvore mnogi doktori „da bi se odbranili od bola, patnje, teskobe i straha od smrti“.