Pogled u svet
Pogled u svet
Uznemiravanje putem tekstualnih poruka
„Svaki četvrti tinejdžer je žrtva zastrašivanja putem kompjutera ili mobilnog telefona“, kaže londonski The Guardian. Jedan izveštaj britanskog dobrotvornog društva Nacionalni dom za decu, pokazao je da je 16 posto mladih uzrasta između 11 i 19 godina „primilo preteće tekstualne poruke preko svojih mobilnih telefona“, dok je daljnih 11 posto bilo uznemiravano ili preko soba za ćaskanje na Internetu ili preko elektronske pošte. To dobrotvorno društvo kaže da ta deca „ili o tome nikom ne govore i pate u sebi, ili se poveravaju osobama koje ni same ne znaju kako da s tim izađu na kraj“. Ono savetuje mlade da ne dozvole da ih zastrašuju, već da nekoj odgovornoj osobi od poverenja kažu šta im se događa; da budu veoma oprezni kada je u pitanju davanje broja telefona i adrese elektronske pošte; i da ih promene ako je potrebno. Ono takođe savetuje da „ako primite poruke koje vas uznemiravaju, zabeležite datum i vreme i prijavite ih policiji“, kaže The Guardian.
Biljke koje „govore“
Istraživači sa Instituta za primenjenu fiziku pri Bonskom univerzitetu u Nemačkoj usavršili su laserske mikrofone koji mogu „osluškivati“ biljke. Ti mikrofoni hvataju zvučne talase koje stvara gas etilena, koji biljke oslobađaju kada su pod stresom. Naučnik s Bonskog univerziteta dr Frank Kineman kaže: „Što je neka biljka više izložena stresu, to je jači signal na našem mikrofonu.“ U jednom slučaju je jedan na izgled zdrav krastavac „praktično vrištao“, prema podacima koje je pokazivao taj instrument. „Jedno temeljnije istraživanje je pokazalo da se na njemu razvila plesan, ali ti simptomi još nisu bili vidljivi.“ U stvari, potrebno je osam ili devet dana kako bi se oformile vidljive mrlje od plesni, i poljoprivrednici je tek tada mogu otkriti. „Prisluškivanjem biljaka“, kaže londonski The Times, „moguće je razviti sistem za rano otkrivanje štetočina i bolesti. Poznavanje nivoa stresa kod voća i povrća može takođe pomoći da skladištenje i transport budu efikasni.“
Nikotin i SIDS
Izgleda da su istraživači iz Francuske i Švedske otkrili zašto pušenje povećava rizik od sindroma iznenadne smrti odojčeta (SIDS), izveštava francuski dnevni list Le Figaro. Istraživanja koja su sprovedena na životinjama pokazala su da izloženost nikotinu može ometati reflekse disanja tokom sna. „Nedostatak kiseonika u tkivima (hipoksija) tokom sna, do kog može spontano doći tokom kratkog zastoja u disanju (apnea), obično izaziva jak kardio-respiratorni nadražaj, kao i buđenje. Ali, ako dođe do poremećaja ove odbrambene reakcije, apnea i hipoksija se pogoršavaju, što može dovesti do prestanka disanja“, kaže se u tom izveštaju. Naučnici smatraju da se ova odbrambena reakcija kod ljudi može poremetiti usled stalne izloženosti nikotinu koji se tokom trudnoće prenosi putem krvi s majke pušača na plod. Posledica može biti „smanjena sposobnost refleksnog disanja i buđenja kao reakcija na zastoj disanja u snu, i samim tim povećan rizik od iznenadne smrti odojčeta.“ SIDS, kaže Le Figaro, „ostaje u Francuskoj glavni uzrok smrtnosti u prvoj godini života“.
„Erotska“ pop kultura
Posredstvom mode, reklama, sredstava javnog informisanja i šou-biznisa, „savremena pop kultura agresivno iskorišćava ljudsku opsesiju seksom“, kaže poljski nedeljnik Polityka. Modni kreatori kažu da „moda podstiče erotiku, a erotika podstiče modu“. Osnovna ideja je da ’što se više otkrivate, to ćete pre biti primećeni‘. Takođe, seks i erotika u reklamiranju „čine da se neka reklama lakše upamti“, i tako pospešuju prodaju, kaže dr Eva Ščesna, stručnjak za kulturnu semiotiku (znaci i simboli) s Varšavskog univerziteta. „Granice onoga što se smatra da erotski stimuliše znatno su se pomerile“, dodaje ona. Kako kaže Polityka, iskustvo je pokazalo da bi reklameri radi novca prešli svaku granicu pristojnosti.
Razvoj medija u Indiji
U Indiji je prema jednom istraživanju koje je vodio Nacionalni savet za proučavanje čitalačke publike, broj čitalaca novina u trogodišnjem periodu, od 1999. do 2002, porastao sa 131 milion na 155 miliona. Broj ljudi koji u toj državi čitaju štampu — kada se sabere broj čitalaca novina, časopisa i mesečnika — iznosi 180 miliona. Međutim, pošto je od indijskog stanovništva koje broji preko milijarde više od 65 procenata pismeno, postoji velika mogućnost da se broj čitalaca poveća. Broj gledalaca televizije iznosi 383,6 miliona, dok je broj slušalaca radija 680,6 miliona. Nešto više od 6 miliona ljudi sada ima pristup Internetu, u poređenju sa 1,4 miliona 1999. Otprilike polovina indijskih domova sada se pretplatila na kablovsku i satelitsku televiziju, što je za tri godine porast od 31 posto.
Sve više kidnapovanja
„Pre petnaest godina, kidnapovanje jedva da je postojalo [u Meksiku]“, izveštava The News koji izlazi u glavnom gradu Meksika. „Ali, 1980-ih je počeo da raste kriminal, i čini se da je ekonomska kriza iz 1994-95, dovela do korenitih promena u Meksiku, pretvarajući kidnapovanje — i uopšte kriminal — u jednu sve razvijeniju industriju.“ Izgleda da niko nije imun na kidnapovanje. „Za otmicu devojaka se obično traži otkup od 500 dolara. Jednu devojčicu od 12 godina iz Tihuane kidnapovali su... studenti s ciljem da pribave novac za školovanje; a neki ljudi su išli toliko daleko da su lažirali svoje kidnapovanje kako bi dobili novac od svoje porodice ili poslodavaca“, kažu gore navedene novine. „[Kidnapovanje] postaje sastavni deo života. Meksiko postaje sredina u kojoj se brzo plati otkup, a policija retko obavesti.“ U stvari, kako kažu žrtve, stručnjaci za bezbednost, pa čak i sudski zapisi, „policija je često umešana u kidnapovanja, a pravosudni sistem je nemoćan i korumpiran, što uglavnom znači da ti policajci neće biti uhapšeni“.
Jezičke veštine se pogoršavaju
„Oko 20 posto učenika u osnovnim i srednjim školama retko čita knjige iz zadovoljstva, a oko 80 posto profesora srednjih škola zaključilo je da se kod učenika pogoršalo znanje japanskog jezika“, kaže japanski dnevni list The Yomiuri Shimbun. Istraživači s tamošnjeg državnog Instituta za istraživanje obrazovne politike anketirali su „2 120 učenika od četvrtog razreda osnovne škole do druge godine srednje škole i 259 nastavnika iz osnovnih i srednjih škola“, kaže se u tom izveštaju. Oni su otkrili da je to što „[učenici] manje čitaju dovelo do slabijeg razumevanja teksta, fonda reči i sposobnosti pisanja“. Mnogi anketirani nastavnici smatraju da je uzrok tome slaba navika čitanja odraslih, uključujući i nastavnike s kojima su učenici u kontaktu. Oni su takođe „istakli štetan uticaj video-igara“.
Više smrtnih slučajeva usled zagađenja vazduha nego u saobraćaju
„Svetska zdravstvena organizacija izveštava da zbog zagađenja vazduha godišnje umre tri miliona ljudi. Ovo je tri puta više od broja osoba koje svake godine poginu u saobraćajnim nesrećama“, kaže se u izveštaju Instituta za politiku Zemlje. Vlade ulažu mnogo napora kako bi smanjile broj nesreća na putevima, ali „obraćaju mnogo manje pažnje na smrtne slučajeve koji se dese jednostavno pri vožnji. Iako smrt srčanih i plućnih bolesnika zbog udisanja zagađenog vazduha možda nije tako dramatična kao smrt u automobilskoj nesreći, sa upaljenim svetlima i sirenama, ipak ona nije ništa manje realna“, kaže se u tom izveštaju. „Zagađivači vazduha, uključujući i ugljen-monoksid, ozon, sumpor-dioksid, azot-oksid i materije koje sadrže sićušne čestice“ — svi oni nastaju sagorevanjem fosilnih goriva kao što su ugalj i benzin.