Ubiranje ploda s krilima

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ KOSTARIKE

OVI plodovi imaju krila! Da, dobro ste pročitali — ovi plodovi koje ubiru uzgajivači imaju krila. Naravno, svaki uspešan zemljoradnik zna da su njegovi napori usmereni na proizvodnju dobrog, zdravog ploda. Isto važi i za ovog uzgajivača — on budno pazi na skrivene grabljivice kao što su insekti, pauci i ptice. U vreme sabiranja plodova on pojačava svoj rad, nastojeći da ne izgubi dragoceni proizvod koji je tako marljivo gajio tokom sezone. Ako je uspešan, njegov plod — koji ima par najlepše obojenih krila na svetu — naći će se hiljadama kilometara daleko od mesta gde je odgajen. Koji je taj jedinstveni plod? Da, vaša pretpostavka je potpuno tačna — reč je o leptirima.

Uzgajanje leptira je veoma značajan posao. Njime se vešto na jedan lep i ekološki način pomaže da se u životnoj sredini sačuvaju različite vrste leptira. Da li po glavi počinju da vam se vrzmaju mnogobrojna pitanja? Na primer, šta je tačno farma leptira? Kako ona funkcioniše? I koja je njena svrha? Pre nego što odgovorimo na ova pitanja, osmotrimo kako je započelo uzgajanje ovih krhkih stvorenja.

Sve je počelo u Kini

Kinezi već vekovima uzgajaju moljce isključivo za proizvodnju svile. Međutim, potreba za farmama leptira se tek nedavno pojavila. Tokom 1970-ih održana je jedna izložba živih leptira na ostrvu Gernzi, nedaleko od engleske obale.

Plemenita namera ovog poduhvata u Gernziju bila je da dočara tropsku šumu ispunjenu leptirima, čije bi beskrajne boje i šare unele živost u šumu. Logično, ovo je zahtevalo prenošenje leptira iz tropskih krajeva. Ali kako doći do tropskih leptira (od kojih je nekim vrstama životni vek samo dve ili tri nedelje) koji bi se dopremili brodom živi do mesta koje je hiljadama kilometara udaljeno od njihove matične zemlje? Tako se razvila potreba za komercijalnim uzgajanjem leptira.

Kako funkcioniše farma leptira

Divna mogućnost da iz prve ruke vidite kako funkcioniše jedna takva farma zaista očarava. Posmatranje kaleidoskopa mnogih  krila jarkih boja izbliza zadivljujuć je prizor. Probudite se! je posetio najveće uzgajalište i izvoznika te vrste u Centralnoj Americi, farmu leptira u Kostariki. Ova farma ne samo što izvozi odgajene lutke (čaure ili hrizalide) već sprovodi i jedan obrazovni program za one koji bi želeli da više saznaju o životnom ciklusu i biologiji leptira.

Kada uđete u mrežom ograđen vrt s leptirima, istog trena bićete očarani prizorom stotina leptira koji lete oko vas, ukrašeni veličanstvenim kombinacijama boja — jedni lepršaju i obrušavaju se, drugi graciozno lebde. Ova raznobojna stvorenja jarkih boja prave se da vas ne primećuju dok obavljaju svoje svakodnevne poslove oko jela, parenja i polaganja jaja. Kako da ne budete zadivljeni? Kada vidite i osetite miris biljaka domaćina — tropskog divljeg cveća i drveća banane — ubrzo ćete shvatiti da leptirima pružaju i hranu i skrovište.

Potpuno ograđen vrt štiti malena jaja od grabljivaca. U divljini, od svih položenih jaja svega 2 posto se razvije do zrelosti, ali u zaštićenim staništima kao što je farma leptira, stopa bude i do 90 procenata.

Za pravilno razmnožavanje i razvoj leptira veoma je važan izbor pravih biljaka. Zbog toga je vrt prepun biljaka domaćina na kojima ženke polažu jaja i koje proždiru larve i gusenice. Odrasli leptiri se hrane biljnim nektarom. Svaka vrsta leptira polaže jaja na samo jednoj vrsti biljke i larve se potom hrane samo tom vrstom biljke. Zato je neophodno da farma ima obilje biljaka domaćina.

Ženka će položiti 100 i više jaja odjednom. Ona liče na kapljice vode koje su male koliko i tačka na kraju ove rečenice. Ženka ne samo što polaže jaja isključivo na jednu biljku domaćina već svaka vrsta leptira polaže svoja jaja na posebnom mestu na toj biljci. Tako uzgajivač može brzo da pronađe jaja, uzme ih i odloži na odgovarajuće mesto. Svakog dana se proverava da li na biljkama domaćinima ima jaja, i da li su iz jaja izašle larve. Nakon što izađu iz jaja, gladne larve prožderu prazne ljuske od jaja. Na farmi leptira, one se zatim smeštaju na biljku domaćina koja se gaji u saksiji unutar malih kaveza. Čišćenje tih kaveza u toku životnog ciklusa larve izuzetno je važno, pošto bi nemarnost mogla prouzrokovati bolest i zatim smrt.

Posle treće košuljice, to jest u stadijumu između odbacivanja košuljica, larva doslovno živi samo da bi jela. Kaže se da bi ljudska beba od tri kilograma, ako bi dobijala na težini istom brzinom kao gusenica, to jest larva, za dve sedmice bila teška osam tona!

U petoj i poslednjoj košuljici larva se obično pričvrsti za granu ili za plafon kaveza i vešto se bori da skine košuljicu, ispod koje je očvrsnula čaura, još poznata kao lutka ili hrizalida. Tada je potrebno da uzgajivač bude spreman i spretan.

Lutke se moraju sakupljati svakodnevno, pošto je to jedini način da se utvrdi njihova starost. Lutke — od 40 do 100 njih — pažljivo  se pakuju u kartonske kutije između slojeva pamuka. Uzgajivači i izvoznici imaju period od oko deset dana da transportuju lutke do posrednika koji će ih zatim proslediti do kupca, po pravilu do jedne od kuća leptira ili neke slične ustanove. Ako se transport ne obavi u određenom roku, leptiri će u putu izaći iz čaura i uginuti. Ako je otpremanje uspešno, leptiri će izaći iz svojih hrizalida hiljadama kilometara daleko od svoje kuće, potpuno nesvesni promene adrese. Farma leptira mesečno otprema od 4 000 do 6 000 lutaka do ustanova širom sveta.

Farme leptira se osnivaju širom sveta. One već postoje u El Salvadoru, Keniji, Madagaskaru, Maleziji, Sjedinjenim Državama, Tajvanu, Tajlandu, Filipinima i naravno, u Kostariki. Takođe, broj kuća leptira je iz godine u godinu sve veći, čime se omogućava da ljudi iz raznih delova sveta posmatraju ova jedinstvena stvorenja.

Nema sumnje da će uzgajanje i ubiranje plodova s krilima i dalje igrati važnu ekološku ulogu u očuvanju retkih vrsta leptira. Trgovina takođe može doprineti da javnost bude svesnija osetljive ravnoteže prirodnih bogatstava naše planete.

[Slike na 18. strani]

Uzgajivači koriste mreže da bi zaštitili jaja i larve (1). Lutke, poput ove ovde prikazane (2), pakuju se u kutije i transportuju širom sveta (3)

[Izvori]

Gore levo leptir monarh i lutka: Butterfly House, Mittagong, Australia; leptir u sredini levo i leptiri na lišću: Courtesy of Buckfast Butterfly Farmp

[Izvor slike na 16. strani]

K. Schafer/Audiovise