Posetite najveću riblju pijacu na svetu

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ JAPANA

DA LI uživate u pijačnoj gužvi? Ako je vaš odgovor potvrdan, sigurno bi vas oduševila jedna pijaca koja privlači turiste iz celog sveta. To je riblja pijaca Cukidži, udaljena samo nekoliko minuta hoda od centra Tokija. Japanci ponosno tvrde da je to najveća riblja pijaca na svetu.

Najbolje vreme da se krene tamo jeste rano jutro. Dok ostatak Tokija još spava, pijaca oživljava. Kamioni dopremaju dve hiljade tona ribe dnevno, a sve to mora da se što ranije istovari, jer kupci počinju da dolaze oko tri sata ujutro. Prodavci užurbano izlažu sanduke s ribom, obeležavajući svaku od njih etiketom na kojoj se nalazi broj tovara, težina ribe i mesto gde je ulovljena. Kupci se mogu lako prepoznati po tome što nose gumene čizme i kape s brojem dozvole za trgovinu. Za razliku od turista koji se polako kreću, kupci trče unaokolo  ispitujući kvalitet ribe i odlučujući koliko da ponude za nju. Oni koji kupuju tunu nose kuke, džepne lampe i peškire. Ta pomoćna sredstva su im neophodna da bi proverili kvalitet velike tune, a peškir koriste posle toga za brisanje ruku.

Pravi metež nastaje oko pola šest ujutro. Sa svih strana čuje se zvonjava malih zvona, kojima aukcionari pozivaju kupce da učestvuju u licitaciji. Izgleda da aukcionara ima svuda. U stvari, postoji sedam kompanija koje posluju na veliko i istovremeno vrše prodaju putem licitacije. Neke od njih predstavljaju dva ili više aukcionara koji u isto vreme prodaju različitu robu. Svi oni uzvikuju brojeve tovara karakterističnim tonom glasa, a ovlašćeni kupci nadmeću se nudeći svoju cenu, pri čemu koriste specifične pokrete prstima. Nadmetanje se odvija takvom brzinom da se o ceni svakog tovara odlučuje u sekundama. Neki kupci se nadmeću kod dva aukcionara odjednom. Pošto svaku trgovinu sme da zastupa samo jedan kupac, oni moraju da trče iz jednog u drugi deo pijace kako bi dobili ribu koju žele. Možda je najteže onima koji kupuju velike količine različitih vrsta ribe da bi ih preprodali većem broju radnji.

Čim se utvrdi cena, kupci žele da što brže otpreme ribu na njeno odredište. Prevoznici koji koriste ručna kolica ili male kamione jure uskim okolnim ulicama odvozeći ribu. Svuda vladaju komešanje, gužva i buka, što posmatraču izgleda kao opšta pometnja. U stvari, sve je pod kontrolom i detaljno isplanirano. Preko hiljadu tona ribe proda se i otpremi za samo nekoliko sati. Deo toga se prenosi u male prodavnice koje se nalaze u drugom delu pijace i prodaće se tokom jutra hiljadama nestrpljivih kupaca.

Kao što pretpostavljate, pijaca Cukidži je ogromna. Dozvolu za rad na njoj ima sedam gigantskih kompanija za trgovinu na veliko koje vrše licitacije, kao i više od hiljadu manjih trgovaca. Tokom godine, oni svakodnevno usluže najmanje 40 000 kupaca koji posete ovu pijacu.

Ko su kupci? Među njima su snabdevači koji kupuju velike količine robe za hotele, restorane i supermarkete. Tu su i vlasnici manjih prodavnica hrane, drugih gradskih ribljih pijaca i, naravno, vlasnici starinskih, ali veoma popularnih prodavnica sušija. Oni se utrkuju da bi dobili najkvalitetnije proizvode. Procenjuje se da svi zajedno godišnje kupe oko  600 000 tona ribe za koju potroše preko 4,6 milijardi evra.

U stvari, ovde se ne obavlja trgovina na veliko samo ribom, već i voćem i povrćem. Cukidži je jedna od 11 glavnih tokijskih pijaca za veleprodaju koje rade pod upravom gradske vlade. Istorijat pijaca koje trguju svežom hranom seže unazad čak do 1603. godine. Da bi se obezbedila bolja higijena i kvalitet, one su 1877. stavljene pod nadzor vlade. Međutim, većina gradskih pijaca razorena je u zemljotresu koji je pogodio Tokio 1923, nakon čega je izgrađena današnja pijaca Cukidži, koja je počela s radom 1935. godine.

Od tada se ova pijaca veoma brzo širila. Na kom drugom mestu u svetu možete naći u tako velikim količinama toliko različitih vrsta ribe koje se svakodnevno prodaju? Prema nekim procenama, pored lososa, bakalara, deverike, skuše, lista, haringe, zatim morskog ježa, morskog krastavca i ljuskara — ovde se prodaje još 450 različitih vrsta ribe iz celog sveta. Neke manje prodavnice u okviru pijace specijalizovane su za prodaju samo jedne morske vrste kao što je hobotnica ili morski račići.

Ali, među svim tim ribama jedna se posebno ističe. To je velika tuna, koja se doprema avionom iz udaljenih područja kao što su Sredozemno more i Severna Amerika. Nijedna druga riba ne može se porediti s njom ni po veličini ni po ceni. Jedna velika tuna može koštati nekoliko hiljada dolara. Ovde se svakodnevno proda na stotine svežih i zamrznutih tuna. Kupci seku ovu ribu na komade odgovarajuće veličine koje će preprodati lokalnim trgovcima. Odabrani masni delovi nazvani toro koji se uzimaju s grudnog dela, verovatno će se koristiti kao ukusan preliv za suši.

Ne iznenađuje što se najveća riblja pijaca nalazi u Japanu. Ovu zemlju okružuju jedan okean i tri mora, a Japanci su odavno poznati kao ljubitelji morske hrane. Riba je često glavni deo ukusnog japanskog obroka. Jedan stanovnik Japana pojede prosečno oko 70 kilograma ribe i morskih plodova godišnje, od čega veći deo dolazi s pijace Cukidži. Zato, ako ikada dođete u Tokio, zašto se ne biste pridružili sve većem broju turista koji posećuju najveću riblju pijacu na svetu?

[Izvor slike na 16. strani]

Crtež ribe: From the book L’Art Pour Tous, Encyclopedie de l’Art Industriel et Decoratif, Vol. 31, 1861-1906

[Izvor slike na 17. strani]

James L. Stanfield/NGS Image Collection

[Izvor slike na 17. strani]

© Jeff Rotman/www.JeffRotman.com

[Izvor slike na 18. strani]

Courtesy of Tokyo Metropolitan Central Wholesale Market