Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Životinje — dar od Boga

Životinje — dar od Boga

Životinje — dar od Boga

DA LI ste nekada bili u zoološkom vrtu ili u cirkusu? Da li ste poželeli da uzmete u naručje ili da pomazite neku od predivnih životinja — možda ponosnog lava ili velikog sibirskog tigra? Možda ste bili oduševljeni gledajući kako to radi dreser ili čuvar. Zaista je tačno ono što je jedan biblijski pisac pre skoro 2 000 godina rekao: „Svaku vrstu zveri, kao i ptica, gmizavaca i morskih stvorenja, ljudski rod može ukrotiti i ukrotio je“ (Jakov 3:7).

Sve vrste životinja pozitivno reaguju na pažnju i brigu punu ljubavi. Zaista je uživanje videti kakav odnos imaju prema brižnim ljudima koji su ih pripitomili. Rimski pisac Plinije Stariji, koji je živeo otprilike u isto vreme kao i biblijski pisac Jakov, govorio je o pripitomljavanju slonova, lavova, tigrova, orlova, krokodila, zmija, pa čak i riba.

U stvari, pripitomljavanje životinja započelo je još mnogo ranije. Davno pre nego što su Jakov i Plinije pisali, Egipćani su pripitomljavali divlje životinje i držali ih kao kućne ljubimce. Danas se mnoge životinje koje možete videti u zoološkom vrtu, u nekim zemljama mogu naći i u domovima kao kućni ljubimci.

Prvobitni odnos između životinja i ljudi

Biblija, najranija zabeležena ljudska istorija, govori da je prvi čovek Adam dao imena životinjama. „Da svako živo stvorenje“, kaže ona, „nosi ime koje mu bude čovek dao. I čovek dade ime svakoj životinji i svakoj ptici nebeskoj i svakoj zveri poljskoj“ (Postanje 2:19, 20). Očigledno je Adam vrlo dobro poznavao životinje kako bi mogao da im da odgovarajuća imena. Međutim, njemu nije bila potrebna nikakva zaštita — čak ni od divljih životinja. One su bile miroljubive i on je sigurno uživao među njima!

Bog je Adamu i njegovoj ženi Evi poverio odgovornost da brinu o životinjama. Prema Božjoj nameri koja je zapisana u Bibliji, trebalo je da ljudi imaju „vlast nad ribama morskim i nad pticama nebeskim i nad životinjama i nad celom zemljom, i nad svim gmizavcima koji gamižu po zemlji“ (Postanje 1:26).

Održavanje miroljubivog odnosa

Kada ljudi u ophođenju prema životinjama ne zloupotrebljavaju svoju nadmoć to zaista može pružati zadovoljstvo. Omiljena životinja može biti dragocen pratilac, pa čak i član porodice. Da je tako bilo i pre nekoliko hiljada godina pokazuje biblijski izveštaj u kom se govori o siromašnom čoveku koji je imao ’jednu malu ovčicu‘. U vezi s tom ovčicom i siromašnim čovekom, prorok Natan je rekao kralju Davidu: „Ona jeđaše od njegovoga hleba i pijaše iz njegove kupe, spavaše mu na krilu i on je gledaše kao da mu je kći“ (2. Samuilova 12:1-3).

I danas mnogi mogu razumeti šta znači kada neka životinja postane voljeni pratilac, poput člana porodice. Pogledajte primer jedne porodice koja živi blizu Hararea, glavnog grada Zimbabvea. Roditelji su svakom svom detetu kupili po jednog psa da im služi kao pratilac. Kada je jedan od dečaka, koji je u to vreme imao osam godina, šetao zajedno sa svojim psom, iznenada je sa drveta pala ispred njega velika zmija otrovnica koja se zove mamba. Napala je dečaka, ali pas je brzinom munje priskočio u pomoć i spasao mu život. Možete li zamisliti koliko je toj porodici samo značio ovaj pas?

Osobama sa oštećenim sluhom posebno su dragoceni psi koji su obučeni da im pomažu. Jedna žena priča: „Kada Tvinki čuje da neko zvoni na ulazna vrata, ona dođe do mene, gurka mi nogu i vodi me do vrata. Isto tako, kada čuje da se tajmer na mojoj rerni oglašava ona brzo dođe po mene. Tvinki je obučena da, u slučaju alarma koji upozorava na dim ili vatru, privuče moju pažnju i zatim legne ukazujući mi na potencijalnu opasnost.“

Posebno je vredan pažnje dragoceni odnos koji vlada između slepih osoba i njihovog psa vodiča. Majkl Taker, dreser pasa vodiča i autor knjige The Eyes That Lead, smatra da kada slepa osoba ima psa vodiča to za nju može biti poput otkrića jednog potpuno novog sveta, pružajući joj „osećaj slobode, nezavisnosti, mogućnost kretanja, kao i druženja“. Zaista, često je pravo uživanje posmatrati blizak odnos koji vlada između takvog psa i njegovog gospodara!

Slično je i sa osobama koje su na neki drugi način hendikepirane, a koje imaju psa kao pratioca. Pas jedne žene koja je vezana za invalidska kolica obučen je da podigne telefonsku slušalicu i da oliže poštanske marke za pisma! Drugi pas zna 120 komandi, čak može da skine limenke i upakovane proizvode sa polica u supermarketu. Invalid koji je vlasnik ovog psa koristi laserski pokazivač kojim označi predmete koje želi da uzme i njegov pas mu ih donese.

Kućni ljubimci takođe pomažu i starijim osobama. Jedan veterinar je rekao da kućni ljubimci, uključujući i pse, „daju smisao i svrhu života starim osobama onda kada se one osećaju usamljeno i otuđeno od društva“. U novinama The Toronto Star je stajalo: „Kada se druže sa životinjama, starije osobe su donekle zaštićene od stresa, ređe su prinuđene da traže lekarsku pomoć i čak u većini slučajeva prežive srčani napad.“

New Encyclopædia Britannica iznosi sledeće zanimljivo zapažanje: „Ukoliko imate kućne ljubimce, to vam može pružiti priliku da poučite decu da vide da su neke prednosti usko povezane sa odgovornostima. Takođe možete iskoristiti mogućnost da ih poučite i nešto o polnim odnosima. Deca brzo zapaze kako se životinje pare, nakon čega dolazi period bremenitosti i raznoraznih problema povezanih kako s donošenjem mladih na svet, tako i s brigom o njima.“

Privrženost kućnim ljubimcima

Zbog izvanredne vernosti životinja neki ljudi zapravo imaju jače izražena osećanja prema svojim kućnim ljubimcima nego prema članovima porodice. Ponekad u slučaju razvoda, sporazum u imovinskom sporu obuhvata i dodeljivanje starateljstva nad kućnim ljubimcem. Neki čak u svom testamentu navode kućne ljubimce kao naslednike ogromnog bogatstva.

Nije ni čudo što poslovi koji se tiču brige oko kućnih ljubimaca donose veliki profit! Postoje knjige i časopisi u kojima se daju saveti o svemu što se tiče njih. Pošto primećuju da neki vlasnici kućnih ljubimaca žele da pruže svojim miljenicima preteran luksuz, trgovci nude sve što vlasnik poželi.

Primera radi, vlasnik može da se posavetuje s visokoobučenim veterinarima koji leče sve vrste bolesti koje pogađaju kućne ljubimce. Postoje i psihijatri za kućne ljubimce koji mogu prepisati antidepresiv. Osim toga, tu su i pravnici i agenti za osiguranje, kao i usluge šišanja i doterivanja i institucije koje se bave dresurom. Takođe se organizuju i posebne sahrane. Takođe, postoje i ponude za kloniranje kućnih ljubimaca — naravno, za pozamašne svote novca.

Očigledno je da svuda u svetu postoji privrženost između vlasnika i kućnih ljubimaca. U svojoj knjizi The Animal Attraction, veterinarka Džonika Njubi zaključuje: „Kada nam pas trči u susret, mašući repom i ližući nas kao da mu je to što smo stigli kući najlepša stvar koja mu se desila tog dana, onda se to sasvim opravdano može nazvati ’ljubavlju‘.“ Sigurno je razumljivo što su mnogi vlasnici kućnih ljubimaca pokrenuti da uzvrate tu „ljubav“.

Međutim, nastojanja da se s kućnim ljubimcima ophodi kao s ljudima imaju i svoju negativnu stranu. Na kraju krajeva, kućni ljubimac ne može udovoljiti čovekovim potrebama kao što to može ljudsko biće. Štaviše, adaptiranje kućnih ljubimaca na urbane uslove života, stvara probleme i nekima od njih kao i njihovim vlasnicima. U narednom članku ćemo se pozabaviti ovom temom.

[Slika na 3. strani]

Pripitomljavanje divljih životinja ima dugu istoriju

[Izvor]

A detail from The Great King of the Parthians Hunts With His Tame Panthers by Giovanni Stradanno: © Stapleton Collection/CORBIS

[Slika na 4. strani]

Izraelski pastiri s nežnošću su se ophodili prema jagnjadima

[Slike na 5. strani]

Kućni ljubimci mogu pomoći hendikepiranim i starim osobama