Mladi pitaju. . .

Kako da prebrodim iznenadnu tragediju?

„Zašto su teroristi ubili moju mamu?“ (Kevin). a

„[Pre 11. septembra] voleo sam tunele. Sada zamišljam kako ginem u nekom tunelu koji leti u vazduh“ (Piter).

KEVINOVA majka je poginula prilikom napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku, 11. septembra 2001. Piter nije doživeo takav užasan gubitak, ali je taj događaj ipak snažno uticao na njega.

Jedan novinski izveštaj kaže: „Nakon napada 11. septembra, hiljade dece koja žive u Njujorku bore se s psihičkim problemima koji će kod mnogih postojati i kada odrastu.“ Uznemiravajuće je to što su znaci emocionalne traume „jednako prisutni kod dece koja nisu bila na licu mesta, baš kao i kod one koja su bila svedoci napada“. b

Slične probleme izazivaju i drugi potresni događaji, kao što su napadi bombaša samoubica u Izraelu i nasumično pucanje u drugim delovima sveta. Što se tiče takvih pucnjava, jedan stručnjak za posledice trauma je rekao: „Čak i ako [deca] žive 3 000 kilometara od datog mesta, ti događaji [ih] ipak zabrinjavaju.“

Zašto? Kada dođe do neke katastrofe, mladi su izloženi pravoj poplavi vesti o tome. Zastrašujući snimci posledica eksplozija bombi koje su podmetnuli teroristi, pucnjava u školama i prirodnih katastrofa neprestano se ponavljaju, zbog čega mnogi mladi teško zaboravljaju takve scene. Uopšte ne čudi što se u jednom istraživanju koje je sprovedeno za Njujorški odbor za obrazovanje izveštava: „Šest meseci nakon rušenja Svetskog trgovinskog centra, 76 posto učenika iz 8 266 javnih škola još uvek je često razmišljalo o tom terorističkom napadu.“

 Živimo u periodu koji Biblija naziva ’užasnim vremenima‘ (2. Timoteju 3:1-5, New International Version). Kako možeš prebroditi neku strašnu tragediju? c

Zašto se dešavaju loše stvari

Jedan od načina na koji možeš izaći na kraj sa emocijama koje izgleda kao da te potpuno obuzimaju jeste da pokreneš svoje „sposobnosti jasnog razmišljanja“ (2. Petrova 3:1). Potrudi se da realno gledaš na stvari, onako kako i Bog gleda na njih. Na primer, možda treba da podsetiš sebe na to da su mnoge tragedije jednostavno posledica ’vremena i nepredviđenih događaja‘ (Propovednik 9:11, NW). Isus Hrist je dao primer za to kada je govorio o rušenju jedne kule u Siloamu. U toj lokalnoj katastrofi poginulo je osamnaest ljudi. Međutim, Isus je jasno pokazao da te osobe nisu bile kažnjene od Boga. One su stradale jednostavno zato što su se zadesile na pogrešnom mestu u pogrešno vreme (Luka 13:1-5). Razmišljanje o toj činjenici može ti pomoći da imaš realno gledište o nesrećama.

Ispravno gledište ti može pomoći da se ne ’ljutiš na Jehovu‘ i da ga ne kriviš za nemile događaje (Poslovice 19:3). Daleko od toga da on prouzrokuje našu nesreću — Jehova je „Bog svake utehe“ (2. Korinćanima 1:3). Kada se desi neka tragedija, treba da mu se približimo, a ne da se ljutimo i udaljavamo od njega. Razmišljaj o rečima iz Jakova 1:13: „Kad je u kušnji, neka niko ne govori: ’Bog me iskušava.‘ Jer se Bog ne može iskušavati zlim stvarima niti on sam ikoga iskušava.“ d

Da bismo to prikazali, uzećemo za primer jedan tragičan događaj koji se desio davno na Bliskom istoku. Biblija nam kaže da je jedini preživeli iz te katastrofe doneo ovakvu vest: „Plamen Božji spade s neba i spali ovce i momke, i uništi ih, i samo ja jedan utekoh da ti to javim“ (Jov 1:16). Kakva užasna nesreća! A ovaj izbezumljeni čovek je očigledno mislio da je Bog bio odgovoran za nju. Međutim, Bog nije bio odgovoran za tu nesreću. Jov 1:7-12 otkriva da vatru nije poslao Bog, nego Božji Neprijatelj — Satana Đavo!

To je bila nesvakidašnja situacija: Jehova je dao Satani posebno dopuštenje da ispita Jovovu besprekornost. Zato nemoj zaključiti da je Satana direktno odgovoran za prirodne katastrofe kao što su oluje i poplave. e Međutim, Biblija stvarno kaže da „celi svet leži u vlasti zloga“ (1. Jovanova 5:19). Stoga, on može koristiti ljudske zastupnike da bi izazvao pustoš i uništenje.

Međutim, ne treba da se osećamo bespomoćno. Osmotri jedan drugi događaj koji je zabeležen u Bibliji u 1. Samuilovoj 22:12-23. Tamo čitamo o jednom strašnom masakru nad grupom vernih sveštenika i njihovih porodica. Nema sumnje da je Satana odigrao izvesnu ulogu u podsticanju zlog kralja Saula na takav brutalan čin. Međutim, verni David, koji je i sam kasnije postao kralj, napisao je 52. psalam u kojem je izrazio uverenje u to da će Bog uništiti zle ljude koji su bili odgovorni za tu katastrofu (Psalam 52:7).

Slično je i danas. Možeš biti uveren da Bog neće večito trpeti ubistva i nasilje na koje podstiče Đavo. Da, Biblija obećava da će Bog uskoro upotrebiti svog Sina, Isusa, da „razori Đavolova dela“! (1. Jovanova 3:8). Na kraju neće ostati ni najmanji trag od štete koju je Satana naneo. Putem uskrsenja, Bog čak može vratiti u život one koji su stradali zbog nasilja ili terorizma (Dela apostolska 24:15).

Praktični načini da sve to prebrodiš

Ova na Bibliji temeljena nada može ti pomoći da te ne savlada strah. Ali postoje i neki praktični koraci koje možeš preduzeti. Na primer, zapazi biblijsko načelo iz Poslovica 12:25. ’Dobru reč‘ ohrabrenja možeš dobiti samo ako razgovaraš s drugima o svojim osećanjima. To će ti takođe  pomoći da shvatiš da nisi jedini koji prolazi kroz teškoće. Zato, ako si u nevolji, nastoj da otvoreno razgovaraš sa svojim roditeljima ili s nekom zrelom osobom iz hrišćanske skupštine. f

Evo još jednog predloga: Nemoj prekomerno gledati vesti o tragedijama. Ako to budeš radio, samo će ti biti teže da zaboraviš potresne scene (Psalam 119:37).

Da li si hrišćanin? Ako jesi, onda se drži svoje rutine hrišćanskih aktivnosti (Filipljanima 3:16). U njih spadaju posećivanje sastanaka sa suhrišćanima i prenošenje tvoje vere drugima (Jevrejima 10:23-25). To će ti pomoći da se ne zadržavaš na negativnim mislima. Ako se izoluješ, to će ti samo škoditi — i emocionalno, i duhovno (Poslovice 18:1, NW).

Ako nastaviš da svakodnevno čitaš Bibliju, to će ti puno pomoći u svakoj stresnoj situaciji. Majka jedne devojke po imenu Lorena bolovala je od raka i bila je na samrti. Zapazi kako se Lorena izborila s tom tragičnom situacijom: „Sećam se da sam tokom tog teškog perioda nekoliko puta pročitala knjigu o Jovu. Puno utehe mi je pružila i knjiga Psalama. Dok sam čitala utešne reči iz Pisma, imala sam osećaj kao da me je Jehova zagrlio.“ Njena sestra Mišel kaže nešto slično: „Odmah bih osetila razliku kada bih jedan dan preskočila čitanje Biblije. Automatski bih ponovo počela da razmišljam o negativnim stvarima. Čitanje Biblije mi je pružalo duhovnu hranu koja mi je bila neophodna da bih izdržala svaki dan.“

Ako si izgubio nekoga — naročito nekoga koga si puno voleo — veliku utehu će ti pružiti čitanje brošure Kad neko koga volite umre g. Odvoj vreme da pročitaš sve navedene stihove i da razmišljaš o njima. Meditiraj i o nadi u uskrsenje. „Doslovno bih zamislila kako se majka vraća u uskrsenju“, kaže Lorena. „Zamislila bih kako je čujem da kaže: ’Vratila sam se. Šta ste spremile za večeru?‘ To bi me oraspoložilo.“

Snagu koja ti je potrebna da bi izdržao najgore tragedije možeš dobiti i ako se oslanjaš na Jehovu u molitvi. Lorena se priseća: „Bila sam u sobi kada je majka izdahnula. Odmah sam zamolila Jehovu da mi da snagu da izdržim i da prebrodim sve to. Istog trena sam osetila Božji mir.“ Budi konkretan kada se moliš Jehovi. Reci mu tačno kako se osećaš. „Izlivajte pred njim srce svoje“, podstiče psalmista (Psalam 62:9).

Kako vreme bude odmicalo, tako će i nevolje u svetu verovatno biti sve veće (2. Timoteju 3:13). Međutim, Biblija obećava: ’Istrebiće se koji zlo čine... Ali smerni će čuvati zemlju i uživaće u izobilju mira‘ (Psalam 37:9-11, 29). Ako se čvrsto držiš te nade, to će ti pomoći da uspešno prebrodiš tragedije kada do njih dođe.

[Fusnote]

[Slika na 14. strani]

Mudro je da ograničiš gledanje potresnih vesti