Sevilja — kapija ka Americi

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ŠPANIJE

GODINE 1493, iz španskog grada Kadisa isplovila je flota od najmanje 17 brodova. Bio je to početak drugog istraživačkog putovanja Kristifora Kolumba, na koje je krenulo i 1 500 mornara, avanturista, sveštenika i kolonizatora. Konačan cilj ekspedicije bio je kolonizacija američkog kontinenta.

Ubrzo nakon ovog istorijskog putovanja, drugi španski grad, Sevilja, postao je kapija ka Novom svetu. Sevilja je od kralja dobila monopol nad trgovinom s kolonijama. Španske galije su isplovljavale iz Sevilje, da bi se vratile krcate srebrom iz rudnika u Boliviji, Meksiku i Peruu. Za samo nekoliko decenija, ovaj grad je postao jedan od najvećih i najnaprednijih u Evropi. U starim zdanjima Sevilje još uvek postoje podsetnici na to razdoblje njene istorije.

Da bi organizovao sve obimniju trgovinu sa Amerikom, španski kralj Filip II je pored reke Gvadalkivir podigao jednu impresivnu zgradu koja je služila kao tržnica, gde su imućni trgovci mogli da posluju. (Nadbiskup se pre toga žalio jer su u tu svrhu koristili katedralu.) Dva veka kasnije ta ista zgrada je postala Kolonijalni arhiv, a danas se u njoj nalaze praktično svi izveštaji o španskoj kolonizaciji Novog sveta. a

Lovci na blago koji traže potonule galije još uvek posećuju ovaj arhiv u Sevilji da bi proučavali davnašnje pomorske izveštaje. Međutim, istoričare više zanimaju neka od originalnih pisama Kristifora Kolumba.

Vetrokaz i vrt pomorandži

Međutim, Sevilja je doživela procvat davno pre otkrića Amerike; neka njena raskošna zdanja potiču iz tog perioda. Velikim delom Španije nekoliko vekova vladali su Mavri, od kojih je većina došla iz Maroka. U 12. veku, za vreme vladavine dinastije Almohada, Sevilja je  postala prestonica, i u tom periodu izgrađena je džamija s čijeg se minareta još uvek pruža pogled na grad.

Kada su Mavri proterani iz Sevilje, njeni stanovnici su srušili džamiju kako bi obezbedili prostor za seviljsku katedralu, treću po veličini katedralu u Evropi (fotografija br. 1). Međutim, prekrasni minaret je bio i suviše lep da bi ga uklonili, tako da je od njega napravljen zvonik katedrale koja je izgrađena pored njega. Njegove skladne proporcije, rad od cigli pun detalja i pažljivo izrađeni prozori u prijatnom su kontrastu sa ogromnom katedralom.

Pre otprilike 500 godina, bio je oštećen u zemljotresu pa je bilo potrebno renovirati njegov gornji deo, a umesto prvobitne kupole postavljen je bronzani vetrokaz. Zahvaljujući njemu, minaret je dobio špansko ime Hiralda (fotografija br. 2), i postao je najpoznatiji simbol Sevilje. Svi posetioci koji reše da se popnu na vrh Hiralde mogu uživati u predivnoj panorami grada.

U podnožju katedrale nalazi se Patjo de los naranhos, malo mavarsko dvorište koje je bilo deo prvobitne džamije. Ovaj trg, ukrašen drvećem pomorandži, postao je uzor za mnoga slična dvorišta u Andaluziji. b Pošto su pomorandže zasađene duž mnogih ulica i na trgovima u Sevilji, miris njihovih cvetova može se  u proleće osetiti po čitavom gradu. Voćnjaci pomorandži — koje su u Španiju doneli Mavri — još uvek okružuju grad, a njihov plod je na ceni zbog toga što se od njega pravi marmelada.

Reka Gvadalkivir, koja protiče kroz grad, oduvek je za seviljske trgovce bila žila kucavica. Zahvaljujući njoj, grad je postao glavna španska luka prema Novom svetu, a brodovi još uvek pristaju u luku na ovoj reci. Na rečnim obalama blizu centra grada posađeni su vrtovi. Na jednoj od obala nalazi se još jedan podsetnik iz mavarske prošlosti Sevilje, Tore del oro, Zlatna kula (fotografija br. 3).

Njeno ime potiče iz vremena kada je bila obložena pločicama boje zlata. Međutim, kula je uglavnom služila kao utvrđenje, a ne kao ukras. Nekada se od Zlatne kule do njene kule bliznakinje na drugoj obali protezao masivan lanac koji je braniocima omogućavao da kontrolišu sav rečni saobraćaj. Stoga je razumljivo što su brodovi iz obe Amerike ovde iskrcavali zlato i srebro. Umesto galija, danas kod Zlatne kule pristaju turistički brodovi sa svojim putnicima.

Vrtovi, dvorišta i pločice

Mavri su gradili džamije i palate oko kojih su sadili ukrasne vrtove. Tako se Sevilja ponosi palatom Alkazar (fotografija br. 4), koja predstavlja jedan od najlepših španskih kompleksa palate s vrtom. Ona potiče iz 12. veka, premda je znatno izmenjena u 14. veku. Međutim, mavarski stil je očuvan tako da su posetioci impresionirani predivno ukrašenim sobama i dvorištima s prefinjeno oblikovanim lukovima, raznobojnim pločicama i vešto izrađenim detaljima na zidovima.

Oko palate se nalazi prelep vrt s mnogo fontana i palmi. Mavarski vladar je čak izgradio i akvadukt u dužini od 16 kilometara kako bi obezbedio da vrt ima dovoljno vode. Palata i njeni vrtovi su toliko privlačni da ih španska kraljevska porodica u poslednjih 700 godina koristi kao jednu od svojih zvaničnih rezidencija.

Baš kao što pomorandžino drveće pruža gradskim ulicama hlad i miris, tako  i raznobojne pločice daju gradskim kućama karakterističan izgled. I ovaj stil su u Španiju doneli Mavri. Oni su po pravilu u unutrašnje prostorije postavljali pločice ukrašene geometrijskim šarama. Danas ukrasne pločice ulepšavaju eksterijer kuća, radnji i velikih zdanja.

Pored raznobojnih pločica, uske ulice starog dela Sevilje krase i male terase i saksije pune muškatli i ruža koje oživljavaju belo okrečene zidove. Zahvaljujući blagoj klimi, cveće cveta skoro tokom cele godine, dajući gradu posebnu notu alegrije, to jest živosti.

Međunarodni događaji u Sevilji

Tokom prošlog veka, međunarodni događaji učvrstili su vezu između Sevilje i Amerike. Graciozni Plaza de Espanja, Španski trg (fotografija br. 5), izgrađen je 1929. za Međunarodni španski sajam, i još uvek je popularna turistička lokacija. Na jednoj strani trga, na zidovima jedne velike polukružne zgrade može se videti umetnički rad od pločica kojim je predstavljena svaka španska pokrajina.

Godine 1992, pet vekova nakon što je Kolumbo prvi put isplovio za Ameriku, Sevilja je bila domaćin Svetskog sajma trgovine, poznatog kao EXPO ’92. U skladu s njegovim motom, „Vek otkrićâ“, na izložbi je u prirodnoj veličini prikazana reprodukcija Kolumbovog admiralskog broda (fotografija br. 6), čije su male dimenzije podsetile posetioce na riskantnost tih herojskih putovanja. Drugi istorijski eksponat na ovom Sajmu bio je Kartuha (fotografija br. 7), renovirani manastir u kome se Kolumbo pripremao za jedno od svojih prekookeanskih putovanja i gde je prvobitno bio sahranjen. U njemu se sada nalazi muzej umetnosti.

Novi Olimpijski stadion u Sevilji koristiće se za jedan važan događaj u 2003. godini — međunarodni kongres Jehovinih svedoka. Ovaj kongres će delegatima iz Evrope i Amerike pružiti priliku da bolje upoznaju Sevilju — kapiju ka Americi.

[Fusnote]

[Izvor slike na 15. strani]

Godo-Foto

[Izvor slike na 16. strani]

Godo-Foto

[Izvor slike na 17. strani]

Godo-Foto