DA LI biste voleli da vidite svet bez rata? Mnogi smatraju da sigurno postoji neko diplomatsko rešenje za građanske i međunarodne sukobe. Oni misle da bi ratovi mogli prestati ukoliko bi svetske vođe jednostavno zajedno radile na tome. Međutim, možda ste i vi, kao i mnogi drugi ljudi, razočarani učinkom diplomatije. Diplomate već vekovima usvajaju sporazume, sastavljaju rezolucije i održavaju samite, ali malo je problema trajno rešeno.

Biblija puno toga govori o diplomatiji i postizanju mira. Ona daje odgovore na pitanja kao što su: Koji činioci onemogućavaju da se putem diplomatije postigne mir? Da li hrišćani treba da se uključuju u diplomatske pregovore? Kako će konačno biti uspostavljen pravi mir?

Nekoliko biblijskih izveštaja pokazuje kako se može postići mir kada osobe međusobno razgovaraju. Primera radi, Avigeja  je na vešt način ubedila Davida i njegove vojnike da se ne osvećuju njenom domaćinstvu (1. Samuilova 25:18-35). Isus je ispričao poređenje o kralju koji nije imao nijedno drugo razumno rešenje osim da pošalje izaslanike i moli za mir (Luka 14:31, 32). Dakle, Biblija potvrđuje da se sukobi mogu rešiti nekim vidom diplomatije. Zašto onda mirovni pregovori često nemaju baš mnogo uspeha?

Biblija je tačno predskazala da će naše vreme biti puno problema. Zbog zlog uticaja koji vrši Satana Đavo, ljudi će biti „nepristupačni za bilo kakav dogovor... brutalni, bez ljubavi prema dobroti, izdajnici, tvrdoglavi, naduti od ponosa“ (2. Timoteju 3:3, 4; Otkrivenje 12:12). Osim toga, Isus je prorekao da će kraj ovog sistema obeležavati ’ratovi i izveštaji o ratovima‘ (Marko 13:7, 8). Ko može poreći da sve ovo danas zaista preovladava? S obzirom da je stanje takvo, zar uopšte treba da nas iznenadi što su pokušaji da se ostvari mir među narodima često bezuspešni?

Osim toga, razmotrite i sledeću činjenicu: Premda se diplomate trude da izbegnu sukobe, njihov glavni cilj jesu interesi zemlje koju zastupaju. To je najvažniji činilac u političkoj diplomatiji. Da li hrišćani treba da učestvuju u tome?

Biblija daje sledeći savet: „Ne uzdajte se u knezove ni u smrtnika od koga pomoći nema“ (Psalam 146:3). Ove reči ukazuju na to da diplomate, ma kakvi da su im motivi, nemaju ni sposobnost, a ni moć da pronađu trajna rešenja.

Isus je na suđenju pred Pontijem Pilatom rekao: „Moje kraljevstvo nije deo ovog sveta. Kad bi moje kraljevstvo bilo deo ovog sveta, moji podanici bi se borili da ne budem predat Jevrejima. Ali moje kraljevstvo nije odavde“ (Jovan 18:36). Nacionalistička mržnja i politička sebičnost obično osujećuju planove za ostvarenje mira. Zato se pravi hrišćani ne mešaju u sukobe ovoga sveta niti u pokušaje da se putem diplomatije ostvari mir.

Da li to znači da su hrišćani ravnodušni i nezainteresovani za zbivanja u svetu? Da su neosetljivi na ljudsku patnju? Ne znači. Naprotiv, Biblija za prave obožavaoce kaže da oni „uzdišu i kukaju“ zbog loših stvari koje se događaju oko njih (Jezekilj 9:4). Hrišćani se uzdaju u to da će Bog, baš kao što je i obećao, ostvariti mir. Da li mislite da mir jednostavno znači prestanak ratova? Božje Kraljevstvo će sasvim sigurno prekinuti ratove (Psalam 46:9, 10). Ali pored toga, ono će svim stanovnicima na zemlji pružiti apsolutnu sigurnost i blagostanje (Mihej 4:3, 4; Otkrivenje 21:3, 4). Takav jedinstveni mir nikada se ne može postići putem diplomatije niti naporima „mirovnih“ organizacija.

Na osnovu biblijskog proročanstva i dosadašnjeg iskustva, jasno se može zaključiti da pouzdanje u to da će ljudi diplomatskim pregovorima postići mir može voditi samo do razočaranja. Onima koji svoje nade za mir polažu u Isusa Hrista i koji podupiru Božje Kraljevstvo biće ispunjena želja za istinskim mirom. Štaviše, oni će zauvek uživati u miru! (Psalam 37:11, 29).