Pogled u svet
Pogled u svet
Otkrivene nove vrste ptica
„Od 1998, u naučnim časopisima je opisano ukupno 28 novih vrsta [ptica], a zahvaljujući istraživanjima, ukupnom broju vrsta u svetu, koji iznosi oko 9 700, može biti dodato još mnogo više“, kaže se u londonskim novinama The Independent. Prema rečima Stiva Gantleta, urednika časopisa Birding World, „mnoga od ovih otkrića nastaju usled toga što su mnogi delovi sveta lakše dostupni — ornitolozi mogu otići u udaljena mesta koja su pre nekoliko decenija bila praktično nepristupačna“. On navodi da ta otkrića „takođe ukazuju na veću stručnost pri identifikaciji vrsta po njihovom zovu — što je često jedini način da se one pronađu u gustim tropskim kišnim šumama“. Naučnici smatraju da će se otkriti još mnogo vrsta. Međutim, uništavanje staništa može izložiti opasnosti mnoge od tih novootkrivenih vrsta „zato što u okviru jedne vrste ima malo ptica i zato što su ograničene na mala područja“, objašnjava se u ovim londonskim novinama.
Bučne ribe
Istraživači na australijskom Institutu za pomorske nauke otkrili su da ribe, „uključujući ribu-vojnika, kardinal ribu i ribu Damsyllus albisella... komuniciraju putem groktanja, pištanja i zviždukanja“, izveštavaju novine The West Australian. Ovo otkriće pomaže da se objasni kako njihovo mlado potomstvo pronalazi put do kuće kada se nađe daleko od grebena. Istraživači sa Instituta su snimili zvukove u blizini grebena i pustili ih na mestu gde su posmatrali ribe. Naučnik dr Mark Mikan izjavio je za navedene novine da se „više mladih riba sakupilo na mestima odakle su snimci puštani nego na mestima gde takve buke nije bilo, što ukazuje na to [da] su određeni zvuci privukli ribe“. Istraživači su otkrili da se neki zvuci koje proizvode odrasle ribe mogu detektovati sa udaljenosti i od 15 kilometara. „U sumrak i zoru, zvuk ribljeg hora dostiže krešendo koji je jednak huci hiljada navijača na fudbalskom stadionu“, kaže dr Mikan. Međutim, ovaj „hor“ je nečujan za ljudsko uvo.
Gubitak težine ili novca?
„Tokom 2002. u Evropskoj uniji dijetu je držalo oko 231 milion ljudi“, navodi se u pariskim novinama International Herald Tribune. Prema izveštaju Datamonitor-a, grupe koja prati industrijski razvoj, Evropljani su prošle godine potrošili 80 milijardi evra na proizvode za mršavljenje, što je „jednako bruto nacionalnom proizvodu jednog Maroka“. Međutim, „manje od 4 miliona njih će uspeti da stečenu liniju održi duže od jedne godine“, a „od Evropljana koji drže dijetu ni svaki 50. ne uspeva da trajno održi postignutu težinu“, kaže se u ovim novinama. Najviše novca na proizvode za mršavljenje potrošeno je u Nemačkoj — 18 milijardi evra, a zatim sledi Velika Britanija sa 14 milijardi evra. U Italiji je potrošeno oko 13, a u Francuskoj oko 12 milijardi evra. Prema Datamonitor-u, kako navodi International Herald Tribune, „oni koji drže dijetu treba da znaju da sama dijeta nije trajno rešenje za gojaznost“.
„Kriza četvrtine života“
„Zlatne dvadesete“ treba da budu „idealno vreme za jedan srećan, opušten život“, kaže se u nemačkim novinama Gießener Allgemeine. „Pubertet je prošao, a kriza koja nastupa u srednjim godinama još uvek je daleko.“ Međutim, umesto da budu srećni i opušteni, sve je više mladih koji se u svojim dvadesetim suočavaju sa onim što specijalisti nazivaju krizom četvrtine života. Taj termin „označava krizu identiteta koja pogađa mlade ljude na završetku školovanja kada treba da odluče šta će raditi do kraja svog života“, kaže se u ovim novinama. Kristijana Papastefanu, psiholog iz Manhajma (Nemačka), objašnjava da je društveni razvoj poslednjih godina doprineo porastu zabrinutosti u vezi s budućnošću. Pored toga, široke mogućnosti za posao i različiti životni stilovi koji danas postoje, stvaraju kod nekih mladih ljudi strah da ne naprave pogrešan izbor. Međutim, Kristijana Papastefanu, koja je citirana u navedenim nemačkim novinama, smatra da takve odluke nisu konačne i da nije pogrešno „na životnom putu napraviti nekoliko skretanja“.
Nova tehnologija otkriva bežanje sa časova
„Nova tehnologija omogućava nastavnicima da putem mobilnog telefona ili kompjutera pošalju roditeljima poruku kada njihova deca pobegnu sa časa“, kaže se u engleskom izdanju španskih novina El PPaís. U 200 škola u Španiji, instaliran je poseban kompjuterski sistem koji omogućava nastavnicima da roditeljima daju obaveštenja o rezultatima ispita, o tome ko je odsutan sa časa i o preduzetim kaznenim merama. Svako jutro, nastavnici prozivaju učenike držeći u ruci jedan mali uređaj veličine džepnog digitrona. Zatim taj uređaj priključe na glavni kompjuter, koji obrađuje podatke. „U nekim slučajevima, poruke se šalju automatski na mobilne telefone roditelja“, stoji u ovim novinama. Zahvaljujući takvoj tehnologiji sada se može zabeležiti odsustvo učenika koje se ranije nije primećivalo. Prema španskom izdanju ovih novina, još 400 škola je zainteresovano za instaliranje takvog kompjuterskog sistema.
Preuređivanje doma može narušiti zdravlje bebe
„Preuređivanje doma tokom trudnoće ili kratko nakon rođenja deteta“, zapaža se u nemačkom biltenu Medi-Netz, „može prouzrokovati da tokom prvih nekoliko meseci svog života, beba počne da pati od nadraženosti ili čak oboljenja respiratornog trakta. Sada je otkriveno da je pogođen i imunološki sistem deteta, i to čak u materici majke, što čini da je dete podložnije zaraznim bolestima i alergijama.“ U nekoliko klinika i instituta u Nemačkoj, istraživači su otkrili da među problematične hemikalije spadaju mirisi koje ispuštaju lepkovi, tepisi, sveža boja i nov nameštaj. „Isparljive hemikalije slabe važne ćelije našeg imunološkog sistema koje nas štite od alergijskih reakcija“, kaže se u ovom biltenu. Jedan sličan izveštaj u časopisu GEO preporučuje da roditelji odlože preuređivanje doma „dok beba ne napuni dve godine“, kada je njen imunološki sistem jači.
Sportski klubovi i supstance koje stvaraju zavisnost
„Mladi u sportskim klubovima više piju alkohol i češće se opijaju u odnosu na druge mlade“, prenosi Finnish Broadcasting Company u svojim onlajn vestima. Istraživački centar za unapređivanje zdravlja pri Univerzitetu u Jiveskili, u Finskoj, objavio je rezultate svog istraživanja, prema kojima su „alkoholna pića, pivo i cigarete, putem reklamiranja i sponzorstva, veoma često povezani sa sportom“, navodi se u helsinškim novinama Helsingin Sanomat. „Mladi ljudi slede primer starijih sportista kojima se dive i koje oponašaju. Kupanje u šampanjcu i pušenje cigara na proslavama šampionskih titula ne prolazi nezapaženo kod mladih.“ Drugi problem je predstavljao burmut za ušmrkavanje. „U sportskim klubovima, burmut jednom nedeljno koristi skoro 10 procenata dečaka mlađih od 15 godina. Za razliku od toga, van sportskih klubova taj broj iznosi manje od 4 procenta“, kaže se u ovim novinama.
Treptaj oka
„Za pokrete naših očnih kapaka potrebno je hiljade neurona svrstanih u više od 30 različitih grupa“, objašnjavaju španske novine El PPaís. Te grupe neurona, koje povezuju „očni kapak s moždanom korom“, identifikovao je preciznije nego ikada pre jedan tim španskih stručnjaka za nervni sistem. Oni su ovo istraživanje sproveli na životinjama. Zašto je očnim kapcima potreban tako velik i složen skup neurona? Zato što se kapci ne zatvaraju uvek na isti način ili iz istog razloga. Među funkcije očnog kapka spadaju i nesvesni treptaji — oko 15 puta u minuti kako bi se rožnjača održala vlažnom — kao i refleksni treptaji kada se nešto iznenada približi oku, ali i svesni, namerni treptaji. Kapci se takođe mogu delimično zatvoriti, možda kao reakcija na neke emocije, ili potpuno što može različito trajati.
Koliko kompjuteri koštaju životnu sredinu
„Besprekoran i bleštav izgled savremenih kompjutera prikriva njihovu pravu cenu po životnu sredinu“, kaže se u časopisu New Scientist. Proizvodnja glavnog memorijskog čipa kao i njegovo korišćenje tokom četvorogodišnjeg životnog veka kompjutera, „proguta količinu fosilnih goriva koja je 800 puta veća od težine samog čipa“, objašnjava se u citiranom časopisu. Analitičari iz Japana, Francuske i Sjedinjenih Država procenjuju da je za proizvodnju i korišćenje memorijskog čipa od 32 megabajta čija je težina dva grama potrebno najmanje 1,6 kilograma fosilnog goriva, zatim najmanje 32 litra vode i 72 grama toksičnih hemikalija kao što su amonijak i hlorovodonična kiselina. Analitičari zaključuju: „Mala veličina čipova je zanemarljiva naspram cene koju životna sredina plaća zbog njihove proizvodnje.“