Kako treba da koristimo svoju slobodu izbora?
Gledište Biblije
Kako treba da koristimo svoju slobodu izbora?
BOG je prve ljude, Adama i Evu, obdario sposobnošću da sami donose odluke. On je Adamu poverio da brine o Edenskom vrtu. Jedno od Adamovih zaduženja je bilo da životinjama da imena (Postanje 2:15, 19). Što je još važnije, Adam i Eva su mogli da odluče da li će slušati Boga ili ne (Postanje 2:17, 18).
Otada su ljudi doneli nebrojeno mnogo odluka — od kojih su mnoge bile dobre, neke ne baš tako dobre, a druge potpuno loše. Za čoveka su neke od njegovih pogrešnih odluka imale katastrofalne posledice. Ipak, Bog se nikada ne meša u naše pravo odlučivanja. Kao Otac koji nas voli, Bog nam preko Biblije pruža pomoć da bismo donosili dobre odluke. On nas takođe upozorava na to do kakvih posledica dovode pogrešne odluke. Biblija kaže da ćemo požnjeti ono što posejemo (Galatima 6:7).
Odluke u ličnim stvarima
U pogledu nekih stvari, Bog jasno pokazuje svoju volju, dajući nam konkretne smernice. Međutim, Biblija u većini slučajeva ne postavlja pravila koja bi nas vodila prilikom donošenja svake naše odluke. Umesto toga, ona pruža uopštene smernice koje ljudima omogućavaju da slede
lične sklonosti i želje. Na primer, zapazite šta ona kaže o zabavi.Pismo kaže da je Jehova „srećan Bog“ (1. Timoteju 1:11). Njegova Reč kaže da postoji „vreme plača“ i „vreme kad se igra“ (Propovednik 3:1, 4). Biblija nam govori da je kralj David svirao za druge (1. Samuilova 16:16-18, 23). Isus je bio na jednoj svadbi i tada je na toj svečanosti uradio nešto posebno, pretvorio je vodu u vino (Jovan 2:1-10).
Međutim, Biblija odgovarajuće upozorava: „Ko s mudrima ide, taj postaje mudar, ali zlo prolazi ko se s bezumnima druži“ (Poslovice 13:20). „Prostačke šale“ i nemoralni postupci vređaju Boga i mogu narušiti naš odnos s njim (Efešanima 5:3-5). Kada se na druženjima alkoholna pića služe neograničeno, mogu nastati ozbiljni problemi (Poslovice 23:29-35; Isaija 5:11, 12). Jehova Bog takođe mrzi nasilje (Psalam 11:5; Poslovice 3:31).
Ovi biblijski stihovi nam mogu pomoći da na zabavu gledamo onako kako Bog gleda. Kada donose odluke u vezi sa zabavom, hrišćani uzimaju u obzir Bibliju. Naravno, svako od nas će videti dobre rezultate ili loše posledice svojih odluka (Galatima 6:7-10).
Na sličan način, hrišćani su ohrabreni da u skladu s biblijskim načelima donose mudre odluke o pitanjima kao što su odevanje, brak, planiranje porodice i poslovni poduhvati. Tu spadaju i područja koja se ne spominju konkretno u Pismu, ali načela koja se tamo nalaze pomažu im u donošenju odluka na temelju savesti (Rimljanima 2:14, 15). U svim situacijama kada donose ličnu odluku, hrišćani treba da primene sledeće merilo: „Bilo da jedete, bilo da pijete, bilo da šta drugo činite, sve činite na Božju slavu“ (1. Korinćanima 10:31).
Kada su u pitanju lične odluke, mi takođe treba da uzmemo u obzir načelo ’da gledamo svoja posla‘ (1. Solunjanima 4:11). Hrišćani često imaju više mogućnosti koje se ne suprote Božjoj volji. Stoga, ono što jedan hrišćanin izabere može se razlikovati od onoga što bi drugi izabrali. Bogu se ne bi dopalo da vidi kako njegove sluge sude jedni drugima (Jakov 4:11, 12). Biblija mudro savetuje: „Neka niko od vas ne strada... kao onaj ko se meša u tuđe stvari“ (1. Petrova 4:15).
Odluka da se služi Bogu
Biblija ističe koje koristi proizlaze iz poslušnosti Bogu. Međutim, Bog ne prisiljava ljude da mu služe. Umesto toga, on ljude poziva da postanu njegovi obožavaoci. Na primer, Biblija kaže: „Dođite! Poklonimo se, pripadnimo, kleknimo pred Jehovom, tvorcem svojim!“ (Psalam 95:6).
Takav jedan poziv je bio upućen drevnom Izraelu. Pre više od 3 500 godina, izraelska nacija je stajala pred planinom Sinaj i tada je Bog toj milionskoj naciji predstavio sistem pravog obožavanja koji je bio regulisan Mojsijevim zakonom. Oni su tada morali da izaberu: Da li će služiti Bogu ili ne? Kako su odgovorili? Jednodušno su rekli: „Sve što je Jehova rekao spremni smo da činimo i da poslušamo“ (Izlazak 24:7, NW). Oni su sami doneli odluku da služe Jehovi.
U prvom veku, Isus je počeo da propoveda dobru vest o Božjem Kraljevstvu (Matej 4:17; 24:14). On nikada nikoga nije primoravao da učestvuje s njim u tom delu. Umesto toga, on je ljubazno pozivao druge govoreći: „Budi moj sledbenik“ (Marko 2:14; 10:21). Mnogi su prihvatili njegov poziv i počeli da propovedaju (Luka 10:1-9). Posle izvesnog vremena, neki su izabrali da napuste Isusa. Juda je odlučio da ga izda (Jovan 6:66; Dela apostolska 1:25). Kasnije, u vreme apostola, mnogo više njih su postali učenici, i to ne pod prisilom, nego na osnovu svoje slobodne volje. Oni su imali „ispravan stav“ i „postali su vernici“ (Dela apostolska 13:48; 17:34). Danas, pravi hrišćani isto tako dragovoljno slušaju Božju Reč i slede Hristova učenja.
Jasno je da Bog želi da koristimo svoju sposobnost odlučivanja. On takođe putem Biblije pruža vođstvo koje nam pomaže da bismo donosili mudre odluke (Psalam 25:12). Pri donošenju ličnih odluka, svaki hrišćanin treba pažljivo da razmotri Božja načela. Jedino na takav način možemo Bogu vršiti „svetu službu uz snagu svog razuma“ (Rimljanima 12:1).