Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Izgubljeno detinjstvo

Izgubljeno detinjstvo

Izgubljeno detinjstvo

„Dečje pravo na detinjstvo je najosnovnije ljudsko pravo“ („The Hurried Child“).

VEROVATNO biste se složili da sva deca treba da imaju relativno bezbrižno i bezazleno detinjstvo. Međutim, žalosno je što takvo detinjstvo za mnoge dečake i devojčice jednostavno ne postoji. Pomislite samo na hiljade, možda milione dečjih snova koji se rasprše kada deca postanu žrtve rata. Pomislite takođe i na svu onu decu čiji je život upropašten ropstvom ili zlostavljanjem.

Većina nas teško može i da zamisli kako se dete oseća kada je primorano da živi na ulici zato što mu tamo izgleda sigurnije nego kod kuće. Baš kada im je potrebna sva moguća ljubav i zaštita, takva deca moraju naučiti da se snalaze na ulici ne bi li se odbranila od bezdušnih ljudi koji jedva čekaju da ih iskoriste. Često je upravo detinjstvo žrtva problematičnog vremena u kom živimo.

„Volela bih da sam opet dete“

Karmen, koja sada ima 22 godine, namučila se u detinjstvu. a Ona i njena sestra su morale da žive na ulici ne bi li se sklonile od očevog zlostavljanja i majčinog zapostavljanja. Uprkos opasnostima takvog života, obe su uspele da izbegnu neke zamke u koje upadnu mnoga deca koja pobegnu od kuće.

Pa ipak, Karmen žali za svojim detinjstvom, jer se ne seća da ga je baš imala. „Prešla sam iz detinjstva u 22. godinu a da od njega ništa nisam imala“, jada se ona. „Sada sam udata i ja sama imam dete, ali čeznem da radim ono što rade male devojčice, recimo, da se igram s lutkama. Želim da me roditelji vole i grle. Volela bih da sam opet dete.“

Ima puno dece koja prolaze kroz ono kroz šta su prošle Karmen i njena sestra. Ona žive na ulici, praktično lišena detinjstva. Mnoga takva deca se upuštaju u kriminal da bi opstala. Vesti i statistički podaci pokazuju da se deca upuštaju u kriminal u zapanjujuće ranom uzrastu. Problem je još veći u tome što mnoge devojčice postaju majke još dok su u tinejdžerskim godinama — dok su i same deca.

Neprimetna socijalna kriza

Uopšte ne iznenađuje što sve veći broj dece završava kod staratelja. Jedan redakcijski članak u novinama Weekend Australian izvestio je sledeće: „Kriza u obliku starateljstva uzela je maha a da to nismo ni primetili. Sve više dece iz rasturenih porodica je zapostavljeno.“ Te novine su primetile i sledeće: „Nekad se desi da socijalni radnici mesecima, čak godinama ne kontaktiraju s decom pod starateljstvom, dok se druga takva deca seljakaju od staratelja do staratelja i nikada ne nađu stalan dom.“

Tako je izvešten slučaj jedne 13-godišnje devojčice koja je za samo tri godine promenila 97 staratelja — negde je bila samo jednu noć. Sada je prati snažan osećaj odbačenosti i nesigurnosti. Za mnogu takvu decu, detinjstvo je jednostavno izgubljeno.

Nije ni čudo što stručnjaci danas govore o sve većoj tragediji izgubljenog detinjstva. Ukoliko ste roditelj, možda čitajući o ovim tužnim činjenicama smatrate da ste srećni što možete svojoj deci obezbediti dom i sve što je potrebno za život. Ali postoji još jedna opasnost. Iako u današnjem svetu detinjstvo nije uvek potpuno upropašteno, ponekad se ono jednostavno iskomplikuje. U kom smislu, i s kakvim posledicama?

[Fusnota]

a Ime je promenjeno.