Pogled u svet

Beli medvedi na ’tankom ledu‘

„Zagrevanje planete ozbiljno ugrožava opstanak belih medveda“, izveštavaju nemačke novine Nassauische Neue Presse na osnovu istraživanja Svetskog fonda za divljač (WWF). Prema istraživanju koje je sproveo WWF, količina arktičkog leda, to jest ledenih santi — glavnog staništa i lovišta belih medveda — smanjuje se zbog zagrevanja planete. Stručnjaci kažu da se prosečna temperatura vazduha nad Arktikom „povećala za 5 stepeni [Celzijusa] tokom proteklih 100 godina“. Osim toga, „naslage leda su se smanjile za 6 posto tokom poslednjih 20 godina“ i „do 2050. može se očekivati 60 posto manje leda tokom leta“. Zbog manje leda i dužih perioda bez leda, beli medvedi imaju ograničene prilike za lov, pa zbog toga ne mogu da nagomilaju neophodne naslage sala. Najteže su pogođene bremenite ženke i mladunci. U nekim područjima „čak ni polovina mladunčadi ne preživi sve duže periode bez leda“, izveštavaju ove novine. Drugi problemi s kojima se ovi medvedi suočavaju jesu „lov, otrovne hemikalije i izlivanje nafte“.

 Eukaliptus ometa mobilne telefone

„U mnogim delovima [Novog Južnog Velsa], rad baznih stanica za mobilnu telefoniju često je daleko lošiji od rada istih baznih stanica u Evropi i Sjedinjenim Državama“, kaže se u australijskim novinama Sydney Morning Herald. Ovaj problem je najuočljiviji duž reke Mari na jugu ove države. Iako je ovo područje relativno ravničarsko, „ono je poznato po tome što se veze prekidaju ili se nikad i ne uspostave“. Izgleda da je krivac, prema ovom izveštaju, „gust pojas rečnog crvenkastog guminog drveća [eukaliptusa] uz obalu reke Mari“. Rodžer Bamber, direktor jedne kompanije za telekomunikacije, „veruje da ima nešto u obliku, veličini i soku eukaliptusovog lišća što mu omogućava da daleko efikasnije apsorbuje radio-talase mobilnih telefona nego lišće drugog drveća“, kaže se u ovim novinama.

Transfuzija krvi može oštetiti pluća

„Ljudi koji primaju krvne produkte, naročito one koji sadrže krvnu plazmu, izlažu se opasnosti da dobiju akutno oštećenje pluća povezano s transfuzijom (TRALI)“, navodi se u časopisu američke Uprave za hranu i lekove, FDA Consumer. Ovo stanje može dovesti do smrti ako se ne prepozna i ne leči na pravilan način. „TRALI se javlja kada antitela belih krvnih zrnaca iz krvi davaoca reaguju na bela krvna zrnca primaoca, prouzrokujući promenu u plućnom tkivu što omogućuje ulazak tečnosti. Većina davalaca koji su odgovorni za TRALI jesu žene s više od dvoje dece ili oni koji su više puta davali krv.“ U simptome „spadaju groznica, ubrzano i otežano disanje i pad krvnog pritiska. Pluća primalaca [transfuzije] često su na rendgenskom snimku potpuno bela“.

Otrovane pčele

„Da li ćemo moći da jedemo francuski med za deset godina?“, pita francuski časopis Marianne. Svakog proleća se otruju milioni pčela, zbog čega je proizvodnja meda u Francuskoj opala sa 45 000 tona 1989. na 16 000 tona 2000. godine. Za samo nedelju dana, jedan pčelar je izgubio 450 košnica — a to je 22 miliona pčela! Mnogi proizvođači meda pripisuju krivicu poljoprivrednim hemikalijama kao što su pesticidi, a naročito jeftinijim i efikasnijim proizvodima koji se ilegalno uvoze. Neki poljoprivrednici u hemikalije dodaju čak korišćeno motorno ulje ili varikinu radi jačeg dejstva! Ako se ništa ne preduzme, „postoji opasnost da francuski med postane samo nešto o čemu će se pripovedati“, kaže se u ovom časopisu.

Deca nesigurna u vezi sa smrću

„Kada neko umre, da li smatraš da može ponovo oživeti?“ Hiroši Nakamura, profesor s Japanskog univerziteta za žene, postavio je ovo pitanje za 372 učenika viših razreda osnovne škole. Trećina je odgovorila potvrdno, a druga trećina je bila nesigurna, izveštavaju tokijske novine Sankei Shimbun. „Ovakvo shvatanje može poticati od kompjuterskih igara u kojima je, čak i ako glavni junak umre, dovoljno da neko pritisne dugme kojim se još jednom sve pokreće od samog početka“, kažu ove novine. Prema rečima ovog profesora, to ispitivanje „pokazuje da mnogi učenici, čak i viših razreda osnovne škole, ne razumeju šta smrt zaista znači“. On predlaže da roditelji pouče decu o smrti tako što će im dozvoliti da vide uginule kućne ljubimce i da posete rođake na samrti.

Evropa objavila iskorenjivanje dečje paralize

Za 870 miliona stanovnika evropskog regiona, sertifikat od juna 2002. o iskorenjivanju dečje paralize iz ovog regiona jeste „najvažnija prekretnica u zdravstvenoj zaštiti novog milenijuma“, kaže Svetska zdravstvena organizacija. U evropskom regionu, koji obuhvata 51 državu članicu, „već tri godine nema urođene dečje paralize“. Ovaj uspeh je vrhunac 14-godišnjeg rada na iskorenjivanju dečje paralize putem koordiniranih kampanja vakcinacije svih stanovnika. Ova bolest je gotovo iskorenjena u Južnoj i Severnoj Americi i zapadnom Pacifiku. Prouzrokovana jednim virusom koji napada nervni sistem, dečja paraliza je visoko zarazna i može dovesti do potpune paralize i čak do smrti. Za sada se može sprečiti, ali ne i izlečiti.

Kritična nestašica vode

„Ukoliko se ne preduzme hitna akcija, više od polovine svetskog stanovništva biće pogođeno nestašicom vode do 2032, što će prouzrokovati ozbiljne zdravstvene posledice“, kaže se u časopisu BMJ (ranije British Medical Journal). Prema jednom izveštaju Ujedinjenih nacija utvrđeno je da uprkos tome što se broj ljudi koji imaju bolju vodu „povećao sa 4,1 milijarde u 1990. na 4,9 milijardi u 2000. godini, 1,1 milijarda ljudi u zemljama u razvoju još uvek nema pristup čistoj vodi za piće. Ukupno 2,4 milijarde ljudi trenutno nema adekvatne sanitarne uređaje“. Posledica toga su „četiri milijarde slučajeva dijareje i 2,2 milijarde smrtnih slučajeva svake godine“, a da i ne spominjemo patnje koje prouzrokuju crevne gliste, šistosomijaza i trahom.

Zamena za kožu

Koža je najveći telesni organ i prva odbrambena linija protiv zaraznih organizama, dehidracije i hipotermije. Zato se žrtve opekotina i dijabetičari sa otvorenim čirevima suočavaju s visokim stepenom rizika. Obično se kao zamena koristi koža s ljudskih leševa, ali je nema dovoljno. Druge mane su što transplantati kože mogu preneti bolest i što ih telo primaoca može odbaciti. Meksički časopis The News izveštava da je biomaterijal iz tankog creva svinja uspešno iskorišćen za presađivanje kod pacijenata s teško izlečivim ranama. Zanimljivo je da je upotrebljeni deo svinjskog tankog creva, zvan submukoza tankog creva, veoma sličan ljudskoj koži i da ga ima dovoljno. Plastični hirurg Horhe Olivares, koji predvodi ovaj eksperiment, izjavljuje: „Pacijenti koje sam operisao skoro da nemaju ožiljke, a rane se obično zacele za nekoliko nedelja. Najveći napredak je u tome što pacijenti osete skoro trenutno olakšanje od bola i upale.“

Četiri meseca na pučini

Tauaia Raioaoa, 56-godišnji ribar, preživeo je četvoromesečno lutanje po južnom Pacifiku, kaže se u jednom izveštaju tahićanskih novina Les Nouvelles de Tahiti. On je napustio Tahiti 15. marta 2002. „ukrcavši se na svoj 8 metara dug zeleni čamac nazvan ’Tehapiti‘, ali je imao kvar na motoru daleko od obale Tahitija“. Nakon što je besciljno plovio oko 1 200 kilometara, spasen je 10. jula nedaleko od Aitutakija, jednog od Kukovih ostrva, preko 20 kilograma mršaviji nego kada je otišao. Kao iskusan i snalažljiv ribar, Raioaoa je preživeo tako što je „jeo sirovu ili sušenu ribu i skupljao kišnicu u jednu kofu i mini frižider“.